Ja sam govorio apstraktno o privatnoj svojini i javnoj svojini i zastupao superiornost prve. Ali u postojećim društvima, kako u „kapitalističkim“, tako i u „komunističkim“, postoji mešavina institucija javne i privatne svojine. Ja možda posedujem svoj automobil, ali država poseduje ulice. Do koje mere se ideja privatne svojine može gurati? Postoje li neki zadaci koji moraju biti obavljeni, ali koji, po svojoj prirodi, ne mogu zamisliti da se obavljaju privatno i da stoga moraju nastaviti da ih obavlja država?

Verujem da ne. Verujem da, iako postoje određeni važni zadaci koji su teški za obavljanje pod institucijama totalne privatne svojine, ove poteškoće su u principu, a mogu biti i u praksi, rešive. Smatram da ne postoje prave funkcije države. U tom smislu sam anarhist. Sve stvari koje države rade mogu se podeliti u dve kategorije — one koje bismo mogli da eliminišemo danas i one za koje se nadamo da ćemo moći da ih eliminišemo sutra.

Većina stvari koje naša država radi nalazi se u prvoj kategoriji.

Sistem institucija koji bih želeo da na kraju vidim ostvarenim bio bi u potpunosti privatan — ono što se ponekad naziva anarko-kapitalizam ili libertarijanska anarhija. Takve institucije bi, u nekim aspektima, bile radikalno drugačije od onih koje sada imamo. O tome kako bi mogle da funkcionišu detaljnije se diskutuje u trećem delu ove knjige.

Nakon čitanja narednih nekoliko poglavlja, čitalac se može razumno zapitati zašto, ako ne očekujem da će anarko-kapitalizam proizvesti bilo šta slično istorijskim kapitalističkim društvima, uopšte trudim da branim istorijske zapise tih društava. Neki anarko-kapitalisti to ne rade. Oni priznaju opravdanost mnogih uobičajenih napada na kapitalizam, ali tvrde da bi sve bilo drugačije kada bismo mogli da se oslobodimo države. To je izbegavanje odgovornosti. Ljudska bića i ljudska društva su previše komplikovani da bismo mogli imati poverenje u aprijori predviđanja o tome kako bi funkcionisale institucije koje nikada nisu isprobane. Možemo i treba da pokušamo da razlikujemo one elemente u istorijskim kapitalističkim društvima koji su proizvedeni institucijama privatne svojine od onih koji su proizvedeni državnom intervencijom. Učiniвши to, moramo naše verovanje da će institucije privatne svojine dobro funkcionisati u budućnosti zasnovati na posmatranju da su te institucije, u meri u kojoj su postojale, dobro funkcionisale u prošlosti.