Verovatno ste već upoznati sa tim da su ruske vlasti nedavno donele odluku da pozive za vojsku izdaju u elektronskom obliku i da smatraju da su regruti ih primili samim činom pojavljivanja poziva u bazi. I ako regrut sam ne dođe u vojni odeljenje, očekuju ga različite sankcije: zabrana napuštanja zemlje, registracije preduzetničke radnje i nekretnine, upravljanje automobilom, odbijanje izdavanja kredita i drugo. Kako će se takve mere u praksi odraziti?
Očigledno je da će one gurat ljude da napuste legalno pravno polje i pređu u odnose koji su, sa tačke gledišta države, ilegalniji. Potencijalnih regruta ima na milione i daleko ne bi rizikovao svaki od njih da se pojavi u vojnom odeljenju po sopstvenoj volji, bez obzira na preteće sankcije. Ali istovremeno, malo je verovatno da će odustati od vođenja barem donekle punopravnog života. Zbog toga će ljudi sve više svesno kršiti niz državnih zakona. To će, sa svoje strane, stvoriti preopterećenje organa reda, kojima neće biti dovoljno vremena, snage i sredstava da efikasno reše sva kršenja zbog njihovog prevelikog broja, a takođe će doprineti razvoju sivih i crnih tržišta koja rade van domašaja države i njenih regulacija. Stacionarni bandid, kao što vidimo, takvim merama sam sebi kopa grob.
Takođe vredi napomenuti da su ruske državne vlasti za sada najavile samo niz sankcija protiv regruta u slučaju njegovog nepojavljivanja po elektronskom pozivu. Međutim, s obzirom na to da će se poziv sada smatrati uručenim nakon njegovog postavljanja u bazu, a da je višestruko nepojavljivanje po uručenim pozivima osnov za krivično gonjenje, ti isti milioni potencijalnih regruta mogu se potpuno naći u statusu „ilegalnih“ ljudi, što će samo višestruko pojačati posledice opisane u prethodnom pasusu. Uпрочем, najverovatnije stacionarni bandid neće sebi stvoriti tako veliki problem. Ako do ozbiljnih kazni i dođe, one će biti selektivne i pokazne, ali ne i masovne.
Ipak, za svaki slučaj, od stacionarnog bandida treba očekivati sve, radi sopstvene bezbednosti. Uпрочем, dobra vest je u tome da će time stacionarni bandid samo još više uništiti sebe ako se odluči na tako nešto. A alternativa mu će se uvek naći, naročito ako za nju bude potrebno milionima ljudi i ako se stacionarni bandid ispostavi previše preopterećenim da sve kontroliše i suzbije. To može postati procvat agorizma – dobrovoljnog slobodnog tržišta koje se nalazi van državnog mešanja, a u slučaju jačeg pritiska na milione „vojno obaveznih“ – pojava takozvanih „neregistrovanih ljudi“, koji pravno uopšte ne postoje sa tačke gledišta države.
