Kritičari slobodne imigracije brinu da bi imigranti mogli učiniti zemlju socijalističkijom, prepunijom kriminala, sličnijom mestima iz kojih dolaze, ali ne nude jak razlog da se očekuju ti konkretni efekti. Napuštanje mesta gde ste odrasli kako biste se preselili negde veoma drugačije je, na kraju krajeva, dokaz da više volite to drugo mesto. Kao što sam istakao u jednoj razmeni, braća Volokh, povezani sa popularnim libertarijansko-konzervativnim pravnim blogom Volokh Conspiracy, imigranti su iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Iako su Eugen i Saša Volokh nešto socijalističniji od mene, oni su mnogo manje socijalistični od većine svojih kolega akademika, što nije sasvim iznenađujuće s obzirom na to da su socijalizam iskusili iz prve ruke.

Ista pretpostavka, da je promena pretpostavljeno loša, pojavljuje se u argumentima o globalnom zagrevanju. Čini se verovatnim da će prosečna temperatura na globusu porasti za nekoliko stepeni Celzijusa tokom narednih sto godina, uglavnom zbog povećanog nivoa ugljen-dioksida u atmosferi. Da moram da nagađam, moje nagađanje bi bilo da će neto efekat promene biti pozitivan, iz najmanje dva razloga. Prvi je taj da je ljudska sposobnost nastanjavanja ograničena uglavnom hladnoćom, a ne toplotom — ekvator je naseljen, polovi nisu. Drugi je taj da se, iz dobro razumljivih razloga, može očekivati da će globalno zagrevanje više povećati temperature u hladnim mestima i u hladnim periodima nego u toplim. Ako spojite ta dva, neko bi mogao pretpostaviti da bi nešto topliji svet, u celini, bio više prikladan ljudima, a ne manje. Ipak, većina ljudi koji diskutuju o ovom pitanju uzima zdravo za gotovo da je promena loša, zapravo katastrofalno loša. Sličan obrazac važi za niz drugih pitanja, od frakinga do kloniranja i GMO hrane.

Ja to nazivam greškom, ali možda je to nefer. Sadašnjost je barem podnošljiva, pošto je trenutno tolerišemo. Promena bi mogla učiniti stvari boljim, mogla bi ih učiniti gorim, pa zašto rizikovati? To zvuči kao ubedljiv argument, ali sadrži skrivenu pretpostavku — da je stagnacija opcija, da će naši kulturni i politički okolnosti ostati iste ako ne budemo imali više imigracije, da će bez antropogenog CO2 klima ostati kakva je trenutno.

Obe tvrdnje su dokazivo netačne. Tokom mog života, kulturne i političke institucije SAD su se menjale iz razloga koji su imali malo veze sa imigracijom. Tokom proteklih miliona godina, klima na Zemlji se radikalno menjala iznova i iznova iz razloga koji nisu imali nikakve veze sa antropogenim CO2. Porast nivoa mora od stopa ili dve stvorio bi probleme u nekim delovima sveta, ali ne probleme uporedive sa efektom polja leda dubine pola milje iznad trenutnih lokacija Čikaga i Londona.

Leva verzija konzervativne greške dolazi sa sopstvenim pseudonaučnim sloganom, „principom predostrožnosti“. To je pravilo da nijedna odluka ne treba da bude doneta osim ako se ne može biti siguran da neće imati značajne loše efekte, da nedostatak razloga da se očekuju takvi efekti nije dovoljan. Zvuči ubedljivo, kao puko pitanje igranja na sigurno, ali trenutak razmišljanja bi trebalo da vas ubedi da to nije samo pogrešno, već i unutrašnje nedosledno. Odluka da se dozvoli nuklearna energija mogla bi imati značajne loše efekte. Odluka da se ne dozvoli nuklearna energija takođe bi mogla imati značajne loše efekte. Ako se neko ozbiljno odnosi prema principu predostrožnosti, on je obavezan da niti dozvoli niti zabrani nuklearnu energiju, i slično sa mnogim drugim izborima, uključujući delovanje ili nedelovanje u cilju sprečavanja globalnog zagrevanja.

Nastavljajući sa tim primerom, dugo sam tvrdio, samo delimično u šali, da je princip predostrožnosti glavni uzrok globalnog zagrevanja. Nuklearna energija je jedini izvor energije koji ne proizvodi CO2 i koji se može širiti manje-više bez ograničenja. Glavni faktor koji ograničava rast nuklearne energije bio je princip predostrožnosti, čak i ako nije uvek pod tim imenom — neprijateljstvo prema dozvoljavanju izgradnje reaktora sve dok postoji bilo kakva šansa da nešto pođe po zlu. Taj primer pokazuje moju opštiju poentu: stagnacija nije opcija. Svet će se promeniti bez obzira na to da li ćemo dozvoliti nuklearnu energiju ili ne. Ne postoji a priori razlog da očekujemo da će promene biti goruze ako je dozvolimo, u poređenju sa onima koje će nastupiti ako je ne dozvolimo.

Ne tvrdim da nikada ne postoji dobar razlog za strah od promena; ponekad se na osnovu predviđanja može opravdano očekivati da će promene imati loše posledice. Tvrdim da je mnogo protivljenja promenama, u širokom spektru različitih tema i sporova, zasnovano na pogrešnom pretpostavci da će, ako se samo ta konkretna promena spreči, sledeća godina, sledeća decenija ili sledeći vek biti manje ili više isti kao sadašnjost.

To je veoma malo verovatno.