Mrežno državno. 2. Istorija kao trajektorija.
2.9.1. Zajednice su pre svega uzroci, a tek potom – kompanije
Svaka nova startup zajednica mora u svojoj osnovi imati moralnu pretpostavku koju deli njena nacija-osnivač, a koja je podržana digitalnom istorijom, neraskidivom čak i za moćnije države107, i koja opravdava njeno postojanje kao pravednog, ali mirnog protesta protiv onih koji imaju moć.108
Da razjasnimo: to je ogroman posao — izgraditi čitavu moralnu građevinu uporedivu sa religijom i razraditi sve praktične detalje. Ne savetujemo vam da izmišljate sopstvenih deset zapovesti!
Ali mislimo da možete smisliti jedinu zapovest. Jednu novu moralnu pretpostavku. Samo jedno konkretno pitanje na kojem su vas istorija i nauka uverili u lažnost ideja etabliranja. I gde se osećate sigurno iznoseći svoju tačku gledišta u člancima, video snimcima, knjigama i prezentacijama.
Ove prezentacije liče na prezentacije startupova. Ali kao osnivač startup zajednice, vi niste tehnološki preduzetnik koji objašnjava investitorima zašto je ova inovacija bolja, brža i jeftinija. Vi ste moralni preduzetnik koji potencijalnim budućim građanima govori o boljem načinu života, o jednoj stvari koju je svet u celini pogrešno razumeo, a koju vaša zajednica ispravlja.
Fokusirajući se samo na jedan problem, možete stvoriti paralelno društvo sa upravljivom složenošću, jer menjate samo jedno civilizacijsko pravilo. Za razliku od političke partije, vi ne nudite sveobuhvatan sporazum o mnogim pitanjima koja ljude zanimaju samo površno. Pomoću jedne zapovesti vi umesto toga nudite zajednicu jednog problema i privlačite ne birače koji glasaju na osnovu jednog problema, već one koji promišljaju to jedinstveno pitanje.
2.9.1.1. Koncept paralelnog društva
Kao terminološka napomena: podrazumevamo da je startup zajednica nova zajednica izgrađena prvenstveno na internetu, zasnovana na socijalnoj kritici svoje matične zajednice i osnovana sa ciljem rešavanja tog konkretnog društvenog problema kroz dobrovoljno učešće — naime, putem regrutovanja ljudi na internetu za dobrovoljno formiranje alternativnog društva koje pokazuje bolji put. Takođe se podrazumeva da je startup zajednica još uvek prilično mala i nalazi se u samom početku realizacije svojih ambicija, baš kao i startup kompanija.
Paralelno društvo je otprilike ekvivalentno startup zajednici, ali se podrazumeva da može biti mnogo veće po obimu. Ono je paralelno jer se locira odvojeno od glavnog društva kao paralelna verzija, kao fork. Ono nije u suprotstavljanju sa mejnstrimom u svim dimenzijama, ali se svakako razlikuje od mejnstrima u ključnim pravcima.
„Startup zajednica“ i „paralelno društvo“ odnose se jedna prema drugoj otprilike kao „startup“ i „tehnološka kompanija“; prvi je rano estágio, dok druga može biti u bilo kojoj fazi.
Ova analogija je ispravna i sa druge strane. Termin „tehnološka kompanija“ može se odnositi na potpuno udaljenu organizaciju, na kompaniju delimično prisutnu u fizičkom svetu sa određenim brojem kancelarijskih prostorija, ili na svetski priznatu multinacionalnu korporaciju kao što je Google. Isto tako, „paralelno društvo“ je krovni termin koji može označavati potpuno digitalni mrežni savez, delimično prisutni u fizičkom svetu mrežni arhipelag ili diplomatski priznatu mrežnu državu.
Ovo je važno jer se ciljevi startup zajednice mogu realizovati pomoću čisto digitalnog mrežnog saveza, takođe može biti potrebno određeno fizičko prisustvo u obliku mrežnog arhipelaga, ili čak formalno pravno priznanje u obliku pune mrežne države. Sve zavisi od karaktera vaše Jedine zapovesti: da li se ona može izvršiti isključivo na nivou zajednice, da li zahteva fizičku izgradnju ili i promene u pravnom sistemu.
