Zbog zapošljavanja trenutno nemam previše slobodnog vremena, ali ipak malo ostaje za zabavu. Pošto me za deo tih zabava mole da ih reklamiram, mislim da podelim planove za naredni mesec.

3. novembra odvajam za Čitanja Adama Smitha. Tradicionalno će tog dana, umesto dugačkih objava, biti mnogo malih beleški tokom nastupa. Sigurno ću ih objavljivati na Telegramu, a za Huitter i Nostr ćemo videti zavisno od okolnosti. Organizatori obećavaju devet govornika. Favoriti po pitanju očekivanja eksplozivnih i nebanalnih nastupa su mi Kapeljušnikov i Vatoadmin, od Morozova ću verovatno biti iznerviran, od Baženova mi će se verovatno spavati, tema Alinog nastupa izgleda kao da je uzeta samo radi forme, tema Kyneva izgleda kao priča o nekom alternativnom univerzumu, Salnikova i Troparevskog ne znam. Anglojezičkog govornika neće dovesti, što je razumljivo, Mordor je za orkove. U celini, moja očekivanja su prilično visoka. Nadam se da na ruskoj strani neće biti prekida interneta.

7. novembar je značajan datum za sve ekstremiste, zato ga odvajam za ekstremistički događaj: konferenciju Asocijacije arbitražnih sudova, na kojoj će sudovi uključeni u Asocijaciju, između ostalog, potpisati memorandum o okvirima saradnje. Tamo me je pozvao organizator celog ovog pompoma, pošto mi je u javnom pristupu već neko vreme izložena ponuda mog sopstvenog suda. Već imam iskustva u suđenju u okviru Asocijacije, tako da ćemo razvijati saradnju.

A još, čisto teoretski, 27. novembra u Podgorici treba da se održi MTL-fest, ali prema njemu trenutno imam veoma čudan stav. Prvi je bio u MTL-Sitiju, i njegov glavni zadatak je bio da se pohvali kako ankapovi umeju da grade puteve. Drugi je bio u Baru, i njegov glavni zadatak je bio da dovede Požarskog da nastupi, pošto su na prvi fest doveli Svetova. Treći će biti u Podgorici, na engleskom jeziku, i njegov glavni zadatak će biti da pokaže da je Montelibero samo još jedna bezopasna NVO, i da ga ne treba brutalno gazić državnom papucom. Nije mi sasvim jasno koliko mi je potrebno da budem tamo, i koliko sam ja potreban tamo. Ali ipak držim to u glavi.

I nije sve samo prazno pričanje. Valera me je zamolio da pomenem njegov medijski projekat RoninRoker, gde objavljuje pesme različitih žanrova na temu slobode. To su, naravno, neuronska kreiranja, ali definitivno nisu sramotniji od Bitarkovih članaka. Za svaku pesmu postoji tri varijante: ruska, engleska i srpska. Valera to izvodi i uživo, čime dodatno briše granicu između ljudskog i mašinskog stvaralaštva. Po raspoloženju, sa dolaskom sezone kiša, najbliža mi se čini „Neonska sloboda“, nju ću ovde priložiti kao ilustraciju.