Povezujući pojedinačne premise razbacane kroz prethodna tri dela knjige, možemo formulisati kako izgleda društvo u kojem se libertarijanski principi najpotpunije poštuju.
Prvo, to je anarhističko društvo, jer upravo pri takvom pristupu ne nastaje trajni (i sklon rastu) institut vlasti nad ljudima, dok se vlast nad ljudima kod libertarijanaca tumači kao fenomen koji bi trebalo, po mogućnosti, minimizirati. Umesto instituta vlasti razvija se koordinacija postupaka jednakopravnih subjekata.
Drugo, to je kapitalističko društvo, jer upravo u njemu tržišni odnosi dobijaju najveći razvoj (kroz prebacivanje većeg dela transakcija u robno-novčanu sferu). Tržište obezbeđuje efikasno decentralizovano usklađivanje individualnih planova — a samim tim smanjuje preduslove za eskalaciju konflikata, što doprinosi sveprisutnom poštovanju libertarijanskih principa.
Takvo društvo se jednostavno naziva anarhokapitalizam ili, skraćeno, ankap. U literaturi se ponekad koristi i alternativni naziv — tržišni anarhizam — ali se on nije ustalio u ruskojezičnoj zajednici.