U prethodnom izdanju pisala sam o tome da je na parceli za naše buduće libertariansko selo posečena suvišna šuma i započeta izgradnja puta. Do danas je put do parcele potpuno nasut, i sada mogu svojim skuterom doći direktno pod senku rodivih maslina.

U drugoj polovini oktobra lično sam se zaposlila na izgradnji puta i čišćenju parcele, a juče je kod nas već radila puna ženska brigada. Posao je, naravno, težak, ali su ovde u Crnoj Gori dame prilično žestoke, pa se mora prilagoditi. Nakon prvog radnog dana odmarala sam par dana, ali sam se kasnije ipak uvukla u ritam, a za protekle tri nedelje sam čak i malo ojačala.

Parcela je donela prvi mali prihod: nekoliko kilograma maslina i određenu količinu drva. Najkvalitetnije masline su posoljene, a degustacija je predviđena za sredinu decembra. Manje kvalitetne su pretvorene u litar ulja. Nastaviću sa sakupljanjem, ali generalno će razmere ostati skromne: bez specijalne nege rod ploda naših maslina nije veliki.

Što se tiče drva, prodavana su pretežno komšijama, uz samovoz, i prilično jeftino – jer dugački kamioni ne mogu da dopru do parcele, pa bi logistički troškovi za odvoz drva dovoljno daleko jednostavno pojeli sav profit. Tog profita je do danas ostvareno 475 evra. Nakon toga ćemo verovatno završiti sa prodajom, a ostatak se planira sačuvati za buduće potrebe sela, za šta će biti potrebno opremiti prostor za skladištenje.

Pošto će uskoro na parceli početi izgradnja kuća, dopremljen je trejler koji je planirano koristiti kao privremeni objekat i čuvaračnicu. A pošto se očekuje stalno boravljenje čuvara, to će istovremeno zahtevati postavljanje određene minimalne infrastrukture za život. Trejler je morao biti vučen uz brdo traktorom, tako da ćemo uskoro morati da zabetoniramo najstrmije delove puta, inače će biti teško dopremiti mnoge terete. Vremenom će put biti u potpunosti zabetoniran.

Kako će uskoro početi izgradnja kuća, aktualno je pitanje privatizacije pojedinačnih parcela za gradnju. Za sada je sastavljen preliminarni plan, a u čatu su isprobani mehanizmi međusobnog usaglašavanja o tome ko će dobiti koju parcelu. Tako su me dva puta terao sa komada zemlje koji mi se dopao, dok se nisam zakačila za onaj za koji je konkurencija bila malo manja. Pored toga, kupljen je dron, kojim je planirano uraditi aero-fotografisanje, povezati ga sa kolčićima koje je postavio geometar na zemlji i čije su koordinate precizno poznate – tada će biti moguće korigovati preliminarni plan uzimajući u obzir specifičnosti reljefa i preostala drveća na parceli. Juče je izvršen testni let, nije išlo baš najbolje, pa će uskoro biti ponovljen sa malo korigovanim parametrima. Dron je, kao što je običaj u Montelibero, nabavila privatna inicijativna grupa u okviru udela i uz primenu tokenomike izgrađene oko projekta, njegova upotreba je regulisana ugovorom zaključenim između njih, a da li će ga koristiti za zabavu ili će ga nekako monetizovati – to je njihova stvar, meni je to više zanimljivo kao praktično rešenje različitih problema vezanih za prava svojine.

Prošle nedelje su volonteri projekta sproveli humanitarnu specijalnu operaciju: izvukli su jednu rusku političku emigrantkinju iz anarho-komune na imanju kod Bijelog Polja. Odmah za njom je odatle samostalno kod nas prešao još jedan komunar (njega planiramo koristiti kao čuvara sa boravkom u trejleru). Tako zapravo funkcionišu zajednice pri ankapu. Idejno nam još uvek nisu previše bliski, ali će poslužiti kao saputnici, a videćemo kako će dalje.

Ali mi, naravno, ne toliko krademo ljude iz tuđih projekata, koliko privlačimo sopstvene doseljenike. Tako je pre neki dan u Crnu Goru doputovala porodica od čak pet osoba, što je za nas trenutno rekord. Nažalost, sajt projekta se ažurira veoma retko i sporadično, jer nema ko da se bavi njime, tako da brojač doseljenika na njemu verovatno nije aktuelan. A najsvežije informacije o Montelibero, kao i do sada, nalaze se u telegram kanalu projekta.

Konačno, želela bih da preporučim engleskoj verziji bloga o uređenju u Crnoj Gori jednog od učesnika projekta, koji se objavljuje u engleskom telegram kanalu Montelibero pod heštagom #josesbarme. Tamo su utisci o zemlji i o tome kako je organizovan lokalni život nešto svežiji nego što ih možete pronaći kod mene.