U ovom poglavlju i sledećem fokusiram se na argumente i uvide dva najpoznatija, najvažnija i intelektualno najsofisticiranija nedavna branioca libertarijanskih ili libertarijanstki nastrojenih doktrina, Roberta Nozicka (1938–2002) i F. A. Hayeka (1899–1992). U ovom poglavlju počinjem sa Nozickovim Anarchy, State, and Utopia (Nozick 1974) – u daljem tekstu, ASU – delom koje je upoznalo uspavanu akademsku filozofiju sa političkim libertarijanizmom. Nozick nudi moralnu odbranu libertarijanizma zasnovanu na njegovom potvrđivanju Lokovljanih prirodnih prava na život, slobodu i imovinu. Zatim se okrećem sasvim drugačijoj vrsti argumentacije za individualnu slobodu i principe pravde koji štite slobodu, koje Hayek nudi u svom The Constitution of Liberty (Hayek 1960) – u daljem tekstu, CL – i naročito u Rules and Order i The Mirage of Social Justice (Hayek 1973, 1976) – u daljem tekstu RO i MSJ redom – što su prva dva toma njegovog dela Law, Legislation, and Liberty. Kao što ćemo videti, umesto da prvo brani neki fundamentalni moralni princip koji je pristojan slobodi iz kojeg bi se izvodili dalji libertarijanski zaključci, Hayek počinje ispravljanjem onoga što smatra dubokim greškama u našem razumevanju društvenog poretka i prava. Hayek smatra da su ključne greške u vezi sa karakterom i osnovama društvenog poretka i prava svrnule individualnu slobodu i principe pravde koji štite slobodu sa prestola. Ove vrednosti će, međutim, biti ponovo uspostavljene kada razumemo njihovu suštinsku ulogu u slobodnom, cvetajućem i pluralističkom društvenom i pravnom poretku. U sledećem poglavlju obratiću se implikacijama koje se tiču prirode i osnova ekonomske pravde i prava na imovinu koje Nozick i Hayek izvode iz svojih temeljnih tvrdnji. (Dalja utemeljenja za libertarijanske principe i stavove o ekonomskoj pravdi i pravima na imovinu detaljnije su razmatrana u bonus onlajn poglavlju ove knjige, „Further Philosophical Roads to Libertarianism.“)