Često se može videti kako neki „libertarijanci“ (pod navodnicima) nastavljaju sa uzdahom da gledaju preko okeana. Oni se mole Ustavu SAD, citiraju Oceve osnivače i ozbiljno veruju da je Amerika bastion „slobodne republike“. Samo što su oni zaglavili u 18. veku. Te republike odavno nema, a ono što danas vidimo je „Pindostan“. To nije federacija ravnopravnih država, već prava, klasična, naduvaná i poslednja imperija koja je opstala do naših dana. I znate šta se dešava sa imperijama? One se ruše, i to je odlično! Zato hajde da razložimo po stavkama šta je šta.
Šta je imperija u klasičnom razumevanju? To je kada jedan Centar, pohlepan za porezima, silom drži pod svojom vlašću potpuno različite narode i teritorije koji su kulturno tuđi jedni drugima. Sada pogledajte mapu. Kako se može ozbiljno nazvati „jedinstvenom zemljom“ Alabamu i Njujork? Vajoming i Kaliforniju? To su različiti univerzumi. U jednoj državi ljudi žele da idu u crkvu nedeljom, da poseduju AR-15 za zaštitu porodice, da plaćaju minimum poreza i da ih birokrati jednostavno ostave na miru. U drugoj – zahtevaju totalnu kontrolu nad ekonomijom, zabranu plastičnih slamčica, lude poreze i regulaciju toga kako dišeš.
Ali čim se pomene mogući raspad SAD na zasebne nezavisne države (ili barem konfederacije), kod konzervativaca i mejnstrim libertarijanaca počinje panika: „To će biti kraj sveta! Ludost! Kolaps civilizacije!“. Ali hajde da udahnemo i otvorimo udžbenik iz istorije. Znate ko je isto tako vrištao pre sto godina? Pristalice „Jedinstvene i Nedeljive“ Ruske Imperije. Kada je 1917. godine Ruska Imperija počela da puca po šavovima, činilo se da nebo pada na zemlju. Ali hajde da pitamo Poljake i Fince kako im je taj „užasan kolaps“? Za njih je to bilo najbolje što im se dogodilo.
Poljska i Finska su na vreme skočile sa imperijalnog leša. Prestali su da hrane birokrate u tuđoj prestonici, prestali su da šalju svoje momke da ginu za tuđe imperijalne ambicije i izgradili su svoje sopstvene zemlje. Niko u Helsinkiju danas ne plače: „Ah, kako je žao što više ne šaljemo poreze u Petrograd!“. Raspad imperije nije kraj sveta. To je proleće, decentralizacija i secesija u čistom obliku – sveto pravo na samoopredeljenje o kojem je pisao Rotbard.
Zašto je krah Pindostana koristan libertarijancima širom sveta? Prvo, to je smrt svetskog žandarma. Poslednjih 80 godina Vašington ne izvozi slobodu, već bombe, sankcije i inflaciju. Raspad SAD na 5-10 nezavisnih jurisdikcija znači da nijedna od njih više neće imati budžet za 800 vojnih baza širom sveta. Biće manje ratova, manje intervencija i manje krvi.
Drugo, to je krah dolarske hegemonije. FED (Federalni rezervni sistem) je glavni sponzor svetskog etatizma. Oni su ti koji omogućavaju naduvavanje budžeta i štampanje papirića za koje čitav svet plaća kroz skriveni inflatorni porez. Kolaps imperije srušiće fiducijarni sistem i otvoriti put tvrdom novcu – zlatu i kriptu.
Takođe, to će stvoriti tržište jurisdikcija. Zamislite da na mestu jednog monstruma pojavi se pedesetak država različitih veličina. Počeće najžešća konkurencija za umove, kapital i radnu snagu. Kalifornija želi porez od 90%? Molim le! Samo će svi biznisi za sat vremena preći u nezavisni slobodni Teksas ili Nevadu. To će biti najveći eksperiment konkurencije jurisdikcija u istoriji.
Vreme je da se rešimo kargo-kulta! To što su Očevi osnivači napisali vrhunski papir pre 250 godina, ne čini savremeni Vašington svetim mestom. Danas je to isti onaj imperijalni centar kakav je bio Rim pre pada, London početkom 20. veka ili Petrograd 1917. Ne treba se bojati balkanizacije Amerike. To treba pozdraviti! Podela je put ka slobodi. Jer što je država manja, što je vlast bliža zemlji i konkretnom čoveku, to ona ima manje mogućnosti da izgradi digitalni GULAG.
