U trećem delu knjige prvo smo analizirali osnovne poteškoće sa kojima se treba suočiti pri pokušajima primene libertarijanskih principa u životu, a zatim smo skicirali pristupe koji se primenjuju za izgradnju ankap-a u društvu koje je u početku pretežno etatističko.
Nažalost, nijedan od ovih pristupa sam po sebi ne garantuje postizanje konačnog rezultata. Štaviše, rezultat nije garantovan čak ni ako se primene svi ovi pristupi u kompleksu, jer otpor etatističkog društva i dalje može ispasti jači.
Zato je sada pravo vreme da se vratimo sa prakse na teoriju i ponovo pročitamo poglavlje o ekspansiji i kompresiji ankap-a iz prvog dela knjige. Etatisti su ljudi. Działanja države sastoje se od dela pojedinačnih ljudi. Ljudi deluju pod uticajem stimulansa. Da bi se promenilo ponašanje ljudi, potrebno je menjati stimulanse. Najjača grupa stimulansa je ekonomska. Zato je najvažnije za prelazak na anarho-kapitalističke odnose to da se postigne da oni budu isplativi za one koji ih praktikuju. Propaganda obezbeđuje emocionalnu stimulaciju, tako da je ona nešto manje važna. A pokušaji organizovanja anarho-kapitalističke revolucije ili minarhističkih reformi su samo oslanjanje na nasilne stimulanse, koji su najmanje korisni za dugoročnu promenu ponašanja onih na koje deluju. Dakle, u njih ima smisla investirati samo kao dopunu ostalom.
Upravo zato je veoma važno ne samo agitovati ljude govoreći im o libertarijanskim principima i o funkcionisanju anarho-kapitalizma, već i uključivati ih u slobodnu ekonomsku delatnost, istovremeno objašnjavajući zašto je to isplativo (ekonomski stimulansi), zašto je to ispravno (emocionalni stimulansi) i zašto je budućnost u takvom tipu odnosa (apel na stadski instinkt, koji se pre može svrstati u nasilne stimulanse).
Evo veoma ukratko okvirnog programa delovanja za libertarijance:
- Tražite dobrovoljne, međusobno korisne odnose;
- Postizite prosperitet;
- Pokazujte primer drugima;
- Efikasno branite postignuto.
U trenutku pisanja ove knjige, mi smo još uvek na početku ovog puta. Ali ne treba demotivisati sebe slušajući one koji smatraju ankap samo nekim kompasom i nedostižnim idealom. To je samo nesvesni pokušaj da se opravda postojeće stanje stvari. Na kraju krajeva, nekada je i kompas pokazivao u neku nedostižnu daljinu, a onda su ljudi osvojili polove. Mi znamo pravac, znamo krajnji cilj, znamo kako ići. Ostalo je samo koračati napred i cilj će biti dostignut.