Jedan od velikih izazova anarhističke filozofije je problem zatvora, ili fizičkog ograničavanja nasilnih kriminalaca. Razmotrimo kaznene mehanizme koji bi mogli postojati u odsustvu prisilnog državnog sistema.

Prvo, možemo pretpostaviti da će u odsustvu države, DRO (Defanzivne radne organizacije) nužno udružiti snage kako bi uskraćivali prednosti modernog ekonomskog života pojedincima koji grubo štete svojim sugrađanima. Neophodnosti kao što su bankovni računi, kredit, prevoz, smeštaj, hrana i tako dalje, mogu se sve uskraćiti onima za koje je dokazano da su počinili nasilne zločine. Takođe, u društvu bez države, pošto ne postoji nešto što se zove „javno“ vlasništvo, nasilni kriminalci bi imali težak zadatak da bilo gde stignu, jer bi putevi, parkovi, šume i tako dalje bili u privatnom vlasništvu. Svako ko pruža pomoć ili olakšanje osobi osuđenoj za nasilni zločin mogao bi se suočiti sa oduzimanjem usluga i zaštite od strane sopstvenog DRO-a, te bi stoga izbegavao pružanje takve pomoći.

Međutim, samo ovo rešenje nije bilo dovoljno za neke ljude, koji i dalje osećaju da sociopate i nasilne kriminalce treba fizički ograničiti ili zatvoriti kako bi društvo bilo bezbedno.

Pre nego što se pozabavim ovim pitanjem, želeo bih da istaknem da, ako je problem nasilnih sociopata veoma obiman, onda svakako bilo koja moralna opravdanja za postojanje države postaju još neodrživija. Ako društvo bukvalno obiluje zlim ljudima, ti zli ljudi će sigurno nadjačati državu, policiju i vojsku, i u potpunosti loviti zakonski oborene građane. Ako, međutim, ima veoma malo zlih ljudi, onda nam sigurno nije potrebna država da nas zaštiti od tako malog problema. Drugim rečima, ako ima mnogo zlih ljudi, ne možemo imati državu – a ako ima malo zlih ljudi, onda nam država nije potrebna.

Takođe, kad god se diskutuje o kaznenim merama, javljaju se strahovi od nepravednih kazni. Šta ako DRO deluje protiv nekoga ko je pogrešno osuđen za zločin? Pa, prema našoj uobičajenoj metodologiji, moramo zapamtiti da društvo bez države ne poredimo sa nekom savršenom utopijom, već sa postojećim statističkim društvima. Da li se ljudi trenutno nepravedno šalju u zatvor? Sigurno da je tako. Da li se nenasilni korisnici droga zatvaraju? Da, i to u milionima. Da li neki ljudi izmišljaju priznanja za manje teške zločine jer im prete zastrašujućim izdržavanjem ako to ne učine? Naravno. Da li policija fabrikuje dokaze? Da. Da li su policajci nagrađivani za sprečavanje zločina ili za dobijanje osuda? Potonje.

I – da li su ratni zločinci poput Džordža Buša optuženi za svoje genocidne zločine? Naravno da nisu.

Dobijaju penzije i turneje sa predavanjima.

Ako živimo u zastrašujuće gojaznoj naciji, reći da ne treba da se trudimo oko dijete jer neki vitki ljudi dobijaju dijabetes je najmanje iracionalno.

SILOVATELJ

Zamislimo šta bi se moglo dogoditi silovatelju u društvu bez države. Svi opšti DRO ugovori uključivaće „zaštitu od silovanja“, jer će DRO-ovi želeti da izbegnu preuzimanje medicinskih, psiholoških i gubitaka prihoda usled silovanja za jednog od svojih korisnika. Deo „zaštite od silovanja“ biće obezbeđivanje značajne finansijske naknade žrtvi silovanja. (Žene koje ne mogu sebi priuštiti „zaštitu od silovanja“ biće subvencionisane od strane dobrotvornih organizacija – ili će ih advokati zastupati pro bono u zamenu za deo naknade.)

Ako žena bude silovana, ona se tada obraća svom DRO-u za naknadu. DRO tada pronalazi njenog silovatelja – koristeći najnaprednije dostupne forenzičke tehnike – i šalje agenta da pokuca na njegova vrata.

