Šta ako koncept slobodnog tržišta, spontanog poretka i minimalne države nisu smislili Mises, Hayek ili Rothbard, već momci u haljima koji su pili čaj u planinama Kine još pre 2500 godina? Da li vas je takva tvrdnja iznenadila? Onda ćemo danas pričati o Vu-veju – drevnoj filozofiji „nedelovanja“, pod čime se, naravno, ne podrazumeva ležanje na kauču s pivom, već način na koji funkcionišu Univerzum (i ekonomija).
Šta je Vu-vej i kakva je tu veza sa slobodnim tržištem? „Vu-vej“ se bukvalno prevodi kao „nedelovanje“, ali to je užasan prevod koji daosiste predstavlja kao lenjive. Mnogo preciznije bi bilo prevesti to kao „delovanje bez nasilja“ ili „neumešanje“. Zamislite surfera. On ne pokušava da udara okean pesnicama kako bi naterao talas da ide tamo gde on želi (kao što se ponaša svaka vlada). Surfer hvata talas i koristi njegovu prirodnu snagu. On deluje, ali ne protivi se prirodi stvari. U libertarijanizmu to nazivamo „spontanim poretkom“. Ljudi, međusobno komunicirajući dobrovoljno, sami stvaraju složene sisteme: jezike, novac, tržišta. A pokušaj birokrate da se umeša svojim ključem i standardima samo kvari mehanizam. Daosisti su to shvatili još pre nego što je izumljen papir.
Prebacimo se u drevnu Kinu (era Boritećih država). Potpuni haos, vladari se kolju oko teritorija. U tom kontekstu se pojavljuju konfučijanci – neka vrsta drevnih etatista. Oni hodaju sa tablama i govore: „Treba nam više zakona! Više činovnika! Više hijerarhije i poreza!“. A onda dolazi Lao-ce i iznosi „bazu“ koja precizno ponavlja moderne libertarijance: „Što je više ograničenja i zabrana u svetu, to narod postaje siromašniji. Što se više zakona i uredbi donosi, to se pojavljuje više lopova i razbojnika“.
Lao-ce je tvrdio da je najbolji vladar onaj koji vlada toliko neprimetno da ljudi uopšte zaborave na njegovo postojanje. Idealna politika prema Vu-veju je smanjenje poreza, ukidanje zabrana i ostavljanje ljudi na miru. Neka sami sade pirinač, trguju i dogovaraju se.
Neko će reći: „Zvuči super u teoriji, ali da li je to radilo u praksi?“ Radilo je, i to kako! Setimo se nedavne istorije: Mao Cedung, želeći sve da drži pod svojom kontrolom, naredio je istrebljenje vrana. Tipičan primer anti-Vu-veja („ja sam pametniji od složenog sistema“). Ishod: skakavci su pojeli useve, desetine miliona ljudi su poginule od gladi.
A sada se vratimo 2000 godina unazad. Imperija Han (II vek pre n.e.). Nakon brutalne tiranije prethodne dinastije Qin (koja je pokušavala da kontroliše svaki dah i očekivano se raspala), na vlast dolaze carevi Ven-di i Džing-di. Oni su bili ubeđeni fanovi daosizma. I šta su uradili?
– Smanjili su poreze na poljoprivredu prvo na 3%, a zatim su ih na 12 godina potpuno ukinuli!
– Deregulisali su ekonomiju, dozvolivši seljacima slobodno kovanje novčića, iskopavanje soli i topljenje gvožđa.
– Ukinuli su represije za kritiku vlasti i telesne kazne.
– Prestanli su da vode besmisleno ratovanje i počeli su da se dogovaraju sa susedima.
Država se jednostavno povukla u stranu. Do čega je to dovelo? Ekonomija je doživela eksplozivan rast. Životni standard je skočio u nebo, žita su prepunila ambare, a stanovništvo je brzo bogatelo. Ovaj period se i danas smatra Zlatnim dobom Kine. Bez državnih planova – samo dajte ljudima slobodu i oni će sami sve izgraditi.
Oslanjajući se na Vu-vej, možemo naučiti dve stvari:
1) Makro-nivo: Ne verujte u spasitelje. Svaki politički program koji obećava da će „svima učiniti dobro“ kroz nove zabrane i regulacije, osuđen je na propast. Sistem je previše složen. Tržište će uvek pronaći put, kao što voda pronalazi pukotinu u asfaltu.
2) Mikro-nivo: Agorizam i crno tržište. Ne trošite energiju na direktne sukobe sa levijatanom. Voda se ne udara o kamen, već ga zaobilazi. Koristite kriptovalute. Gradite paralelne institucije. Pronađite praznine u zakonu. Bavite se svojim poslom, ne privlačeći pažnju „državnog oka“. Budite kao voda.
Država je teška, kruta i krhka. Dok je sloboda tečna, fleksibilna i nezaustavljiva. I na duge staze, voda uvek istroši kamen!