Radi pojašnjenja teze, analiziraćemo nekoliko konkretnih primera. Opisaćemo startap zajednice koje se oslanjaju na potpuno digitalni mrežni savez, druge koje su orijentisane na delimično fizički mrežni arhipelag, i treće kojima su potrebne diplomatski priznate mrežne države.
2.9.2. Primeri paralelnih društava: digitalni mrežni savezi
2.9.2.1. Kultura obnove: zajednica sa zaštitom od otkazivanja
Počnimo od jednostavnog primera zasnovanog na Jednoj zapovesti startap zajednice, kojoj je potreban samo čisto digitalni mrežni savez i nije joj potrebno potpuno fizičko prisustvo, kao u mrežnom arhipelagu, a kamoli diplomatsko priznanje, kao kod mrežne države.
Ovo je zajednica sa zaštitom od otkazivanja.
Pretpostavimo da ste hipotetički osnivač ove startap zajednice. Počinjete sa istorijom poslednjih petnaest godina koja prikazuje sve neobične primere otkazivanja na društvenim mrežama, nešto poput knjige Džona Ronsona „Dakle, javno ste osramoćeni”.
Primećujete da ova otkazivanja predstavljaju pogubnu posledicu moralnih normi stanovnika Države i rukovodilaca Mreže. Njihovi algoritmi gerilskog ratovanja i interakcije uhvatili su mnoge nevine ljude u zamku pod unakrsnom vatrom društvenog rata. Sada se slučajan komentar građanina lako pretvara u ljudsku žrtvu radi odanosti ideološkoj čistoti. To je otprilike kao da bi u oflajnu slučajni prolaznik toliko uvredio vašu repliku upućenu prijatelju da bi otvorio vatru na vas.
Oni koji se slažu da normalno ponašanje na internetu ne bi trebalo da bude praćeno rizikom od društvene smrtne kazne, koju nameću nasumični ljudi, čine osnovu vašeg novog društva. Oni se slažu sa vašom istorijski utemeljljenom moralnom kritikom. I Jedna zapovest takve zajednice mogla bi biti nešto poput: „Otkazivanje bez odgovarajućeg pravnog postupka je loše”.
Kako to sprovodite? Jedno od rešenja je kreiranje mrežnog saveza koji predstavlja kombinaciju principa (a) eskadra (gilde) i (b) osiguranja od otkazivanja.
Skupljate grupu ljudi na Discordu, po želji formalizujete svoju saradnju putem izdavanja DAO tokena i radite na zajedničkom promovisanju i pomaganju jedni drugima. To može biti gildija, recimo grafičkih dizajnera, mladih pisaca naučne fantastike ili elektroinženjera. DAO token nije obavezan — to nije neka grandiozna inovacija poput Ethereum-a. To je samo način da se zapiše ko je uložio vreme i/ili novac u startap zajednicu i koliko tačno. Ljudi su spremni da daju kako bi dobili, uz pomoć mehanizama poput StackOverflow Karme. A oni koji imaju više novca nego vremena mogu kupiti token kako bi podržali one koji u gildiji imaju više vremena nego novca.
Sada, 99% vremena, ova startap zajednica se jednostavno bavi aktivnostima u „vremenu mira“, na primer, pomaže ljudima da pronađu posao, organizuje promociju novih proizvoda koje su napravili učesnici, doprinosi popularizaciji zajednice ili se jednostavno druži na sastancima.
Ali u 1% slučajeva, neko u gildiji postane meta društvenog napada. U toj situaciji, gildija može odlučiti da javno reaguje kao jedinstvena celina ili — ako joj brojčano značajno nedostaje napadačima — može tiho podržati stranu koja je pretrpela štetu, obezbeđujući joj novi posao nakon što se buka smiri. U takvim okolnostima stupa na snagu Jedina zapovest, i u vezi sa pokušajem „otkazivanja“ primenjuje se interna odgovarajuća procedura. Da li je osoba zaista uradila nešto pogrešno, i ako jeste, da li bi pravilnija kazna bila kazna od sto dolara ili izvinjenje, umesto javnog klevetanja koje uništava karijeru?
