Miši Orešnikov, o kome sam jednom imao prilike pisati u vezi sa njegovim eksperimentima po anarhičkom law enforcement-u protiv državnih činovnika, predložio je da prokomentarišem članak iz mini kanala, koji vodi među mnogim drugima kako bi stvorio privid masovne podrške etničkom separatizmu u Rusiji.

Članak, uostalom, nema veze sa etničkim separatizmom, već je posvećen čak i tradicionalnim vrednostima. Zapravo, on je deo političkog programa Bugarske Konfederacije.

Tekst o pacovima i majmunima daje čitaocu do znanja da, ako je nekome potrebne duhovne vrednosti i dobra demografija – onda treba da ide kod surovih seoskih libertarijanaca, a da nam, Bulgarima, ti megapolis nisu potrebni, jer se tamo prirodno formiraju legla kulturnog marksizma.

Ne pomislite ništa loše, autor se ne zalaže za bilo kakvo prisilno iseljavanje iz gradova – već samo za zabranu redistribucije poreza između lokacija. Neka veličinu naselja određuje vrednost koju ono generiše, a ne količina vrednosti koju je u stanju da opljačka. O tome on govori u drugim poglavljima programa.

Uglavnom, pozivam zainteresovane da se upoznaju sa surovim bugarskim libertarianskim programom. U Rusiji su postojale dve libertarianske partije, a ovde se, ispostavlja, pojavila treća, lokalna. Formalni status joj je u svakom slučaju potpuno isti kao i prvih dve: za državu one sve ne postoje.