Svaki autor koji poklanja svoj rad suočava se sa jedinstvenim izazovom da ubedi ljude koji nisu uložili svoj novac u njegovu kupovinu da je vredno uložiti svoje vreme u njegovo čitanje.

Samuel Johnson je jednom napisao: „Niko osim budale nikada nije pisao, osim zbog novca“, što moj zadatak čini još težim, pošto je ili gospodin Johnson bio budala, ili sam ja.

Mislim da postoje određene okolnosti u kojima besplatno objavljivanje dela ne znači nužno da ono vredi tačno onoliko koliko čitaoci plaćaju za njega. Oni koji predlažu radikalno nove pristupe starim problemima – dodavanje novih misli ljudskom kanonu – neće imati naročito lako da nateraju ljude da plate ozbiljan novac za takve lude tvrdnje. Ako pišem knjigu o hrišćanstvu, onda je mogu prodati hrišćanima; ako pišem knjigu o libertarijanizmu, onda je mogu prodati libertarijanima; ako pišem knjigu o politici, mogu je prodati obmanutim…

Ako pišem knjigu za budućnost, za zaista slobodno društvo koje tek treba da se pojavi, kome je prodajem? Ne mogu čak ni detaljno reći kako bi to novo društvo moglo izgledati, ili šta bi moglo da postigne – osim toga što sam siguran da još uvek nisu pronašli način da pošalju zlato unazad kroz vreme i deponuju ga na mojim vratima.

Iako malo verovatno, nije potpuno nemoguće da u ovoj knjizi pronađete nešto radikalno, uzbudljivo i novo – uprkos njenoj ceni.

Uprkos našem univerzalnom gađenju, zla nastavljaju da proganjaju svet, bez prestanka. Plašimo se i mrzimo rat, a ipak rat traje. Naše duše se buntuju protiv nepravednog zatvaranja i mučenja, a ipak se takve nepravde nastavljaju. Osećamo se nemoćno pred beskrajnim povećanjima poreza – i to s dobrim razlogom.

Osećamo mučnu saosećajnost prema onima koji su zapletani u beskrajne krvave mreže plemenskih sukoba, osuđene na nemu užasu i glad praznih očiju. Tuga robova opterećuje naša srca rđavim lancima beskorisne simpatije. Učinili bismo skoro sve da oslobodimo svet od takvih monstruoznih zla – a ipak se osećamo tako bespomoćno! Svi želimo slobodan i predivan svet, a ipak se osećamo potpuno paralisanima pred tim čudovištima koja čine takve univerzalne zločine…

Nasilje, nepravda i brutalna kontrola su zaista maligantni tumori našeg vrste. Filozofi su uzalud kritikovali i raspravljali hiljadama godina. Vlade su uspostavljene da služe i štite narod – a ipak uvek izmiču krhkim zidovima svojih papirnih zatvora i šire svoju gušeću moć kroz društvo, zatamnjujući nadu i budućnost.

U ovoj knjizi radim svoj deo da stavim kraj tim zlima.

Tačno znam kako se svi ovi užasi mogu okončati.

Potpuno sam svestan neobičnosti ove tvrdnje. Potpuno sam svestan da imate svako pravo da budete potpuno skeptični i cinični prema sadržaju ove knjige. Ne bih vas nimalo krivio ako biste mi se smejali u lice, pljuvali pod moje noge – činili bilo šta što vam je po volji – sve dok ne uspem da vas navedem da okrenete još samo jednu stranicu.

Jer – šta ako bi bilo moguće?

Šta ako bi bilo moguće živeti u svetu oslobođenom terora i genocida rata? Šta ako bi bilo moguće živeti u svetu bez nepravednog zatvaranja, institucionalizovanog silovanja i beskrajnog potčinjavanja bespomoćnih i naoružavanja zlih i okrutnih?

Šta ako biste u svojim rukama držali mali nacrt koji bi mogao voditi ka baš takvom svetu? Svetu mira i obilja – saosećajnosti, voluntarizma, vrlina i istinske slobode?

Zar to nije ono o čemu svi mi zaista sanjamo?

Zar to nije svet za koji se svim srcem želimo da naša deca nasleđuju?

Zar to nije svet ka kojem bismo želeli da napravimo čak i nekoliko koraka?

Dajte ovoj knjizi nekoliko minuta, molim vas.

Možemo stići tamo.

Moja sledeća knjiga – „Postizanje anarhije“ – pokazaće nam kako.

Zašto ispitujemo odredište pre nego što mapiramo putovanje?

Niče je rekao: „Onaj ko ima ‘zašto’… može izdržati skoro bilo kakvo ‘kako’.“

Pre nego što razgovaramo o tome kako doći do slobode, moramo znati zašto je društvo bez države tako neophodno.

Ova knjiga će vam pokazati kako izgleda prava sloboda.