Ideja je da takva startap zajednica služi dvostrukoj svrsi: korisna je u „vremenu mira“, ali takođe daje ljudima zajednicu kojoj se mogu obratiti u slučaju internet maltretiranja. I upravo tako se može izgraditi kultura otporna na otkazivanje.
2.9.3. Primeri paralelnih društava: fizički mrežni arhipelagi
2.9.3.1. Keto-kašrut: zajednica koja ne konzumira šećer
Zatim hajde da razmotrimo primer za koji je potreban mrežni arhipelag (sa fizičkim dometom), ali nije neophodno imati punopravnu mrežnu državu (sa diplomatskim priznanjem).
To je keto-kašrut, zajednica koja ne konzumira šećer.
Započinjemo pričom o užasnoj piramidi ishrane Ministarstva poljoprivrede SAD, poljoprivrednom monstru koji je služio kao paravan za korporativnu sagarifikaciju širom sveta i izazvao epidemiju gojaznosti. Takođe razmatramo lečenje u obliku keto i niskougljeničnih dijeta.
Zatim počinjemo sa uvođenjem ovog lečenja pomoću mrežnog arhipelaga koji je delimično predstavljen u fizičkom svetu. Organizujemo onlajn zajednicu koja zajednički kupuje nekretnine širom sveta, na primer stambene zgrade i teretane, a vremenom možda čak i kvartove i male gradove. Može se čak primeniti i izuzetno intolerantan pristup šećeru, bukvalno zabranjujući uvoz brze hrane i šećera unutar svojih granica, čime se uvodi svojevrsni „keto-košer režim”.
Takođe se mogu zamisliti varijante ove startap zajednice, kao što su „Zajednice mesožderov” ili „Paleo ljudi”. To bi bile konkurentske startap zajednice u istoj široj oblasti, varijacije iste teme.
U slučaju uspeha, takva zajednica se možda neće zaustaviti samo na šećeru. To može dovesti do uspostavljanja kulturnih standarda, recimo u pogledu fitnesa i fizičkih vežbi. Ili bi možda mogla da otkupe kontinuirane monitore glukoze za sve učesnike ili da šalje grubu narudžbine metformina.
2.9.3.2. Digitalni šabat: delimično oflajn zajednica
Automobili su, generalno, dobra stvar. Ali sa njima se može preterati. Sredina veka u Americi je upravo to uradila. Obale San Franciska su blokirale ružne viadukte, otežavajući pešačku dostupnost ovog prelepog dela grada. Taj autoput je uklonjen krajem 20. veka.109 I njegovo uklanjanje bilo je priznanje da ponekad nečeg dobrog može biti previše.
Stalna povezanost na internet spada u istu kategoriju. Dobro je što radimo stvari poput Starlinka kako bismo omogućili celom svetu pristup internetu, pružili mogućnost besplatnog onlajn obrazovanja i uključili sve u globalnu ekonomiju.
Ali je loše ako nikada ne možete da se isključite sa interneta. Zato su aplikacije poput „Freedom“ tako popularne. Zato ljudi koriste uređaje za ograničavanje pristupa, kao što su posude za kolačiće sa tajmerom, i u njih skrivaju svoje telefone. Zato su aplikacije kao što su Twitter i Snapchat postale popularne zahvaljujući veštačkim ograničenjima, kao što su ograničen broj karaktera ili poruke koje nestaju, što znači da su bile dizajnirane za ljude sklonne greškama, a ne za nepogrešive mašine. Zato Tsinghua isključuje internet noću, zašto Apple sada prikazuje indikatore vremena korišćenja uređaja na ekranu, i zašto se knjige kao što su „Atomicne navike“ i „Deep Work“ tako dobro prodaju.
A možda ne bi trebalo da se oslanjamo na individualnu odgovornost u rešavanju ovakvih poteškoća? Šta je sa stvaranjem zajednice koja bi pomogla da se distanciramo i od interneta i od samokontrole? Zajednice koja bi priznavala da je internet dobar, ali da je i prostor bez interneta takođe dobar, baš kao što su automobili dobri, ali je i obala San Franciska bez automobila takođe dobra.
