Da se kandidujem za funkciju, promenio bih ime i na svojim karticama odštampao: „Dajte mu šansu; ne može biti gori.“
GOSPODIN DULI
Sistem privatnih sudova i policije ima određene posebne prednosti u odnosu na naš sadašnji vladavinski sistem, prednosti povezane sa političkim pitanjima slobode i stabilnosti o kojima je bilo reči u prethodna dva poglavlja. Privatni sudovi i policija, pored toga, imaju iste prednosti u odnosu na odgovarajuće državne institucije koje tržišni aranžmani obično imaju u odnosu na socijalističke aranžmane.
Kada potrošač kupi proizvod na tržištu, on može uporediti alternativne brendove. U slučaju zaštite, on može uporediti koliko dobro različite agencije obavljaju posao i njihove cene. Njegove informacije su nesavršene, kao što je to slučaj pri donošenju većine odluka; može pogrešiti. Ali barem postoje alternative; one su tu da bi se pogledale. Može razgovarati sa komšijama koji koriste različite agencije, ispitati ugovore i tarife koje nude, proučiti podatke o stopama kriminala među njihovim klijentima.
Kada izaberete političara, ne kupujete ništa osim obećanja. Možda znate kako je jedan političar upravljao zemljom u poslednje četiri godine, ali ne znate kako bi njegov konkurent upravljao njome. Možete uporediti Fordove, Chryslere i Volkswagene iz 1968. godine, ali niko nikada neće moći da uporedi Niksonovu administraciju iz 1968. sa Humphreyjevom i Wallaceovom administracijom iste godine. To je kao da smo imali samo Fordove od 1920. do 1928, Chryslere od 1928. do 1936, a zatim morali da odlučimo koja će firma praviti bolji automobil u naredne četiri godine. Možda bi stručni inženjer automobilske industrije mogao da donese obrazovanu pretpostavku o tome da li je Ford koristio tehnologiju iz 1920. godine da bolje zadovolji zahteve iz 1920. nego što je Chrysler koristio tehnologiju iz 1928. godine da zadovolji zahteve iz 1928. Ostatak nas bi mogao jednako dobro bacati novčić. Dodajte još Volkswagen ili American Motors, koji nisu pravili automobile u Americi, ali su želeli, i situacija postaje još gora. Svako od nas bi morao intimno da poznaje svaku firmu kako bi imao bilo kakvu razumnu osnovu za odlučivanje o tome koju bismo više voleli.
Na isti način, da bi se sudilo političaru koji je obavljao funkciju, ne treba uzeti u obzir samo to kako je njegova administracija ispala, već i uticaj mnoštva relevantnih faktora nad kojima nije imao kontrolu, od sastava Kongresa do vremenskih prilika u vreme žetve. Suđenje političarima koji još nisu obavljali funkciju je još teže.
Potrošač ne samo da ima bolje informacije od birača, već su mu one i korisnije. Ako istražujem alternativne brendove automobila ili zaštite, odlučim koji je najbolji za mene i kupim ga, ja ga dobijem. Ako istražujem alternativne političare i glasam u skladu sa tim, dobijam ono za šta glasa većina. Šansa da moj glas bude odlučujući faktor je zanemarljiva.
Zamislite kupovinu automobila na način na koji kupujemo vlade. Deset hiljada ljudi bi se okupilo i dogovorilo da glasa, svaki za automobil koji on preferira. Koji god automobil pobedio, svako od tih deset hiljada bi morao da ga kupi. Nijednom od nas ne bi isplatilo da ulaže ozbiljan napor da sazna koji je automobil najbolji, jer, šta god da odlučim, moj automobil biraju drugi članovi grupe. Pod takvim institucijama, kvalitet automobila bi brzo opao.
Tako moram da kupujem proizvode na političkom tržištu. Ne samo da ne mogu da uporedim alternativne proizvode, već mi ne bi bilo isplativo čak i da mogu. Ovo možda ima veze sa kvalitetom robe koja se prodaje na tom tržištu. Caveat emptor.