Do 1993. godine u Hong Kongu je postojao grad-tvrđava Kowloon. Njegova specifičnost bila je faktički nedostatak državne vlasti. To je postalo moguće jer prilikom prenosa zemlje od Kine Velikoj Britaniji 1898. godine, u sporazum nije ušao mala teritorija od 2,6 hektara sa tvrđavom. Ona je postala kineska enklava, ali se kasnije ispostavilo da je Kina odatle povukla svoje trupe. Time je ova teritorija ostala nekontrolisana.
Nakon Drugog svetskog rata, ljudi su počeli masovno da se naseljavaju na teritoriju Kolouna, i do početka 1990-ih njegova populacija je iznosila 50 hiljada ljudi, što ga je učinilo najgušće naseljenim mestom na svetu. Cela teritorija bila je gusto izgrađena zgradama. Naravno, ovo mesto je patilo od loših sanitarnih uslova i nedostatka prostora; svež vazduh se mogao udisati jedino na krovovima kuća, a vizuelno je to bilo jezivo mesto. Štaviše, u 50-im i 60-im godinama ovim mestom su upravljale banditske grupe. Uprkos tome, ljudi su aktivno selili tamo na stalni boravak. Kako je to moguće?
Kowloon je bio mesto u kojem su nedostajale državne regulacije i porezi. Iako su tamo prvobitno bili rasprostranjeni bande i trgovina narkoticima, već u 70-im godinama policajci Hong Konga počeli su da sprovode racije i hvataju ih. Stanovništvo Kolouna se takođe posvetilo iskorenjivanju trgovine narkoticima i nasilja. Tamo se čak razvila praksa da se osoba koja počini zločin jednostavno izbaci iz grada, gde bi brzo upala u ruke policije Hong Konga. Sami bivši stanovnici Kolouna tvrde da je to mesto bilo bezbedno. U ostalom, država i dalje nije intervenisala u život Kolouna, zbog čega je nakon nestanka bandita tamo naglutao biznis i mesto je počelo da cveta.
U Kolounu je takođe nastalo sjedinjeno društvo u kojem su stanovnici pomagali jedni drugima u svemu. Uključujući to, pojavili su se vrtići, škole, poliklinike i humanitarne organizacije, za čije postojevanje nisu bili potrebni nikakvi zakoni i regulacije. Uz prisustvo raznovrsnog biznisa koji je težio Kolounu zbog nedostatka poreza i regulacija, zbog čega su čak i stanovnici ostatka Hong Konga često posećivali ovo mesto kako bi kupili jeftine proizvode i usluge, sve je to činilo grad-tvrđavu privlačnim mestom za život, uprkos svim njegovim, naizgled, najozbiljnijim nedostacima.
Kao što vidimo, tvrdnja da su ljudi spremni da žrtvuju slobodu i daju značajan deo svog novca državi samo da bi živeli u komfornim uslovima sa prostranim ulicama, dobrom ekologijom, parkovima i svim mogućim pogodnostima, nije toliko utemeljena, s obzirom na to da se u Koloun, koji nije pružao nikakav komfor, ali je davao potpunu slobodu u pogledu toga kako živeti, zarađivati i raspolagati svojim sredstvima, preselilo toliko ljudi, iako im je na korak dostupan komforni „grad budućnosti“ Hong Kong. Zapravo, sve takve pogodnosti mogle bi postojati i u mestu kao što je Koloun, da nije bilo teritorijalne ograničenosti. Takođe, u Kolounu je bila obezbeđena bezbednost, pritom ne u poslednjoj meri zahvaljujući snagama samih stanovnika grada-tvrđave. Iako je bilo intervencija policije u 70-im godinama, oni ipak nisu bili prisutni na redovnoj osnovi i uglavnom su samo primali kriminalce koji su već bili proterani iz grada. Koloun nije bio neki „ankap sa nasiljem“, kao što neki mogu tvrditi. Kolounski ankap je bio sasvim bezbedan i nenasilan.
Naravno, Koloun je na kraju ipak uništen nasiljem – spoljnim nasiljem od strane stacionarnog bandite, iako je on ranije pomogao u oslobađanju od unutrašnjeg nasilja. Upravo zato je važno iskoreniti sve oblike nasilja, uključujući posedovanje ozbiljnih sredstava za neutralizaciju spoljnih nasilnika, a ne računati na to da će „dobri“ nasilnici hvatati samo „loše“ nasilnike, pritom se uopšte ne mešajući u život mirnih ljudi.
