Sada sam završio sa opisivanjem onoga što želim da vidim. Da li je to verovatno da će se dogoditi? Mislim da ne. Prelazak sa jednog monetarnog sistema na drugi uključuje težak problem koordinacije. Radije bih koristio loš novac koji svi ostali koriste nego idealan novac koji niko drugi ne koristi. Stoga ću nastaviti da koristim sadašnji sistem, osim ako nekako ne uspem da organizujem da svi ostali pređu na njega u isto vreme kada i ja. Stopa inflacije od dvanaest procenata godišnje odgovara, za pojedinca koji drži sto dolara u gotovini, implicitnom porezu od jednog dolara mesečno. To je mala cena koju treba platiti za pogodnost korišćenja istog novca kao i svi ostali, zbog čega se čak i prilično loše vođeni fiat sistemi i dalje koriste.

Moje lično mišljenje je da bi, čak i ako ne bi bilo zakonskih barijera za korišćenje privatnog novca, postojeći fiat sistem ostao u upotrebi, osim ako ne postane mnogo gori nego što jeste sada. Iz sličnih razloga, mislim da je verovatno da će, ako privatni sistem dođe u upotrebu, on biti zasnovan na zlatu, iako zlato nije baš pogodna roba za tu svrhu. Poželjno je da banke koje izdaju privatni novac dogovore zajednički standard robe i bilo bi mnogo lakše dogovoriti se oko zlata, koje se široko koristilo u prošlosti, nego oko nekog komplikovanog paketa robe, uprkos prednostima ovog potonjeg.

Čak i ako zlato nije baš pogodna roba, iz toga ne sledi da je privatni sistem zasnovan na zlatu gori od onoga što trenutno imamo. Istorijsko iskustvo sugeriše da, iako zlatni standard može proizvesti ili inflaciju ili deflaciju, malo je verovatno da će proizvesti tako ozbiljnu inflaciju kao čak i relativno uspešan fiat sistem, kao što je naš, i da inflacije koje proizvode neuspešni fiat sistemi nadvijaju bilo šta što bi moglo rezultirati novim otkrićima zlata. Mogućnosti za kontrakciju pod sistemom delimične rezerve zasnovanim na zlatu su ozbiljnije; pošto vlade profitiraju štampanjem novca, a ne njegovim spaljivanjem, ovo je samo povremeno bio problem pod čistim fiat sistemom.

Razmatrajući trenutne predloge za monetarnu reformu, važno je razlikovati privatni bankarski sistem zasnovan na zlatu od vladinog sistema delimične rezerve vezanog za zlato, kao što su SAD imale u različitim oblicima tokom većeg dela prošlog veka. Upravo se na ovaj drugi misli kada ljudi govore o povratku na zlatni standard. Pod takvim sistemom, veza sa zlatom postavlja određena ograničenja sposobnosti vlade da manipuliše novčanom masom i nivoom cena, ali po cenu davanja vladi podsticaja da blokira slobodan protok dobara i usluga u međunarodnoj trgovini kao načina izbegavanja tih ograničenja.

U kratkom roku, veoma je moguće da ćemo ostati zaglavljeni sa vladinim novcem. Ali treba da odustanemo od ideje da je takav sistem ili poželjan ili neizbežan. Novac može i treba da se proizvodi na tržištu. Poput obrazovanja, on je previše važan da bi se prepustio u ruke vlade.