Često možemo čuti kukakanje o tome da svet ide u propast, da država steže šrafove, a da ljudi samo sanjaju o „jkoj ruci“. Međutim, stanje stvari ipak nije toliko tužno koliko se uobičajeno smatra, i libertarijanci imaju razloga za radost, jer najnovija istraživanja psihologa i sociologa govore suprotno. Ako gledamo na duge staze, autoritarizam (i levi i desni) jednostavno nema evolucione šanse. Zato hajde da razmotrimo dva izuzetno zanimljiva naučna rada koja objašnjavaju zašto će „tržište ideja“ neizbežno presuditi u korist slobode.
Prvo švedsko istraživanje otkrilo je mehanizam koji funkcioniše kao jednosmerni ventil istorije. Ono je utvrdilo da je jezik slobode univerzalan. Argumenti zasnovani na brizi (ne nanosi štetu) i pravdi (poštenje, ista pravila za sve) deluju na sve. Svi su spremni da promene mišljenje ako im možete dokazati da su zabrane ili visoki porezi nepravedni ili da nanose štetu ljudima. S druge strane, jezik prisile je lokalniji. Argumenti zasnovani na lojalnosti, autoritetu i sakralnosti („tako su dedovi zapovedili“, „poštuj vlast“, „to su temelji“) deluju samo na konzervativce, dok ljudi sa liberalnijim stavovima taj šum jednostavno ignorišu.
Šta to znači za nas? U javnim debatama, autoritarni konzervativci imaju „pokvaren predajnik“. Oni mogu ubediti samo svoje pristalice. Međutim, argumenti za slobodu pojedinca, zasnovani na tome da se ne ometa život drugih ljudi, sposobni su da privuku ljude iz oba tabora. Vremenom to stvara „progresivni drift“. Društvo se polako, ali sigurno kreće ka smanjenju nasilja i priznavanju prava pojedinca, jednostavno zato što su argumenti za to razumljivi svima, dok argumenti protiv (zasnovani na tradiciji ili vlasti) prestaju da deluju na novim generacijama.
Drugo istraživanje iz Portugala zakopalo je još dublje. Naučnici su odlučili da ne posmatraju samo koje vrednosti ljudi imaju, već kako određuju prioritete kada moraju da biraju. Ispostavilo se da glavna razlika nije u tome što su konzervativci „zli“, a liberali „dobri“. Razlika je u kompromisima (trade-offs): progresivni deo društva stavlja dobrobit pojedinca iznad interesa grupe, dok je konzervativni deo spreman da žrtvuje pojedinca zarad očuvanja grupe, hijerarhije i tradicije.
Ali najobećavajuće su istraživači pronašli unutar desnog tabora. Ispostavilo se da desni uopšte nisu monolitni. Tamo postoje „visoki moralisti“ – oni religijski fanatici i ljubitelji čizme, kod kojih su pokazatelji lojalnosti i pokornosti autoritetu ekstremno visoki, ali postoje i „niski moralisti“ – ljudi koji glasaju za desnu stranu (obično iz ekonomskih razloga), ali ih apsolutno ne zanimaju „temelji“, autoritet i tradicija. I to je upravo taj jaz u koji mi, libertarijanci, moramo udariti. „Sekularni desni“, kojima nije potreban car, već samo da ih ostave na miru, dobri su saveznici. A stari model konzervativizma, koji se oslanjao na autoritet, religiju i pokornost, samo gubi bazu.
U portugalskom istraživanju postoji još jedan zabavan momenat – naučnici su iskreno priznali: „Zaboravili smo da u istraživanje uključimo skalu slobode“. Merili su brigu, pravdu, lojalnost, čistotu… ali su zaboravili na Liberty. Upravo tu leži blago! Libertarijanizam je jedinstven po tome što uzimamo univerzalnu bazu (princip neagresije (NAP) = briga/pravda), koja je razumljiva svima, i odbacujemo sav otpad o „dužnosti prema otadžbini“ i „sakralnosti vlasti“.
Zašto je budućnost u libertarijancima?! Ako spojimo ove dve slagalice, slika postaje jasna. Stari svet, izgrađen na argumentima „moraš, jer sam ja šef“ ili „tako se uobičajeno radi“, polako umire. Taj jezik ljudi jednostavno prestaje da prima. Naprotiv, jezik prava pojedinca, poštenja i minimiziranja štete – to je jezik budućnosti.
