Dete, od oko deset godina, pobeglo je od kuće. Kada ga je policija pronašla nekoliko meseci kasnije, bio je dobro nahranjen, imao je novac u džepu, imao je mesto gde može da boravi, a komšije su ga poznavale i volele. Pošto mu sopstvena kuća nije bila prikladna, smešten je u sirotište. Isprovajrao je pokušaj samoubistva kako bi izašao i poslat je u mentalnu bolnicu. Lekari su utvrdili da je potpuno pri čistoj slici, ali su oklevali da ga vrate u sirotište, kako zbog toga što mu je tamo očigledno bilo loše, tako i zbog toga što je bio dobar uticaj na ostale pacijente. Koliko ja znam, i dalje je tamo.

Koja prava bi roditelji ili, u nedostatku njih, drugi odrasli ljudi, trebalo da imaju nad decom? Filozofski gledano, ovo uključuje težak problem toga kada beba postaje, u nekom smislu, ljudsko biće. Praktično, mislim da postoji jednostavno rešenje. Svako dete iznad neke veoma niske starosti (recimo, devet godina) koje je voljno da obezbedi sopstvenu egzistenciju trebalo bi da bude oslobođeno autoriteta svojih roditelja. Tokom prve godine svoje slobode, dete bi zadržalo opciju povratka svojoj porodici; tokom ovog perioda moglo bi se zahtevati da nekoliko puta poseti porodicu i potvrdi svoju odluku. Nakon što bi godinu dana bilo samostalno, njegovi roditelji više ne bi bili u obavezi da ga prime nazad.

Dete bi moglo da se izdržava sopstvenim trudom ili tako što bi ga usvojio drugi par roditelja. U potonjem slučaju, novi roditelji bi preuzeli obaveze izdržavanja koje su ranije imali biološki roditelji. Osobe koje žele da pomognu deci i zaštite ih od neprikladnih roditelja ili drugih opasnosti mogle bi da organizuju odgovarajuća usvajanja ili osnove besplatna
sirotišta
čiji bi stanari dolazili po izboru, a ne silom.

Deca
često beže od kuće, a desetogodišnjaci koji mogu sami da se izdržavaju su retki, ali je malo verovatno da će normalni mladi pobeglice ostati odsutni duže od nekoliko dana. Dete te starosti čija je situacija dovoljno očajna da ga natera da pobegne od kuće i ostane odsutno, može imati više koristi od toga.

Tinejdžeri
predstavljaju ozbiljniji problem. Mnogi beže i ostaju odsutni tokom značajnih perioda. Odluka o bekstvu je nesumnjivo greška u mnogim slučajevima. Ali da li naši sadašnji zakoni, koji u teoriji omogućavaju roditeljima da nateraju policiju da dovede pobeglica kući, postižu bilo kakvu korisnu svrhu? Osim fizičkog zatvaranja, ne postoji način da se dete spreči da ponovo pobegne. Glavni efekat ovih zakona, verujem, jeste to što primorava pobeglice da se kriju i tako ih primorava da se druže sa ljudima koji su sami po sebi neprijateljski nastrojeni prema zakonima i vrednostima društva.

Neki
čitaoci će prigovoriti da deci nije potrebna veća sloboda, već veći autoritet. To je lažna dikotomija. Deca u našem društvu često pate od nedostatka roditeljskog autoriteta, ali to nije vrsta autoriteta koja se može odrediti zakonom.

Druga
priča mi pada na pamet, koja se tiče porodice čija je usvojena ćerka bila gotovo bez discipline i što je, možda kao posledica toga, bila veoma loše ponašala. U jednom slučaju, devojčinoj tetka joj je, veoma detaljno, rekla šta misli o njenom ponašanju. Nekoliko dana kasnije, porodica je večerala kod tetke. Devojčica se ponašala sa nekarakterističnom učtivošću. Nakon večere, prišla je (usvojenoj) tetki i pitala je da li može da živi sa njom.

Mora
biti užasno odrastati u moralnom vakuumu. Nije ni čudo što je devojčica radije izabrala da živi sa nekim ko je, svojom samom spremnošću da kritikuje, pokazala da veruje u neke vrednosti koje omogućavaju kritiku. Upravo je taj vid autoriteta potreban našoj generaciji. Za one kojima ga nedostaje, policijski baton nije zamena.

Ali stvarnost ima svoju
disciplinu. Alternativa roditeljskom autoritetu jeste i treba da bude sloboda — u
svetu u kojem oni koji ne rade, ponekad ne jedu. To je, takođe, neka vrsta
moralnog autoriteta. Iskustvo stvarnog sveta direktno — učenje kako preživeti u
njemu — nije tako prijatan način odrastanja kao onaj kada vas o tome podučavaju
roditelji. Ali ako roditelji nisu voljni ili sposobni da obave taj posao, to
može biti najbolja dostupna zamena.