Ako pretpostavimo da su one zaista postojale kao društvo žena koje su bile samostalne vlasnice sebe, svog oružja i imovine, i da nisu bile pod vlašću muškaraca, može li se to smatrati manifestacijom onih principa autonomije ličnosti, samopripadnosti i ravnopravnosti o kojima pišeš?

Nihilista (pitanje je pratio donat u iznosu od 0,0005 ₿)

Čak i ako ne pretpostavimo da su Amazonke bile stvarnim, isključivo ženskim društvom, već ih smatramo, prateći današnje istoričare, sasvim običnim stepskim ratnicama u sasvim običnim nomadskim plemenima, one su ipak predstavljale intelektualni izazov za Helene koje su stvarale svoje mitove.

Prema običnim kuriozitetima, poput ljudi sa psećim glavama koji žive negde na rubovima Oikumene, odnos je bio mnogo opušteniji: pa šta ako su psoglavi, moj komšija je, evo, isto kao ovan. Ovde je reč o drugačjem uređenju društva, gde žena poseduje ratničku čast i hrabrost, a to znači da su se ove osobine, ispostavilo se, urođene svakoj ženi. U međuvremenu, mi, prosvetljeni narod, znamo da čim se ženi da sloboda, ovo slabo, lukavo i razvraćeno biće uništiće čitavu civilizaciju: beskonačno će brbljati na narodnim skupovima o svojim beznačajnim problemima, navoditi dostojne muževe na nedostojne postupke, a doći će u svojoj drskosti i do zahteva za pravo na razvod uz zadržavanje dece… Ne, ma pusti to. Zaključati ih u ginekeju. Čak ni Lakedemonci, kojima su ženske slobode dopuštene, ne puštaju ih na narodni skup. A ovde, zapravo, narod živi slobodno, pljačka komšije ne manje od nas, prosvetljenih Helena, i žene učestvuju sa muškarcima u svim poslovima ravnopravno. To ne može biti.

Bolje ćemo ispričati da ove žene svoje muškarce potpuno izganjuju, i da su tek zahvaljujući toj čudnoj praksi stekle sve vrline koje priliče ratnicima. I to je već izazov ne za političara reformatora, već samo za heroja: doploviti u tu zemlju, opljačkati njihov glavni grad, a kraljicu pobediti u dvoboju i jebati. Dostojan plen. Može se čak smatrati ova veza savezom ravnopravnih, nije strašno. Na kraju krajeva, veliki heroji su imali veze i sa boginjama, to nije razlog da se boginja zaključa u ginekej, tako da je i ovde oprostivo. Glavno je vratiti se nakon toga kući bez žene Amazonke koja će početi da uvodi svoje redove na novom mestu. Ili smatrate da je i to u redu? Pa, evo vam priča o Medei. Ona, naravno, nije bila Amazonka, već veštica, ali je takođe pokušala da uvede svoje redove u Jolk, i to se nije završilo dobro. Tako da nam to ne treba. Naša uređenja su najbolja.

Ali hajde da pretpostavimo da su Amazonke bile stvarni narod, u kojem su se žene lezbo-separisale i vodile otprilike takav način života kao što je opisano u mitovima. Kulturne norme mogu biti veoma žilave, pa zašto se ova konkretna kulturna norma ne bi sačuvala do sasvim istorijskih vremena. Šta bi to promenilo u ljudskoj istoriji?

Prvo, naravno, narod Amazonki bi bio pokoren od strane Perasijaca. Nomadskom narodu nema smisla imenovati satrapa, jednostavno bi dinastija amazonskih kraljica priznala svoj vazalitet. To ne bi naročito promenilo način života Amazonki. One bi se borile kod Maratona, Termopila i Plateja, o povlačenju helenskih najamnika kroz zemlju Amazonki pričaće nam Ksenofont u svom Anabasišu, a sa njihovim kraljicama bi imali veze Selevka ili Mitridat — generalno, Amazonke bi se u antičnosti osećale prilično dobro kao narod u sastavu jedne ili druge imperije. One bi i dalje ostale poželjnim plenom za heroja, i u tom svojstvu bi značajno legitimizovale ženski monarhijski vladavinu. Ravnopravni brakovi monarha sa ravnopravnim učešćem u poslovima doživljavali bi se kao vrsta kulturne norme.

Ozbiljni problemi za Amazonke počeli bi već sa pojavom islama, pošto agresivno namećena kulturna norma ima veoma malo zajedničkog sa istorijskim amazonskim načinom života. Naravno, nomadska plemena se obično islamizuju sporo i ne u potpunosti, ali najortodoksnije u svojim ubeđenjima Amazonke bi sigurno odselile iz svog južnog Pričernomorja u neku zapustoš u istočnim prikaspijskim stepama, i tamo bi bez većih problema preživele čak i Mongole. Za njih Amazonke ne bi bile neka posebna egzotika, barem ne veća od običaja nekog Tibeta. Kada teritorija Amazonki dospe u vlast Sovjetskog Saveza, od njih bi, naravno, počeli da prave uzor za oslobođene žene istoka, ali ne previše revno, jer sovjetska žena treba da bude emancipovana bez separacije od muškaraca.

A sada amazonska autonomna republika ulazi u sastav republike Turkmenistan. Amazonke uzgajaju odlične konje i tkaju zadivljujuće tepihe na kojima kraljica Penthesilea pobeđuje Ahajce kod Troje. Njihove kulturne tradicije nisu nestale: one i dalje svake godine organizuju veliki festival, na koji dolaze okolni džigiti i takmiče se sa domaćicama festivala. Najdostojnije među njima biraju za svoje mužje i odlaze u udaljena nomadskaC stanovišta kako bi dobile dete. Nakon pojave prvih znakova trudnoće, žena maše mužu rukom, i on odlazi kući, ostavivši mejl. Ako se rodi dečak, otac će biti obavešten, neka dođe za još godinu dana i povede sina.