Kao što sam već rekla, pisati preglede novosti za ceo projekat Montelibero sada je besmisleno – niko nije u stanju da potpuno obuhvati stanje stvari u projektu, postao je prevelik i previše složen. Zato ću birati određene karakteristične teme i davati skice o njima, kako bi se mogao steći približan utisak o tome kako i šta se radi u našoj zajednici.

Najkarakterističnija crta zajednice, kao što sam već više puta pisala, jeste razvijena tokenomika. Smeo bih tvrditi da nijedna druga zajednica na svetu još uvek nema ništa slično. U trenutku kada sam pisala prve preglede na ovu temu, tokenomika je još uvek zadržavala priličnu centralizaciju: postojao je MTL fond sa svojim tokenom (koji donosi skromne mesečne dividende i polako raste u ceni), bilo je mnoštvo tokena koje je fond izdao za označavanje sopstvenih aktiva, kao i par-tri nezavisnih tokena, na primer, mojih. Sada onaj ko želi da diversifikuje svoja ulaganja ima mnogo više mogućnosti za to. (Istina je da se to iskazuje, na primer, u tome što sam svoj prethodni zajam od 500 evra uspela potpuno da plasiram, dok trenutni već nije u potpunosti, kupljeno je oko 320 tokena. To znači samo da moram ponuditi višu kamatu.)

Evo, na primer, osoba ima san. On je programer, ali želi da bude i didžej. Šta je uradio? Izdao je tokene DJAndy, i sada oni koji žele da finansiraju njegov san to mogu učiniti. Postoji oferta, sa detaljnijim opisom uslova, gde se vidi da je to u suštini kratkoročni zajam sa odloženom isplatom, ali pored toga, tokenima se može uz dobar popust platiti njegov rad kao didžeja. Ko bi u tradicionalnoj finansijskoj sferi investirao u tuđe želje pod takvim uslovima? A ovde – našlo se nekoliko ljudi, iako je ukupan obim kupljenih tokena za sada primetno manji od traženog iznosa. Faktor društvene povezanosti ispostavlja se kao odlučujući.

Uopšte, naravno, socijalna pitanja u ankapu su posebna priča. Prvi fond Montelibero je kreiran za komercijalne i infrastrukturalne projekte i ne bavi se dobrotvornošću. Zato je za humanitarne zadatke već neko drugi kreirao poseban fond. I šta se desilo? Kapital fonda raste, a redovi stradalaca koji kucaju na vrata fonda se ne viđaju. Ljudima je previše neprijatno da samo tako traže novac za život, pa se dobrotvornost fonda iskazuje u tome što on zadovoljava zahteve za beskamatnim kreditima, ili sponzoriše neke jeftine akcije za promociju projekta Montelibero.

Ali čak i obični beskamatni krediti ljudima već izgledaju kao previše velikodušna dobrotvornost. Tako je u januaru jedan privatni vrtić pozajmio od humanitarnog fonda kratkoročni beskamatni kredit od 500 evara za pokrivanje kratkoročnog nedostatka gotovine, a u februaru je već izdao sopstvene kratkoročne obveznice od 1000 evara za proširenje poslovanja – i bukvalno za dva dana ih sve prodao.

Naravno, sama činjenica pripadnosti zajednici još uvek ne znači da će svi u trci nuditi novac pod najpovoljnijim uslovima. Naprotiv, početnici moraju da preživljavaju uz kratkoročne zajmove, dok stare i poštovane kompanije već imaju mogućnost privlačenja dugoročnog kapitala. Tako je jedan od dva kita naše tokenomike, graditelj MTL-City, kreirao sopstvenu investicionu platformu Tokenopolis, na kojoj nudi ulaganje u izgradnju konkretnih objekata, kupovinu akcija kompanije ili trogodišnjih obveznica. Sajt je pomalo nedovršen, i ako potencijalni investitor zna da kupuje tokene preko Stellarovih nativnih alata, preporučujem da za sada koristi njih, ali preko Tokenopolisa je tako-tako takođe moguće, a mislim da će vremenom ispraviti bagove. Sekundarno tržište ove porodice tokena (kao i većine ostalih) ne postoji – nas je za to još uvek jednostavno premalo. Dakle, kupivši određeni investicioni token, kupac mora biti spreman na to da će ga morati držati sve do roka otplate, ako je reč o obveznici, a ako je akcija – onda uopšte nije jasno koliko dugo. Ipak, investitori se nalaze.

Drugi kit naše tokenomike, polivalentni holding GPA, takođe je prešao sa modela privlačenja zajmova na prodaju akcija. Pretpostavlja se da bi one trebalo da donose neke dividende jednom u kvartalu, plus da rastu u ceni. Međutim, dividende se za sada ne isplaćuju, i sve dok se ceo obim primarnog plasmana ne proda, ne može se računati ni na rast cene. Ali čak i za takvu ponudu nalaze se investitori, što jasno pokazuje cenu reputacije.

Koliko mogu da procenim, još uvek nismo ubrali sve najlakše plodove, i tokenomiku Montelibera u narednoj godini očekuje lep rast. U međuvremenu će se pridružiti i druge startup-zajednice. Na primer, slične mehanizme investiranja u lokalne biznise već je počeo uvoditi norveški Liberstad.

Najperspektivniji pravac rada za rast ukupnog obima tokenomike je kreiranje zgodnih interfejsa za spoljne investitore – preko fjatnih bankarskih instrumenata ili barem preko bitkoina. Za sada je Tokenopolis počeo da ide u tom pravcu, ali se nadam da će se pojaviti univerzalnija platforma koja će zarađivati na integraciji lokalne tokenomike Montelibera u svet velikih finansija. Rad na tome je već u toku, možda ću u predvidljivoj budućnosti moći da ispričam u šta je to izustilo.