9. marta prošle godine slavila sam prvo paljenje vojnog komesarijata nakon početka širokoobimne ruske invazije na Ukrajinu. Juče je paljač osuđen na 13 godina kolonije.

Koliko mogu da razumem iz članka, paljenje se dogodilo dan nakon moje publikacije sa predlogom da se pale vojni komesarijati, što znači da se Kiril Butilin teoretski mogao inspirisati time, iako je mnogo verovatnije da mu je ideja došla nezavisno.

Prema članku, Kiril je uhapšen na granici između Litvanije i Belorusije na dan objavljivanja video materijala koje je snimio na kanalu Vatahanteri. Malo je verovatno da su ga otkrili na osnovu tih materijala, čini se da je ipak ostavio tragove neposredno tokom diverzije.

Moram konstatovati: potcenila sam opasnost diverzija protiv režima. Čini se da je on sposoban da prilično efikasno vodi istragu protiv unutrašnjih neprijatelja – barem sve dok njegova tehnička baza i motivacija zaposlenih ne degradiraju u dovoljnoj meri.

Šanse za Kirilovo oslobađanje pre demontaže ruskog režima su male. Osim ako Ukrajina u toku odavno najavljene ofanzive ne uspe da zarobi toliko zarobljenika da bude dovoljno za otkup svih zarobljenih Ukrajinaca, i da ostane još fond za razmenu ruskih kolaboracionista. Sami razumete, verovatnoća je zanemarljiva, jer je Rusija ima ogroman fond za razmenu: samo civila ima na stotine hiljada, i bilo koga u bilo kom trenutku mogu učiniti taocem.

Uglavnom, jedini savet u vezi sa ratom koji zadržava stalnu aktuelnost je emigracija. Zemlje koje još uvek puštaju ruske državljane i dalje postoje, iako se čini da će svakom sledećem talasu biti sve teže. Ne odlažite.