Kao što znate, promovišemo određene metode borbe protiv nasilja: korišćenje reputacionih i finansijskih instrumenata za vršenje nenasilnog, ali prilično efikasnog uticaja na kriminalce različitih vrsta; opštu naoružanost (balans potencijala nasilja) kako bi se svakome obezbedila mogućnost odbrane pri direktnom napadu; genoterapiju kao sredstvo za iskorenjivanje sklonosti ka nasilju kod osoba koje su mu sklone. Ove metode se često kritikuju. Najčešće je ta kritika povezana sa nerazumevanjem – kritičar je samo saznao za postojanje ideje, ona mu se nije dopala, ali se nije čak ni potrudio da je detaljno prouči, već je odmah počeo da je kritikuje. Ali čak i ako imate dovoljno utemeljenoj kritiku ovih ideja, ne treba pokušavati da ih aktivno uništite. Time će stvari samo postati gore, a sada ću objasniti zašto.
Počeću od toga što se sve ove ideje promovišu bez prisile. Reputacioni i finansijski instrumenti uopšte ne podrazumevaju siloviti uticaj. Samoodbrana je opravdana jer predstavlja neophodan odgovor žrtve na direktnu inicijaciju nasilja prema njoj. Glavna stvar je nikada ne inicirati nasilje samostalno. Genoterapija protiv nasilja se takođe ne promoviše kao mera koja se nasilno nameće – potrebno ju je koristiti samo kao dodatni instrument zaštite od nasilnika pri direktnom napadu (pri čemu je ona humanija; ispaliti metak u čelo je svakako gore nego injektirati preparat koji potiskuje sklonost ka nasilju). Takođe se na osobe sklone nasilju može vršiti pritisak reputacionim i finansijskim metodama, kako bi počele da leče svoju sklonost ka nasilju. Kao što vidite, ne predlažemo da se ljudima bilo šta nameće silom. Naše metode su ili potpuno nenasilne, ili se realizuju u okvirima samoodbrane pri direktnom napadu.
Ako nekom naše metode ne odgovaraju – jednostavno ih ne primenjujte u odnosu na sebe. Na kraju krajeva, sa naše strane vas one neće nikako dotaknuti ako prema nama ne počinite nasilje. Razvijajte i promovišite svoje metode borbe protiv nasilja, ukoliko ih imate. Zajedno ćemo postići bolji rezultat ako će se svaki od nas boriti protiv nasilja na svoj način, umesto da pokušava da potopi one koji su na istoj strani. Naravno, svake ideje vredi diskutovati – to je neophodno za njihov razvoj. Ali ako će se borci protiv nasilja, umesto razvoja svojih ideja, baviti samo aktivnim „uništavanjem“ jedni drugih, to će samo ići u korist nasilnika i na kraju se ništa neće promeniti. A vi, mislim, ne želite svojim postupcima da pomažete nasilnicima i podržavate postojanje društvenog sistema čiji su poredci zasnovani na pretnji primenom nasilnih mera?
Nakon ovih reči, teško je uopšte utemeljeno kritikovati bilo koje metode borbe protiv nasilja koje ne podrazumevaju silovito nametanje. Naravno, sam kritičar možda ne istupa protiv nasilja, već može biti zagovornik nasilnih metoda realizacije mera. Pa, u tom slučaju bi on za početak trebalo da prizna da je zapravo zagovornik nasilja, ili čak sam nasilnik, kako nikoga ne bi obmanuo. Jer u svakom slučaju važi sledeće pravilo: ako podržavaš nasilne metode, onda si zagovornik nasilja; ako iniciraš nasilje prema nekome, onda si nasilnik. A ako neko istupa protiv nasilja, ali istovremeno podržava nasilne metode, onda kod takve osobe očigledno nije sve u redu sa logikom – ne može se istovremeno biti i za nasilje i protiv njega. U tom slučaju preostaje ili dobro razmisliti o ovoj kontradikciji, ili ne lagati druge i konačno priznati nasilnost svoje pozicije.