Jedan od načina da se to postigne moglo bi biti društvo Digitalnog Šabata, gde se internet jednostavno isključuje noću, od 9 uveče do 9 ujutru. Pored toga, neke zgrade i prostorije bi, recimo, bile zatvorene u Faradejeve kaveze kako bi se isključile iz bežične komunikacije. Zone bi počele da se označavaju kao online i offline zone, nešto poput zona za pušače i nepušače u avionima. Svaka upotreba interneta bila bi svesna i svrsishodna, a ne nesvesna i automatska.
Vremenom bi takvo društvo moglo čak pokušati da kreira aplikacije koje bi vratile ljudima kontrolu nad korišćenjem interneta, koristeći alate za mašinsko učenje otvorenog koda koji rade lokalno na uređajima i obezbeđuju privatnost, kako bi se odredili prioriteti obaveštenja, blokirale distrakcije i povećala lična produktivnost.
Društvo Digitalnog Šabata je primer mrežnog arhipelaga koji se fokusira na poboljšanje samokontrole pri korišćenju interneta. Iz očiglednih razloga, za to će biti potrebno prisustvo u fizičkom svetu, jer se njegovi ciljevi ne mogu ostvariti isključivo u digitalnom obliku.
2.9.4. Primeri paralelnih društava: priznate mrežne države
2.9.4.1. Moje telo – moja stvar: društvo bez potrošačkih regulacija
Sada hajde da razmotrimo složeniji primer koji će zahtevati punopravnu mrežnu državu sa diplomatskim priznanjem.
Ovo je zona medicinskog suvereniteta, društvo oslobođeno FDA regulacija (Food and Drug Administration, ruski analog: Rospotrebnadzor – napomena prevodioca).
Naš startap-zajednicu počinjemo Henningerovom pričom o uticaju odluka FDA na brzinu razvoja i uvođenja lekova, i Tabarokovom pričom o intervenciji FDA u takozvane recepte „ne prema primarnoj nameni“. Govorimo o tome koliko je miliona ljudi ubijeno takvom politikom, delimo majice kao što je to radio pokret ACT-UP, pokazujemo svim svojim potencijalnim građanima Dalaski klub kupaca i objašnjavamo svim novim članovima zajednice zašto je naša stvar medicinskog suvereniteta pravedna.
Ali da bismo zaista postigli lični medicinski suverenitet, našoj startap-zajednici će biti potreban određeni stepen diplomatskog priznanja od strane suverena izvan SAD — ili, možda, jedne od saveznih država SAD. U suštini, to bi trebalo da bude ono što nazivamo mrežnom državom, jer će joj biti potrebno pravno priznanje od strane postojeće vlade.
Ako se gradi izvan SAD, takva startap-zajednica se može osloniti, na primer, na podršku novog biomedicinskog režima Malte. Da bi se to uradilo u SAD, biće potreban guverner koji će proglasiti svoju državu državom-utočištem za biomedicinu. To jest, baš kao što grad-utočište izjavljuje da neće sprovoditi federalne imigraciono zakonodavstvo, država-utočište za biomedicinu neće sprovoditi propise FDA.
Zahvaljujući ovom diplomatskom priznanju, dalje se može uzeti postojeće američko zakonodavstvo i dodati jedna važna nova karakteristika: apsolutno pravo svakoga da kupuje ili prodaje bilo koji medicinski proizvod bez intervencije trećih lica. Vaše telo je vaša stvar. Tako će biti dobijena zona oslobođena FDA.
2.9.5. Analiza paralelnih društava
Sada razumemo zašto je ciljana moralna kritika tako važna. Ona usmerava (a) moralni žar političkog pokreta, (b) fokusiran sa laserskom preciznošću svojstvenom startap kompanijama, dajući kao ishod (c) startap zajednicu zasnovanu na Jednoj zapovesti.
