Da li je, dakle, vlast korisna i neophodna? I lekar jeste. Ali pretpostavimo da bi taj dragi čovek smatrao svojim pravom, svaki put kada ga pozovu da prepiše lek za bol u stomaku ili zujanje u ušima, da opljovi porodično srebro, koristi porodične četkice za zube i izvrši droit de seigneur nad kućnom služavkom?
Anarhizam: 1. teorija da su svi oblici vlasti nepoželjni.
U Prvom delu sam sebe opisao kao anarhistu i tvrdio da vlast nema legitimne funkcije. U ovom delu ću pokušati da opravdam tu tvrdnju. Moguće je da bih to učinio nabrajanjem svih stvari koje vlast radi i objašnjavanjem zašto se svaka od njih ili ne bi smela raditi ili bi je privatna lica, sarađujući dobrovoljno, mogla bolje obaviti. Nažalost, papir i mast su oskudni resursi; sam spisak bi mogao da popuni ovu knjigu. Umesto toga, u narednih nekoliko poglavlja razmatraću kako bi privatni aranžmani mogli preuzeti najosnovnije funkcije vlasti: policiju, sudove i nacionalnu odbranu. Kada završim, neki čitaoci će prigovoriti da su institucije koje pružaju ove funkcije po definiciji vlasti, te da ja stoga uopšte nisam anarhista, već samo želim drugačiju vrstu vlasti.
Oni će grešiti. Anarhista nije, osim u propagandi svojih neprijatelja, neko ko želi haos. Anarhisti, kao i drugi ljudi, žele da budu zaštićeni od lopova i ubica. Žele da imaju neki miran način rešavanja nesuglasica. Žele, možda čak i više od drugih ljudi, da budu u stanju da se zaštite od strane invazije. Šta je, na kraju krajeva, poenta ukidanja sopstvene vlasti ako je ona odmah zamenjena nečijom drugom? Ono što anarhisti ne žele jeste da ove korisne usluge — usluge koje sada pružaju policija, sudovi i nacionalna odbrana — pružaju vrste institucije koja ih sada pruža: vlast. Stoga, pre nego što nastavim sa svojom argumentacijom, prvo treba da definišem „vlast“.
Vlast je agencija legitimizovanog prisila. Prisilna radnja, u svrhe ove definicije, jeste kršenje onoga za šta ljudi u određenom društvu veruju da su prava pojedinaca u odnosu na druge pojedince. Na primer, ljudi u ovom društvu veruju da pojedinac ima pravo da odbije ponudu za posao; uskraćivanje tog prava je oblik prisile koji se naziva ropstvo. Veruju da pojedinac ima pravo da odbije zahtev za novac ili ponuđenu razmenu. Uskraćivanje tog prava naziva se pljačka ili iznuda.
Vlast je agencija legitimizovanog prisila. Specijalna karakteristika koja razlikuje vlast od drugih agencija prisile, kao što su obične kriminalne bande, jeste to što većina ljudi tretira prinudu vlasti kao normalnu i prikladnu. Isti čin koji se smatra prisilnim kada ga izvrši privatno lice, tretira se kao legitimno ako ga izvrši agent vlasti.
Ako povičem „Stani, lopove!“ na razbojnika koji beži sa mojim novčanikom, prolaznici mogu, ali i ne moraju pomoći, ali će barem prepoznati razumnost mog čina. Ako povičem „Stani, lopove!“ zaposlenom u Poreskoj upravi koji napušta moju kuću nakon što me je obavestio da je upravo zamrzao moj bankovni račun, moji komšije će misliti da sam lud. Objektivno gledano, Poreska uprava je angažovana u istom činu kao i lopov. Ona oduzima moje resurse bez moje dozvole. Istina, ona tvrdi da mi pruža usluge u zamenu za moje poreze, ali insistira na naplaćivanju poreza bez obzira na to da li želim te usluge ili ne. Možda je suptilna razlika da li je to pljačka ili iznuda. U oba slučaja, da je to bio čin privatne strane, svi bi se složili da je to zločin.
Pretpostavimo da privatni poslodavac, nudeći niske plate za duge sate neprijatnog posla, ne uspe da pronađe dovoljno radnika i reši problem tako što nasumično bira ljude i preti im zatvorom ako odbiju da rade za njega. On bi bio optužen za kidnapovanje i iznudu, a potom oslobođen krivice zbog nerazumnosti. Tako vlast zapošljava ljude da vode ratove ili sede u porotama.
Često se tvrdi da vlada, ili barem neka određena vlada, nije samo legitimizovana već i legitimna, te da njeni postupci samo izgledaju prisilno. Takvi argumenti često uključuju teorije društvenog ugovora — tvrdnje da je građanin na neki način ugovorno obavezan da se povinuje vladi. Onima koji su zainteresovani za taj argument i njegovu opovrgavanje preporučujem No Treason: The Constitution of No Authority Lysandera Spoonera.
Vlada se razlikuje od drugih kriminalnih bandi po tome što je legitimizovana. Razlikuje se od legitimnih nevladinih grupa koje mogu obavljati neke od istih funkcija po činjenici da je ona prisilna. Vlade grade puteve. Takođe, povremeno to čine i privatna lica. Ali privatna lica prvo moraju kupiti zemljište po ceni koja je prodavcu zadovoljavajuća. Vlada može i postavlja cenu po kojoj je vlasnik primoran da proda.
Vlada je agencija legitimizovane prisile. Ako institucije koje zamenjuju vladu obavljaju svoje funkcije bez prisile, one nisu vlade. Ako povremeno deluju prisilno, ali se njihovi postupci, kada to čine, ne tretiraju kao legitimni, one i dalje nisu vlade.
[Poglavlje 52 istražuje stav o pravima, koji se ne posmatraju kao moralna ili pravna kategorija, već kao opis ljudskog ponašanja, a koji leži u osnovi mog koncepta legitimizovane prisile.]