Ovo je grupa problema povezanih sa tim da određeni vlasnik, vršeći manipulacije sa svojom imovinom, utiče na imovinu drugih, čak i ako sa njima ne komunicira direktno. Može izgraditi kuću na svom zemljištu i zakloniti komšijama lep pogled ili stvoriti senku. Može izbušiti bunar za vodu, pa će protok u komšijskom bunaru smanjiti. Može spaliti nešto što smrdi ili jednostavno napraviti deponiju. Može bučati ili jako svetleti. Njegova stoka može ući na tuđi teritorij i nešto izgaziti. Njegov pas može ujesti prolaznika. Može da kichne, i komšija će se razboleti.
Pored svega ostalog, na problem spoljnih efekata može se nadovezati i problem nejasnih granica. Velika kuća svakako kvari lep pogled. A šta ako je to samo stub? Deponija odvratno smrdi sa sto metara. A šta ako je to samo kontejner za smeće? Buka bušilice ometa spavanje, a šta ako je to samo tihi razgovor? Jaka svetlost udara pravo u oči i veoma truje život, ali i prigušena stvara svetlosno zagađenje i ometa uživanje u zvezdanom nebu. Pas možda nikoga neće ujesti, ali i njegovo lajanje jako iritira. Na kraju, jedna stvar je kada neko kichne direktno u lice, a druga kada je kiknuo pre minut u praznom liftu, a komšija se zarazio ulazeći odmah za njim. Gde povući granicu između spoljnih efekata koji stvaraju ozbiljne neprijatnosti i zbog čega rađaju opravdan zahtev za kompenzacijom, i spoljnih efekata koji se jedva primećuju u opštem okruženju i nisu vredni tolike vreve?
Takođe treba napomenuti da ista aktivnost može stvarati kako negativne, tako i pozitivne eksterne efekte, a zahtev za kompenzacijom negativnih može naići na odbijanje na osnovu toga što pozitivan efekat prevazilazi negativni. Na primer, put koji je izgradio jedan komšija ne samo da stvara buku od saobraćaja koji njime prolazi, već povećava i vrednost zemljišta drugog komšije pored kojeg on prolazi. Ali, recimo, popularni pab u blizini je plus za neke, a minus za druge. Emisija ugljen-dioksida, prema nekim podacima, može izazvati globalnu promenu klime, ali to je toliko složen eksterni efekat da je potpuno nejasno zašto bi trebalo uzimati u obzir samo potencijalnu štetu od te promene, ignorišući potencijalnu korist. Štaviše, emisiju ugljen-dioksida proizvode bukvalno svi, i čak i ako se ovaj eksterni efekat smatra potpuno negativnim, nejasno je na koji način uzeti u obzir veličinu efekta koji proizvodi svako pojedinačno i kako obračunavati kompenzacije.
Uz sve to, eksterni efekti se procenjuju, kao i sve na svetu, potpuno subjektivno, i ove procene se vremenom mogu menjati. Na primer, uroci mogu imati stvaran uticaj sve dok onaj na koga su bačeni veruje u postojanje ovog negativnog eksternog efekta, i prestati da imaju bilo kakav dejstvo čim on prestane da u njih veruje.
Takođe, eksterni efekat može imati probabilistički karakter, izražavajući se, recimo, u povećanju verovatnoće da neko bude stradalac u saobraćajnoj nesreći ili da oboli od raka.
I, na kraju svega, eksterni efekti mogu biti jednostavno neočigledni u trenutku, jer u njihovoj osnovi leži, na primer, neki fizički efekat koji još nije otkriven.
2.2.1. Neklarost granica
2.2.3. Ankap i nesavršen svet