Takva zajednica nije totalna revolucija. Ne počinjemo potpuno od nule. Svaka startap zajednica jednostavno uzima oštećeni aspekt današnjeg sveta, često oštećen državu, ili onaj koji predstavlja neku katastrofu koju država ignoriše, piše istoriju tog neuspeha države, a zatim stvara dobrovoljnu zajednicu za rešavanje tog problema.
To je jasno fokusirano paralelno društvo koje unosi jednu značajnu promenu.
2.9.5.1. Zašto ne više od jedne zapovesti?
Zašto je toliko važno uvesti jednu zapovest, a ne nulu ili N?
Kratak odgovor: malo kome će želeti da piše od nule nešto toliko složeno kao što je društveni operativni sistem, a uz to će drugi aktivno pokušavati da to spreče. Ali malo kome će želeti i da potpuno izbegne inovacije u nedostatnom društvu. Stoga, uvođenje jedne (1) usko usmerene promene u okviru startap zajednice sa građanima dobrovoljcima omogućava testiranje nove zapovesti.
Širi odgovor se okreće oko važnog paradoksa modernog društva: naime, da se mnogi ljudi osećaju neprijatno propovedajući religijsku moralnost, ali se istovremeno osećaju veoma prijatno kada propovedaju svoju političku etiku.
Prvi deo je lako razumeti. Danas stanovnici Zapada se često stideli predlagati drugima da ispovedaju njihovu religiju. Zašto? Mogu osećati da je sami ne razumeju u potpunosti, pa ko su oni da propovedaju drugima? Ili znaju da ne mogu da isprate svoj idealni moralni kodeks, poput onoga ko želi da bude na dijeti, ali ne može uvek da se suzdrži, pa se stoga uzdržavaju od komentara kako bi izbegli optužbe za licemerje. Takođe, možda ne žele da budu napadani kao lud kultista. Sve to su sasvim razumljive oklevanja pre nego što se odluče da (a) nose učenje tradicionalne religije, ili (b) izumite potpuno novu religiju, kao i (c) kreiraju granu postojeće religije. (Ovo poslednje je nešto poput stvaranja nove protestantske denominiacije, gde se zadržava veći deo stare baze koda, ali se dodaju neki važni distinktivni faktori.)
Ali hajde da razmislimo o drugom delu. Iako u zapadnom društvu postoji velika neodlučnost u vezi sa religijskim propovedima, u pogledu političkog evangelizma, čini se da nema sumnji. Zaista, to se smatra etičkom dužnošću, obično baš u tim terminima: reč „etički“ se koristi umesto reči „moralni“, ali obavlja veoma sličnu ulogu, i barem dve velike konkurentske političke partije aktivno se bore za duše/glasove svojih vernika.
U tome leži paradoks: iako se i politički i religijski pokreti mogu smatrati doktrinama110, pošto su praćeni nizom direktiva o tome kako ljudi treba da žive, ista osoba koja se stidi da govori drugima o moralu, često je neverovatno uverena u sebe, uporno nametajući svoje političke stavove drugima.
Zato svakoj novoj startup zajednici preporučujemo samo jednu zapovest. To je nešto između previše stidljivog i previše autoritativnog. To je sredina između potpune odbacivanja religijskog evangelizma i preteranog oduševljenja politički zvučnim evangelizmom. Ne treba izbegavati moralni stav, jer to znači da pasivno popuštate svom okruženju. Ali takođe ne treba pokušavati da počnete da nametnete sveobuhvatnu političku ideologiju, jer je to previše komplikovano i znači totalni rat sa vašim okruženjem.
Umesto toga, jednostavno izaberite jedan nedostatak savremenog društva za koji ste ubedeni, da se može ispraviti stvaranjem startup zajednice, i sledite tim putem. Jedna zapovest, a ne nula ili N.
2.9.5.2. A šta je sa starim doktrinama?
Do sada smo govorili o Jednoj zapovesti, ali smo podrazumevali da je to novi moralni trend, kao što je odricanje od šećera ili ograničavanje korišćenja interneta. A šta je sa starim religijama, političkim kodeksima i moralnim zapovestima?
