Dakle, planiranje rešavanja složenih zadataka suočava se sa dva problema. Prvo, problem usklađivanja subjektivnih vrednosti različitih delujućih subjekata. Drugo, problem rasutaog znanja, koje subjekt koji planira nije u stanju da prikupi i uzme u obzir u planovima, dok njegov neadekvatan obračun lako ruši izvršenje plana. Oba ova problema se mogu rešavati na dva načina.
Prvi put je – neutralisanje ometajućih faktora. To se postiže prelaskom na maksimalno homogeno totalitarno društvo sa veoma primitivnim praksama privrednog poslovanja i odsustvom razvoja (razvoj ruši planove). U takvom društvu centralno planiranje prilično dobro obavlja svoje zadatke. Međutim, takav put je praktično nemoguće kombinovati sa poštovanjem libertarijanskih principa.
Drugi put je – decentralizacija planiranja. Umesto da se pojednostavljuje društvo i okruženje kako bi centralno planiranje funkcionisalo, može se prihvatiti činjenica da ljudi grade i realizuju sopstvene planove, oslanjajući se na svoje subjektivne vrednosti i svoje lokalno znanje. Međutim, takvom društvu je neophodan mehanizam usklađivanja individualnih planova, inače ono zapravo prestaje da bude društvo i raspada se na samostalne jedinice koje su u stanju da se nose samo sa prilično primitivnim zadacima.
Tradicionalno se tržište definiše kao skup praksi koje omogućavaju mogućnost slobodne trgovine između njegovih učesnika. U širem smislu, tržište se može definisati kao skup praksi koje omogućavaju slobodno sprovođenje bilo kojih dobrovoljnih transakcija. U takvoj definiciji, tržište se upravo ispostavlja kao traženi decentralizovani mehanizam usklađivanja individualnih planova uz poštovanje libertarijanskih principa. Na tržišne transakcije se, stoga, odnosi i zauzimanje ničije vlasnosti uz neprotivljenje okoline, i pokloni, i kompenzacije štete po dogovoru strana, i radna akcija, i seks uz pristanak.
Ipak, u složenom društvu važnu ulogu počinju da igraju upravo robno-novčani odnosi, koji se odnose na tržište u užem smislu, pa ćemo ih analizirati detaljnije.
1.3.2. Plan
1.3.4. Kapitalizam