Ovde su prikupljene definicije različitih pojmova koje dajem u knjizi – kako ne bih morao da pretražujem ceo tekst.

1. Šta je ankap

1.1. Bazni principi libertarijanizma

1.1.1. Princip samoposedovanja

Prava — zahtevi sa kojima se druge strane mire.

Princip samoposedovanja – pretpostavka da svaki čovek pripada samom sebi, odnosno da ima pravo da raspolaže samim sobom.

1.1.2. Princip neagresije

Nasilje – korišćenje prava na raspolaganje samim sobom na način koji sprečava drugoga da raspolaže samim sobom.

Princip neagresije – niko nema pravo na nekažnjenu inicijaciju nasilja.

1.1.3. Svojina

Pravo svojine – od strane drugih priznat zahtev za ekskluzivno ili prvenstveno korišćenje objekta.

Prvobitna svojina (homesteading) – zahtev za korišćenjem objekta na koji drugi u vidljivoj prošlosti nisu iznosili slične zahteve.

Razmena – dobrovoljna preradela prava vlasnika o njihovim pravima svojine.

Nadoknada štete – sticanje svojine kao odštete za oštećenu svojinu.

Proizvodnja – proces transformacije svojine pomoću rada.

1.1.4. Konflikti, moral i pravo

Konflikt – stanje u kojem se isti objekat (predmet konflikta) posmatra kao sredstvo za postizanje različitih ciljeva, pri čemu jedna upotreba otežava drugu ili je čak čini nemogućom.

Deeskalacija konflikta – taktika u okviru koje subjekt smanjuje sopstvene zahteve u vezi sa predmetom konflikta.

Produžavanje konflikta – taktika u okviru koje je subjekt spreman da trpi štetu, ali ne i da odustane od svojih zahteva u vezi sa predmetom konflikta.

Eskalacija konflikta — taktika u okviru koje se pokušava ili preti nanošenjem štete drugoj sukobljenoj strani u cilju da se ona primora na smanjenje zahteva u vezi sa predmetom konflikta. Takođe može biti praćena širenjem sopstvenih zahteva.

Etika – unutrašnja uverenja koja se tiču toga koju taktiku izabrati u određenim konfliktima.

Moral – red ponašanja u konfliktima koji izaziva najveće odobravanje društva.

Pravo – prihvaćen u društvu red za rešavanje konflikata.

Pravednost – osećaj srazmernosti nanete štete i vrednosti predmeta konflikta.

Rešavanje konflikta – procedura čijim ishodom se sukobljene strane slažu da priznaju novu konfiguraciju svojih prava svojine koja se odnosi na predmet konflikta.

Sud – vid procedure rešavanja konflikta pri kojoj odluku o novoj konfiguraciji prava svojine u vezi sa predmetom konflikta donosi treća strana.

Arbitražni sud – vid suda pri kojem sud sprovodi strana čiju jurisdikciju nad sobom po ovom pitanju priznaju svi učesnici konflikta, i čiju se odluku obavezuju poštovati još pre njenog donošenja.

1.2. Moć

1.2.1. Priroda moći

Moć – odnos između subjekta i objekta, u okviru kojih subjekt ima mogućnost da menja stanje objekta.

1.2.2. Libertarijanizam i moć

Meritokratski pristup – pristup rešavanju zadatka eliminacije nepravednosti, pri čemu se moć za to dodeljuje onome ko bolje od drugih ume da je reši i ko je manje sklon zloupotrebi moći.

Anarhistički pristup – pristup rešavanju zadatka eliminacije nepravednosti, pri čemu se moć za njeno rešavanje dodeljuje spontano okupljenom kolektivu volontera, koji se raspada odmah nakon rešavanja zadatka.

1.3. Tržište

1.3.1. Produktivnost rada

Kapitalizacija rada – metoda povećanja produktivnosti putem zamene ili dopunjavanja rada kapitalnim dobrima, na primer, mehanizmima ili softverom.

Kooperacija – metoda povećanja produktivnosti putem zajedničkog rada ljudi na jednom zadatku (u okviru ove definicije rad se smatra zamenljivim).

Podela rada – metoda povećanja produktivnosti putem specijalizacije ljudi na pojedinačnim zadacima u čijem su izvršenju efikasniji.

Zavist – osećaj nepravednosti zbog nejednakosti koji nastaje sa strane onoga ko ima manju nagradu za iste ili više troškove.

1.3.2. Plan

Planiranje – definisanje toga koje napore, kada, kojim redosledom i uz uključivanje kojih resursa treba preduzeti da bi se postigla budućnost po kojoj planer preferira.

1.3.3. Tržište

Tržište. U užem smislu – skup praksi koje omogućavaju mogućnost slobodne trgovine između njegovih učesnika. U širem smislu – skup praksi koje omogućavaju slobodno sprovođenje bilo kojih dobrovoljnih transakcija.

1.3.4. Kapitalizam

Kapitalizam – društveni poredak u kojem dominiraju robno-novčani odnosi.

1.4. Ankap

1.4.1. Koncept ankap-a

Anarho-kapitalizam (ankap, tržišni anarhizam) – društveni poredak u kojem dominiraju tržišni mehanizmi usklađivanja individualnih planova i anarhiistički pristup uklanjanju nepravde. Takođe se ankapom naziva ideologija prema kojoj država treba biti potpuno ukinuta, budući da delatnost države immanentno protivreči libertarijanskim principima. U takvom obliku, ankap se obično suprotstavlja minarhizmu.

2. Život pod ankapom

2.2. Neidealni svet

2.2.2. Eksternalije

Eksternalije – uticaj određene delatnosti na treća lica, koji nije neposredna svrha te delatnosti.

2.2.3. Ankap i neidealni svet

Spontani poredak – nenamerna samoorganizacija, koja se manifestuje kao rezultat praćenja određenih jednostavnih pravila ili stimulusa od strane subjekata.

3. Približavanje ankapu

3.3. Pristupi promeni društva

3.3.1. Minarhizam: put političkih reformi

Minarhizam – pristup implementaciji libertarijanskih principa u društvu putem sprovođenja političkih reformi. Takođe se minarhizmom naziva ideologija prema kojoj državu u određenom minimalno neophodnom obimu treba zadržati. U takvom obliku, minarhizam se obično suprotstavlja ankapu.

3.3.4. Agorizam: proklijavanje ankap-a iznutra

Agorizam – strategija implementacije libertarijanskih principa u društvu kroz neposredan život po tim principima, uključujući i život uprkos direktnim državnim zabranama. Osnovni alat agorizma je kontraekonomija, mreža ekonomskih i pravnih horizontalnih veza između ljudi.