Naravno, možete se vratiti starom poznatom religijskom kodeksu, prihvatajući ga u celosti ili delimično. U startup zajednici sa dobrovoljnim učešćem to se može uraditi relativno jednostavno, jer se religija u mnogim zemljama uglavnom smatra privatnom stvarju: sve dok ljudi pristaju da praktikuju svoju religiju na određeni način bez formiranja hijerarhija, država im to dozvoljava.
Povratak starom političkom kodeksu je teži, jer se ovde već radi o javnom pravu, a ne o privatnom. Ipak, ako se izgradi dovoljno velika startap zajednica i izaberu uspešni zakoni, sasvim je realno postići nešto na nivou grada ili regiona — kako na Zapadu, tako i izvan njega.
2.9.6. Paralelni sistemi katalizuju mirne reforme
Kako su SAD pobedile SSSR? Izgradile su i zaštitile paralelni sistem.
Vratimo se na pad Sovjetskog Saveza. Kako je primetio Stiven Kotkin u sjajnom intervjuu, najvažnija činjenica o Sovjetskom Savezu bila je to što su oni zaista bili komunisti. Spoljni posmatrači su smatrali Sovjete cinicnim, ali su grešili; njihov cinizam je imao granice. Na kraju krajeva, Sovjeti su ipak bili revnosni pristalice svoje ideologije.
A kako je drugačije moglo biti? Da, sovjetski građani nisu bili glupi i razumeli su da činjenice mogu biti u suprotnosti sa doktrinom, ali su delovali u ograničenom informacionom okruženju. Cenzura je bila toliko prožimajuća da je kontrolisala mišljenje. Stepen samoprevare bio je toliko sveobuhvatan da čak ni nomenklatura, poput Borisa Jelcina, nije znala koliko je Sovjetski Savez zapravo bio siromašan, sve dok nije posetio američki supermarket i nije podigao ruke, shvativši koliko SSSR zaostaje. Za razliku od onoga što je opisao Orvel, sovjetski lideri su obmanjivali i sebe.
Tako su, suštinski, bilo kakve promene koje bi sovjetska elita mogla ponuditi u vezi sa SSSR-om bile samo površne. Njeni vrednosti i dostupne informacije bile su ograničene. Zapravo, bio im je potreban potpuno drugačiji sistem. Međutim, njihov sistem se odupirao kako revolucionskim, tako i postepenim reformama.
Rešenje je postao paralelni sistem, orijentisan na SAD. Alternativno društvo, zasnovano na drugim moralnim pretpostavkama, koje je na kraju obezbedilo nesumnjivo bolje rezultate.
To je isti osnovni alat koji je reformisao Narodnu Republiku Kinu. Samostojno postojanje uspešnih paralelnih sistema na Tajvanu, u Hong Kongu i posebno u Singapuru nateralo je Deng Xiaopinga da prihvati kapitalizam. Knjiga Ezre Vogela izvrsno opisuje ove događaje.
Dakle, u oba slučaja bili su to paralelni sistemi koji su pobedili, redom, sovjetski i maoistički sistem.
2.9.6.1. Paralelnim sistemima nekada je bila potrebna susedna zemlja, a sada nije
U 20. veku, jedini način da se izgradi paralelan sistem bio je boriti se i pobediti u ratu (često vrućem) protiv komunista ili fašista koji su nameravali da osvoje određenu teritoriju. Paralelni sistemi SAD sa Singapurom, Hong Kongom i Tajvanom održavani su protiv SSSR-a i NR Kine po cenu ogromnih troškova u borbi za velike susedne teritorije. Ovaj pristup bio je potpuno orijentisan na Državu.
U 21. veku naš pristup nudi mrežno-centrični način izgradnje paralelnih sistema: kreiranje po jedne dobrovoljne zajednice odjednom, po potrebi isključivo u digitalnom formatu, opravdavajući to istorijskom/moralnom kritikom trenutnog sistema, što delegitimizuje državno nasilje protiv tih zajednica i omogućava eksperimentu da se nastavi.
