Libertarijanstvo je pogled na svet. To jest, određeni način posmatranja sveta. Ono se oslanja na nekoliko principa, a prvi od njih je takozvani princip samoposedovanja.
Libertarijanac polazi od uverenja da svakom čoveku pripada on sam. Neki čak tvrde da je samoposedovanje aksioma, istina koja se ne može opovrgnuti, a da se ne naiđe na logičke protivrečnosti.
Naravno, ne postoji način da se dokaže da druga osoba nije pod potpunom spoljnom kontrolom, ili da ceo svet nije projektovana halucinacija. Ali to nije važno. Libertarijanac će jednostavno polaziti od pretpostavke da osoba sa kojom komunicira pripada samoj sebi. Ako se ova pretpostavka pokaže pogrešnom, libertarijanski recepti u vezi sa takvom osobom neće raditi ispravno, a o tome ćemo govoriti u odeljku 2.3.1.
Ako neko pokazuje znake samoposedovanja, libertarijanac prema njemu postupa kao prema čoveku. Stoga vredi razjasniti u čemu se to samoposedovanje manifestuje čisto spolja.
1.1.1.1. Spoljni znaci samoposedovanja:
- Subjektivnost – sposobnost postavljanja sopstvenih ciljeva i biranja sredstava za njihovo postizanje.
- Koncept vlasništva – iskazivanje interesovanja za bilo koje objekte, težnja da sa njima komunicira, težnja da ograniči tuđu interakciju sa tim objektima.
- Sposobnost dogovaranja – mogućnost dogovora o međusobnim ustupcima, sposobnost prihvatanja ideje razmene.
Što se ovi spoljni znaci više manifestuju, i što motivacije subjekta izgledaju apstraktnije – to se taj subjekt u većoj meri može smatrati posedovanjem samoposedovanja, odnosno, čovekom.
Prema ovim znacima, inače, čoveka se može razlikovati od mrežnog bota.
1.1.1.2. Koncept prava
Svaki subjekt na neki način koristi objekte spoljnog sveta. Nekoliko subjekata može imati različite zahteve o tome kako bi želeli da koriste isti objekat. Zato oni moraju na neki način da definišu čije će mišljenje prevladati. Kada okolina prestane aktivno da sprečava nekoga da koristi objekat, možemo tvrditi da su priznali njegovo pravo na korišćenje tog objekta. Drugim rečima, prava su zahtevi sa kojima su se pomirili.
Na taj način, princip samoposedovanja je pretpostavka da svako ima pravo da raspolaže samim sobom. To je pravo koje libertarijanci priznaju. Ali iz toga ne proizilazi automatski pravo da se raspolaže nečim drugim.
Štaviše, pravo raspodavanja nad sobom se takođe ispostavlja kao ograničeno. Pod određenim uslovima, libertarijac će ipak početi aktivno da sprečava način na koji se subjekt koji poseduje samog sebe koristi.
Tako pristupamo razmatranju drugog osnovnog principa libertarijanizma.
1.1.2. Princip neagresije