Većina ove knjige je napisana između 1967. i 1973. godine, kada je objavljeno prvo izdanje. Napravio sam samo manje izmene u postojećem materijalu u uverenju da se pitanja i argumenti nisu značajno promenili tokom proteklih petnaest godina. U nekim slučajevima čitalac će smatrati da su primeri zastareli; poglavlje 17, na primer, napisano je kada je Ronald Regan bio guverner Kalifornije. Tamo gde je to delovalo kao ozbiljan problem, ažurirao sam primere ili dodao objašnjenja, ali sam na većini mesta ostavio originalni tekst nepromenjenim. Većina trenutnih primera neće dugo ostati aktuelna; nadam se da će ova knjiga opstati duže od sadašnjeg guvernera Kalifornije.

Pratila sam istu politiku u vezi sa brojevima. Podaci o broju zavisnika heroina u Njujorku ili udelu U.S. Steel-a u čeličnoj industriji opisuju situaciju od oko 1970. godine, kada je pisano prvo izdanje. Kada gledate takve brojeve, trebalo bi da zapamtite da su cene i nominalni prihodi 1970. godine bili oko trećinu niži nego 1988, kada se piše ovaj predgovor. Sa druge strane, brojevi koji su čisto hipotetički („Ako zaposlena žena može unajmiti indijsku služavku koja je zarađivala … dolara godišnje u Indiji…“), su ažurirani kako bi bili uverljiviji modernom čitaocu. Dodaci su takođe ažurirani, uglavnom od strane mog prijatelja Jeffa Hummela.

Ovo su sve manje izmene. Glavna razlika između ovog izdanja i prvog je uključivanje osam novih poglavlja, koja čine IV deo knjige.

Jedna stvar koju sam možda trebalo da objasnim u svom originalnom predgovoru, a koja je neke čitaoce zbunjivala od tada, jeste očigledna nedoslednost među poglavljima. U poglavlju 10, na primer, zagovaram sistem kupona (vouchera) u kojem se poreski novac koristi za subvencionisanje školovanja, ali u III delu zastupam društvo bez vlade, bez poreza, i stoga bez kupona.

II deo knjige ima za cilj da predloži specifične reforme unutar strukture naših sadašnjih institucija koje bi proizvele poželjne rezultate, dok nas istovremeno pomeraju ka libertarijanskom društvu. Sistem kupona, koji nas pomera od školovanja koje plaća i proizvodi vlada ka školovanju koje plaća vlada, ali se proizvodi na konkurentnom tržištu, jeste jedna takva reforma. U III delu pokušavam da opišem kako bi izgledalo potpuno razvijeno anarho-kapitalističko društvo i kako bi radilo. III deo opisuje mnogo radikalniju promenu naših sadašnjih institucija nego II deo, dok II deo opisuje kako bi mogli nastati prvi koraci te radikalne promene.

Jedan od razloga za pisanje ovakve knjige je da se izbegne objašnjavanje istog skupa ideja stotinu puta stotini različitih ljudi. Jedna od povezanih nagrada je otkrivanje, godina kasnije, ljudi koji su ugradili moje ideje u sopstveni intelektualni okvir. Ovo drugo izdanje je posvećeno jednoj takvoj osobi. Ne mogu iskreno opisati njega kao sledbenika ili učenika, pošto su većina naših javnih susreta bili debate. Verujem da su njegovi najpoznatiji stavovi pogrešni i možda opasni. On je samo neko ko počinje sa već poznavanjem i razumevanjem svega što sam imao da kažem o temama ove knjige zaključno sa 1973. godinom, što učini nadolazeću raspravu mnogo zanimljivijom.

Zbog čega je ovo drugo izdanje posvećeno Jeffreyju Rogersu Hummelu.