Mnogi će propasti, ali za one koji će uspeti, moći će se spojiti dobre promene i odbaciti loše, kako bi se na kraju dobilo paralelno društvo koje se u mnogim aspektima razlikuje od izvornog koda, kao što su SAD, ali zadržava dovoljno sličnosti da bude „unazad kompatibilno“, omogućavajući građanima da migriraju. Slično odnosima SAD i Evrope 1800-ih godina, ovo je način reprodukovalne izgradnje Novog sveta na internetu radi reformisanja postojećih država.
2.9.7. I još četiri teze o Jednoj Zapovesti
Prvo, počevši od, naizgled, jednostavne moralne pretpostavke i dovodeći je do logičnog zaključka, startup zajednica zasnovana na jedinstvenoj zapovesti, na kraju menja ogromne sfere života, ali to čini ciljano, ograničeno i intelektualno dosledno.111 Dovoljno je samo razmisliti o tome šta reč „keto“ zapravo znači ako se ona ekstrapolira na razmere čitavog grada, gde se trovanje šećerom doživljava podjednako ozbiljno kao trovanje olovom.
Drugo, zajednice zasnovane na Jednoj zapovesti omogućavaju skalabilno, paralelno i usklađeno istraživanje socio-političkog prostora. Različite grupe koje se ne slažu oko toga kako živeti, ipak mogu podržati metakoncept mnoštva različitih eksperimenata zasnovanih na jednoj zapovesti. Zapravo, i zajednica mesožderov i veganska sela će verovatno imati bolje zdravstvene pokazatelje od onih koje pruža standardna zapadna dijeta, čak i ako se ove zajednice razlikuju u mišljenjima o osnovnim moralnim principima.
Treće, između zajednica postoji mrežni efekat. Naravno, svaka od njih počinje sa jasnim fokusom — baš kao što startap kompanija pokušava da privuče klijente pomoću jednog uskog nišnog proizvoda, svaka startap zajednica pokušava da privuče učesnike pomoću jedne konkretne zapovesti. I, kao u slučaju sa startap kompanijom, bilo koji pojedinačni eksperiment stvaranja novog socio-političkog poretka može biti uspešan, a može i propasti. Ali dok neki startap društva zasnovana na Jednoj zapovesti postižu uspeh, oni mogu kopirati proverene moralne inovacije jedno od drugog.
Četvrto, svaka od tih startap zajednica zasnovanih na Jednoj zapovesti ima svoju istoriju. Poslušajte nekoga iz keto-košer društva i on će moći da ispriča kako je piramida ishrane Ministarstva poljoprivrede SAD dovela do epidemije gojaznosti. Razgovarajte sa monahom iz zajednice Benediktovog izbora i čućete o religijskoj kulturi koju pokušavaju da očuvaju. Razgovarajte sa građanima društva bez potrošačkih regulacija i oni će vam ispričati priču o nekoliko jakih i mnogim slabim stranama FDA, od njenog odnosa sa pokretom ACT-UP do kašnjenja u razvoju lekova. Neke od ovih zajednica su usmerene na nove tehnologije, a neke ne, ali sve su zasnovane na etičkom kodeksu izvedenom iz čitanja istorije. I upravo zato je istorija osnova svake nove startap zajednice.
107 Čini se da je ovo previše visoka lestvica, ali naučne arhive, pretraživači i društvene mreže nastavljaju da podлеžu tihoj cenzuri. I ponekad ne baš tako tihoj. Zato nam je potrebno nešto poput IPFS-a ili Bitkoina za čuvanje digitalne istorije otporne na uticaj Države.
108 Kao što je izjavio Antonio Garsia-Martines: „Da li ste spremni da umrete za DAO?”
109 Naravno, ubrzo je ovo mesto bilo okupirano fentanilnim zavisnicima. Ali postojala je određena vremenska odrednica kada su ljudi mogli da uživaju u pešačkoj promeni.
110 Doktrina takođe može biti zasnovana ne samo na Bogu ili Državi, već i na Mreži. To jest, u njoj se može govoriti ne samo o religiji ili politici, već i o globalnom novcu, kao što su Bitcoin ili Ethereum.
111 Konkretno, podrazumevamo da svako ko stupa u ovu startap zajednicu može da opozove svoje učešće i izađe iz zajednice u bilo kom trenutku.