Anonimno pitanje

O, koje zanimljivo pitanje! Uopšte, najzanimljivija pitanja se tiču različitih graničnih situacija, jer su banalnosti ionako očigledne. Upravo zato ću, naravno, odgovarati i o emancipaciji dece od roditelja, i o abortusima, i o negativnim eksternalijama, kao u ovom konkretnom slučaju.

Ja sam upravo oprala pod, a ti ideš preko mokrog, proklizaš i udariš se potiljkom, prljajući ispran pod svojom krvlju. Šta je to? Kršenje NAP-a? Ne, to je nesrećan slučaj. Svako od nas je usled incidenta stekao imovinske zahteve jedni prema drugima, koje ćemo nekako rešiti. U društvu slobodnih ljudi koji vode računa o svojoj reputaciji, to će, na primer, dovesti do toga da ti pomognem da pozoveš hitnu pomoć, a ti ćeš se šaljivo izviniti što si zaprljao pod. Tvoje osiguranje će platiti lečenje potresa mozga, ja ću ponovo oprati pod, a moj poslodavac će narediti postavljanje tablica „Oprez, klizav pod“ tokom čišćenja.

U suštini, sa epilepsijom je ista stvar, samo manje uočljiva. Niko nema loše namere, ali kombinacija okolnosti dovodi do nesrećnog slučaja u toku kojeg će neko biti povređen, ljudi mogu imati imovinske zahteve jedni prema drugima koje će morati da regulišu, a zatim iz toga izvući zaključke za budućnost. Jedan, epileptičar, će ubuduće iznenađivati prolaznike hodanjem po ulici u mraku sa tamnim naočarima (ili će jednostavno pokušati da ne šeta noću bez velike potrebe). Drugi, vlasnik puta, će, na primer, obezbediti jače rasuto osvetljenje, pa vozačima neće biti potrebno da koriste duga svetla. Treći, zbunjen time što je izazvao epileptični napad kod osobe, pažljivije će voditi računa o tome u kom režimu su mu farovi, i tako dalje.

Naravno, može se desiti da niko ništa ne promeni i da ne izvuče nikakve zaključke; u tom najgorem slučaju jednostavno imamo istu situaciju kao i sada, uz državnu regulaciju gradske infrastrukture – što znači da je slučaj previše redak da bi se prema njemu prilagođavali.