Od prethodnog izdanja prošlo je, strašno reći, pola godine, tako da će sada ovo biti manje vesti, a više pregled trenutnog stanja projekta.
Montelibero je ušao u prilično zrelu fazu u kojoj se mnoge ranije intuitivne prakse kodifikuju, i ako prođete kroz nedeljne objave u glavnom Montelibero telegram kanalu (pretragom putem taga #sundaypost), tamo su svuda „objavljena ponuda za toliki i toliki token“, „promenjeni su uslovi tolike i tolike programe“ i tako dalje. Projekat je ubrao nisko viseće plodove, kada su ljudi ulagali na čist entuzijazam, i sada je započeo preorijentaciju na promišljenije investitore kojima su potrebni dokumenti koji izgledaju uobičajeno, jer bez njih investicije izgledaju sumnjivo.
Gradnja u MTL-city-ju ide sporije od zamišljenog – u prošlom izdanju sam pisala da prvi stambeni blok obećavaju da će biti predat do Nove godine, pa eto – sada obećavaju do leta. Potpuno je izgrađen i trenutno se završava. Četiri stana u vlasništvu fonda su već obećani u zakup dvema porodicama učesnika projekta (šta drugacije, to su veoma mali stanovi, zato su uzeti po dva po porodici), a peti stan je выставljen na prodaju kako bi se izmirili obaveze prema investitorima sa udelom – ne može im se uručiti po pola kvadrata stana u naturi. Takođe, građevinska kompanija je počela da otkupljuje tokene, prodajom kojih je plaćala gradnju, za 40% više od cene plasmana. To kod mene izaziva dvosmislena osećanja. Naravno, dobro je što su investitori zaradili, ali je loše što krajnji potrošač dobija smeštaj prilično skupo. Ja zbog ovog građevinskog buma i pada bitkoina više nemam mogućnosti da gradim.
Ipak, razne vesti o tome da su u MTL-city-ju potpuno završene sve komunikacije, pa čak i to da je već doveden optički internet, ne mogu biti druge nego radost. Do maja obećavaju da će dovesti do kraja veliku akumulaciju vode, koja će omogućiti kupovinu vode na veliko i distribuciju po celom naselju. SVE komunalne usluge obećaju da će biti tokenizovane, pa čak i da će se očitanja brojila upisivati u blokčejn.
A da bi se potpuno razgalili ljubitelji tehnoloških noviteta, jedan od učesnika projekta, Ralf, koji predstavlja, uzgred, nas u nemačkoj dijaspore, drugoj po veličini posle Rusa, započeo je proizvodnju tople vode pomoću bitkoin majnera. Prototip je već sastavljen, dalje se očekuje skaliranje. Postoji nada da će se kao rezultat toga topla voda moći dobijati jeftinije nego ako se greje samostalno običnim kućnim bojlerom.
Klub o kojem sam mnogo pisala u poslednjim izdanjima, i koji je danas postao centar života svih barskih učesnika projekta, takođe se tokenizovao. Kupovina tokena kluba omogućava svima željnim da podrže projekat, plus daje mogućnost ulaska u zatvoreni čet gde se diskutuju putevi njegovog daljeg razvoja. Klub još uvek nije dostigao tačku nulte zarade, ali je, barem zahvaljujući prodaji tokena, stvaraocu uspelo da nadoknadi znatan deo svojih početnih ulaganja.
20. marta klub je proslavio svoju godišnjicu, na koktelu povodom ovog događaja prisutno je oko pedeset ljudi, srdačno su proveli vreme, čak sam i ja osvojila besplatan koktel na kvizu o istoriji kluba, deleći pobedu sa još jednim aksakalom Montelibera, jedanaestogodišnjim Savelijem, koji je došao u Crnu Goru samo tri dana nakon mene.
Kao što sam i strelela u poslednjem izdanju, priliv ruskih emigranata u Crnu Goru je usporio. Uz to, sama Crna Gora nastavlja da otežava uslove za dobijanje boravka (VNZ), što takođe ne doprinosi optimizmu. A baš danas su ovde na izborima prošao stari predsednik (uopšte govoreći, to je vrlo ispravno kada inkumbent izgubi izbore), a novi jako želi da vuče zemlju u EU, što neizbežno mora dovesti do pojačavanja regulatornog pritiska. Veoma je šteta što je Milo Đukanović lično išao na izbore, ne možeći da poveri to nekom dovoljno popularnom istomišljeniku. Šta, nema takvih? Pa i zaslužili su onda, koliko god to gorko zvučalo iz usta stranaca. Uostalom, Crna Gora je parlamentarna republika, a parlamentarni izbori će biti za još par meseci. Tada ćemo videti kakva će tamo biti vladajuća koalicija, nadam se da će biti krhka.