„Dobro jutro, gospodine“, ljubazno će reći agent. „Optuženi ste za silovanje, i ovde sam da vas obavestim o vašim opcijama. Želimo da ovaj proces učinimo što bezbolnijim i najmanje invazivnim za vas, te ćemo zakazati suđenje u vreme koje vama najviše odgovara. Ako ne dođete na ovo suđenje, ili ćete lažno svedočiti, ili ćete pokušati da pobegnete, primenićemo značajne sankcije protiv vas, koje su navedene u vašem postojećem DRO ugovoru. Naš dogovor sa vašom bankom omogućava nam da zamrznemo vašu imovinu – osim osnovnih troškova života i pravnih troškova – u trenutku kada budete optuženi za nasilni zločin. Takođe imamo dogovore sa avio-kompanijama, drumskim, autobuskim i železničkim kompanijama, kao i sa benzinskim pumpama, kako biste sprečili napuštanje grada dok se ovo pitanje ne reši.

Možete se sami zastupati na ovom suđenju, odabrati jednog od naših advokata, ili ćemo mi platiti bilo kog advokata kojeg izaberete, po standardnim tarifama. Takođe, u skladu sa našim postojećim ugovorom, mora nam biti omogućen pristup vašem domu u svrhe istrage. Slobodni ste da nam usmrtite taj pristup, naravno, ali tada ćemo pretpostaviti da ste krivi za zločin i primenićemo sve sankcije koje nam ugovor dozvoljava.

Ako se utvrdi da ste nevini za ovo krivično delo, isplatićemo vam iznos od dvadeset hiljada dolara, koji će finansirati žena koja vas je optužila za silovanje. Takođe ćemo vam ponuditi besplatno psihološko savetovanje, kako bismo vam pomogli da u budućnosti izbegnete takve optuživače.

Suđenje će početi i presuda će biti doneta u zbogno vreme. (Čini se veoma verovatno da će detektori laži biti dopustivi, pošto su precizni više od 90% kada se pravilno koriste, što je bolje od većine svedoka. Razlog zašto trenutno nisu dopustivi jeste taj što bi učinili advokate manje vrednim, a takođe bi otkrili stepen u kojem državna policija laže.) Ako se muškarac proglasi krivim, dobiće još jednu posetu od svog DRO predstavnika.

“Dobar dan, gospodine,” reći će agent. „Osudjeni ste za silovanje i ovde sam da vas obavestim o vašoj kazni. Imamo uzajamni sporazum sa vašom bankom, koja je sada blokirala vaše račune i omogućila nam ograničen pristup. Od vaših sredstava ćemo oduzeti dvostruki iznos troškova naše istrage i suđenja, a takođe ćemo prebaciti pola miliona dolara ženi koju ste silovali. Svesni smo da nemate dovoljno sredstava da pokrijete ovaj trošak, o čemu ćemo govoriti za trenutak. Takođe imamo uzajamne sporazume sa kompanijama koje vašoj kući obezbeđuju vodu i struju, i oni će sada biti isključeni. Štaviše, nijedna benzinska pumpa vam neće prodati gorivo, niti će vam bilo koja železnička stanica, avio-kompanija ili autobusko prevozno preduzeće prodati kartu. Dogovorili smo se sa svim lokalnim prodavnicama hrane da vam usluge budu uskraćene, bilo uživo ili putem interneta. Ako zakoračite na ulicu ispred vaše kuće, koja je u privatnom vlasništvu, bićete fizički uklonjeni zbog neovlašćenog ulaska. Vaša supruga i deca mogu otići u bilo kom trenutku. Ako nemaju gde da odu, mi ćemo pokriti njihove troškove selidbe i naplatiti ih vama.

„Naravno, imate pravo da se žalite na ovu presudu, i ako uspešno uložite žalbu, mi ćemo preneti naše troškove na ženu koja vas je optužila za silovanje i isplatiti vam odštetu za neprijatnosti koje smo vam prouzrokovali. Ako, međutim, vaša žalba bude odbijena, svi dodatni troškovi će biti dodati vašem dugu.

