Anonimno pitanje

Kako samo nedostaje u ruskom jeziku ova elegantna razlika između can i may! Moći će, da, ali ko će mu to pustiti?
Da li je to bila borbena situacija? Onaj ko je pucao – je li on, šta, pomislio da je član pištolj? Ne, on je za pucanje izvadio nešto sasvim drugo od člana. Nije bilo ugroze životu i bezbednosti deteta, niti ugroze ekonomske štete – čemu onda pripada kršenje NAP-a? Vidljivo je kršenje kulturnih tradicija sa tačke gledišta ogorčenog roditelja, i kršenje NAP-a sa njegove strane.

Da li u libertarijanskom društvu može nekazno zanemarivati tuđe kulturne tradicije? U teoriji – da. U praksi će to značiti stalne trenja, sve do smrtnog ishoda, sa neizbežnim naknadnim regulacijama. Sve dok ljudi budu procenjivali troškove zajedničkog življenja sa predstavnicima drugih kultura niže od troškova razdvajanja, biće suživota. Čim se troškovi suživota učine višim, počeće razdvajanje. Obična praksiologija, ništa komplikovano.

Možda umesto toga vratiti centralno regulisanje? Nažalost, to dovodi do pojave privilegovanih kulturnih grupa, kada, recimo, uslovni branitelji tradicionalnih vrednosti imaju privilegiju da traže odštetu za uvrede javnog morala, dok su pristalice drugih normi te privilegije lišene. Od toga ima mnogo više trenja u društvu nego ako se ništa ne dira.