Postoji tvrdnja da savremeni uslovi života negativno utiču na ljudsku psihu, s obzirom na to što se danas može primetiti veoma visok nivo stresa u društvu, rasprostranjenost psiholoških problema, pa čak i samoubistava. Istovremeno, kao primer suprotno postojećeg navode se primitivnija, konzervativnija, a često i autoritarna društva prošlosti, u kojima se navodno nisu primećivali nikakvi psihološki problemi. Ponekad takve tvrdnje idu čak toliko daleko da se smatra da su ljudi koji su naporno radili celimi danima samo kako bi obezbedili osnovni opstanak i koji su se povinovali autoritarno-konzervativnim redovima sa atributima kao što su nedostatak ženskih prava, surovo vaspitanje dece i potčinjenost autoritetu, bili psihički zdraviji od prosečnog stanovnika savremenog grada, koji u životu ima mnogo manje poteškoća i mnogo više sloboda.
U jednom indijskom članku o problemima mentalnog zdravlja u konzervativnim društvima naveden je dobar pasus koji opisuje celu situaciju:
„Zbog pogrešnih konzervativnih pogleda na mentalno zdravlje, društvo karakteriše pacijente [koji pate od problema sa njime] kao lude ili slabe ljude. Ljudi sa takvim konzervativnim uverenjima, po pravilu, ostaju u neznanju i pate u tišini, skrivajući svoju bol ili potiskujući bol svojih bližnjih, koji možda takođe pate. Kao rezultat toga, takav neželjeni konzervativni ego sprečava ljude ili članove njihovih porodica ne samo da prihvate svoju bol, odnosno da se otvore o svojoj borbi, već i da potraže pomoć profesionalaca.“
Ljudi sa autoritarno-konzervativnim pogledima nemaju nikakve dokaze o tome da ljudi u strožim i autoritarnijim društvima poseduju bolje mentalno zdravlje. Naprotiv, bilo bi logično očekivati da pojave kao što su siromaštvo, nasilna prisila i zlostavljanje, nedostatak prava i sloboda ozbiljno traumiraju ljude. Ali u društvima koja se karakterišu takvim atributima, nije uobičajeno čak ni pokretanje pitanja psiholoških problema, jer niko jednostavno neće razumeti osobu koja pati, vrlo je verovatno da će je ismejati, nazvati slabuncem ili čak kazniti zbog takvog otkrivanja. Zbog toga se u njima i neće primećivati takvi problemi.
U savremenom društvu stvari nisu tako, jer je vremenom deljenje svojim problemima postalo normalna praksa koja se ne suočava sa nerazumevanjem i osuđivanjem. Sada možemo primetiti toliko mnogo psiholoških problema jer ljudi koriste priliku da o njima pričaju svima. Ako je u prošlosti osoba skrivala svoje patnje, a samoubistvo bilo apsolutno neočekivan postupak za okolinu, sada se malo ko krije, a potencijalni samoubica će se više puta požaliti na svoje stanje okolini ili će barem na neki način nagovestiti na to pre nego što pokuša da nanese sebi stvarniu štetu. Upravo u tome i sastoji razlika između autoritarno-konzervativnih i liberalnijih i slobodnijih društava – u potonjim postoji više samo vidljivih psiholoških problema, jer se manje skrivaju. Ali veći broj stvarnih problema sa psihom može se očekivati upravo od strožih i autoritarnijih društava.
