Anarhistički pristup se takođe aktivno primenjuje u običnom životu. Ako se čovek ne može sam nositi sa nekim poslom, može pozvati u pomoć rođake, prijatelje, komšije ili jednostavno bilo koga ko želi da pomogne. Kolektivnim naporom svi oni rešavaju problem, a inicijatoru potom preostaje da zahvali okupljenima na pomoći – i rastvori kolektiv.
Praksa anarhije zahteva usavršavanje procedura koordinacije, a ne upravljanja, kao što je slučaj kod meritokratije. Upravljanje vrši subjekt koji pokazuje moć nad objektom upravljanja. Koordinacija je, pak, interakcija subjekata.
Na taj način, anarhistički pristup ne zahteva ispoljavanje moći, što ga čini poželjnijim za libertarijance – jer oni, kao što je gore navedeno, smatraju moć nad ljudima zlom, iako su ponekad spremni da pristanu da to zlo bude neophodno.
Za primenu anarhističkog pristupa zadacima obnavljanja pravde potrebno je da postoji veliki broj ljudi spremnih da koordinisano pristupe rešavanju zadatka. Što će od njih zahtevane radnje biti tipičnije, to će krug potencijalnih volontera biti širi i to će se, shodno tome, slični zadaci lakše rešavati. U nelibertarijanskim društvima takođe može potpuno biti primenjen anarhistički pristup obnavljanju pravde – na primer, u obliku pogroma ili lincovanja.