Anonimno pitanje

Ironija je sasvim razumljiva, međutim pred nama je primer Argentine: Milei je takođe kreirao strukturu zaduženu za deregulaciju, i smanjenje državnog aparata tamo zaista teče punim hodom. A on još uvek nema parlamentsku većinu, dok se u SAD problem provođenja potrebnih zakona teorijski može rešiti mnogo jednostavnije.

Naravno, mi čak približno ne možemo ni da zamislimo kakve skrivene prepreke krije američka duboka država, zato je ona i duboka. Ipak, čini mi se dobrim znakom to što je za sve zajedno novom departmanu određeno veoma malo vremena, svega do 2026. godine, a to znači da će delovati brzo. Državna mašina sabotaze je prilično troma, i upravo u tom zamahu postoji određena šansa da se prevaziđe njen otpor. Posebno ako se deluje u mnogim pravcima istovremeno, uklanjajući iz planiranog sve ono što se može smanjiti odmah, a ono što se ne može, neka čeka drugu pogodnu priliku.

Takođe, mnogi se podsmeju duumviratu Ramaswami/Mask, ali ovde se čini da se nameće prilično logična podela rada, gde prvi pruža analitiku, medijnu podršku i, ako bude potrebno, novac, a drugi zna s kojim od birokrata o čemu razgovarati kako nalozi manje koče. Hoće li pokušavati da jedno drugo potisnu? Sumnjam. Mask je rođen van SAD, i stoga ne može imati predsedničke ambicije, njemu uopšte nisu potrebni politički poeni. Viveku Ramasvamiju će pak, ako odluči da se kandiduje za predsednika za nešto više od tri godine, biti krajnje neophodna istorija maksimalno konstruktivne saradnje sa Maskom, tako da će mu, ako zatreba, lizati pete.

Tako ja vidim. Izvinite zbog, možda, preterane naivnosti i optimizma, ipak politička analiza nije moja oblast, meni je u politici više uobičajeno da pišem fanfikcije.