„Mogu vam otvoreno reći da, ako odlučite da ostanete u svojoj kući, nećete moći dugo da preživite. Ponestati će vam hrane i vode. Možete pokušati da pobegnete iz sopstvene kuće, naravno, ostavljajući svu svoju imovinu. Ako uspešno pobegnete, imajte na umu da ste sada upisani u centralni registar i da vas nikada neće zastupati nijedan ugledan DRO. Štaviše, svi DRO-ovi koji imaju recipročne sporazume sa nama – što je njihova velika većina – povući će usluge od svojih korisnika ako vam ti korisnici pruže bilo kakvu robu ili usluge. Tokom ostatka života, biće vam gotovo nemoguće da otvorite bankovni račun, koristite centralizovanu valutu, nosite kreditnu karticu, posedujete automobil, kupujete gorivo, koristite put – ili bilo koji drugi vid prevoza – a dobijanje hrane, vode i smeštaja biće za vas neprestan košmar. Provodićete celo svoje postojanje bežeći, skrivajući se i preklinjući, i nikada nećete pronaći mir, utehu niti utočište bilo gde.

“Međutim, postoji opcija. Ako krenete sa mnom sada, odvešćemo vas na radno mesto na period od deset godina. Tokom tog vremena, radićete za nas u svojstvu koje će biti određeno vašim veštinama. Ako nemate nikakve održive veštine, obučićemo vas. Vaše plate će ići nama, a mi ćemo odbiti troškove vašeg zatvaranja, kao i sve one troškove koje sam gore naveo, a koji nisu pokriveni vašim postojećim sredstvima. Mali iznos vaše plate biće odložen kako bi vam pomogao da počnete nakon vašeg puštanja.

“Tokom vašeg boravka kod nas, daćemo sve od sebe da vam pomognemo, jer ne želimo da moramo ponovo da prolazimo kroz sve ovo sa vama u budućnosti. Polagaćete kurseve o etici. Polagaćete kurseve o upravljanju besom. Idećete na psihološko savetovanje. Nakon završetka vaše radne obaveze, bićete mnogo bolja osoba. A kada se vratite, sva vaša prava će biti u potpunosti vraćena i moći ćete ponovo da učestvujete u ekonomskom i društvenom životu društva.

“Sada imate izbor, i želim da razumete pune posledice tog izbora. Ako pođete sa mnom sada, ovo je najbolja ponuda koju vam mogu dati. Ako odlučite da ostanete u svojoj kući, a kasnije se predomislite, kazne će biti daleko veće. Ako pobegnete, a kasnije se predomislite, kazne će biti još veće. Prema našem iskustvu, 99,99% ljudi koji ili pobegnu ili ostanu na kraju promene mišljenje i na kraju završe u još gorem stanju. Preostalih 0,01%? Oni izvrše samoubistvo.

“Izbor je sada na vama. Učinite ispravnu stvar. Učinite mudru stvar. Pođite sa mnom.”

Možemo li zaista zamisliti da bi iko izabrao da ostane u svojoj kući i umre od žeđi, nesposoban čak i da ispere toalet? Možemo li zamisliti da bi iko izabrao život neprestanog bežanja, skrivanja i prosleđivanja? Čak i ako silovatelj ne bi imao interes za to da postane bolja osoba, sigurno bi ga ubedila odnos troškova i koristi opcija navedenih iznad.

Uvek će postojati mali broj zaista zlih ili ludih ljudi unutar društva. Postoje mnogo bolji načini za suočavanje sa njima od našeg postojećeg sistema dehumanizujućih, brutalnih i destruktivnih državnih gulaga, koji generalno služe samo za širenje njihovog kriminalnog namera, veština i kontakata. Takođe, važno je zapamtiti da postojeći državni zatvori sadrže relativno malo zlih ili ludih ljudi. Većina onih u zatvoru su neagresivni prestupnici, porobljeni i u lancima zato što su koristili rekreativne droge, ili su kockali, ili su otišli kod prostitutke, ili nisu platili sve svoje poreze, ili su radili druge takve bezopasne gluposti – ili su se okrenuli kriminalu zato što su državne zabrane „poroka“ učinile kriminal toliko profitabilnim, a državno „obrazovanje“ ih je držalo toliko neobrazovanim.

Naš izbor, dakle, je između sistema koji uklanja malu manjinu zlih ljudi iz društva, rehabilituje ih ako je sve moguće, i tera ih da produktivno rade kako bi podržali sopstvenu izolaciju – ili državnog sistema koji većinu svog vremena i energije troši na porobljavanje nevinih ljudi, dok pušta zle i lude da slobodno lutaju – ili da postanemo Vrhovni komandant.