Ponekad se okolnosti tako slože da se površna i netačna predstavljanja o nečemu veoma duboko ukorene u umovima ljudi. Tako dobijamo izraze poput „čovek čoveku vuk“, što podrazumeva da je vuk navodno izuzetno sebično, neprijateljsko i agresivno biće prema sopstvenoj vrsti, a da se ljudi, analogno tome, malo razlikuju od vukova. Sa vukovima se uopšte poredi mnogo loših stvari. Na primer, neko čak može nazivati autoritativne političke lidere vukovima zbog njihove lažnosti, zlokobnosti, progona drugih ljudi i psihopatske ravnodušnosti prema njihovom bolu. Međutim, stvarnost je ponekad sasvim drugačija od onoga što se opšteprihvaćeno smatra.
U stvarnosti, ako se pažljivo prouči ponašanje vukova u prirodnim uslovima, može se razumeti da je njihova socijalna organizacija više kooperativna nego hijerarhijska. Organizaciona struktura društva vukova više liči na krug nego na piramidu. Igre i uzajamna podrška ih povezuju, a nikako neprijateljstvo i borba za dominaciju u čoporu. Vukove se zapravo nikako ne mogu nazvati nemilosrdnim i antisocijalnim bićima.
Svima nam je nekada pričano da u vučjem društvu postoji neki „alfa-mužjak“, koji svoje polozaj zauzima, ne bez značaja, putem agresivne dominacije. Međutim, u stvarnosti ispoljavanje agresije lidera čopora prema svojim potčinjenima je velika retkost. Uopšte, nasilna hijerarhija dominacije u vučjim društvima nastaje samo u slučaju kada se nepoznate jedinke smeste u jedan zatvoreni volijer, dok zapažanja vukova u prirodnom okruženju potpuno opovrgavaju mit o postojanju nekog jedinstvenog i najagresivnijeg „alfa-mužjaka“.
Može se takođe pomenuti istraživanje etologa Konrada Lorenca, koji u svojim radovima, a posebno u članku „Moral i oružje“, otkriva kod vukova postojanje inhibitora nasilja, koji se aktivira kod jednog od vukova koji se bore kada drugi vuk pokaže poze pokornosti ili ranjive delove tela, kao što su vrat ili stomak. Posmatrajući to, zatečeni agresor gubi sposobnost da nastavi napad. A drugi etolog, Jason Badridze, je čak jednom uspeo da se infiltrira u čopor vukova i veoma blisko posmatra njihov život. Između ostalog, on primećuje da previše agresivne jedinke tamo nisu dobrodošle i da su jednostavno izbačene iz čopora.
Kao što vidimo, u prirodnim uslovima agresija među vukovima se ne podstiče. Vuka koji je nemilosrdan prema svojim srodnicima i spreman da im naudi radi sopstvene dominacije, uspeh može čekati samo u uslovima kaveza iz kojeg niko jednostavno ne može pobeći. I brutalnost i nasilna hijerarhija koje postoje u ljudskom društvu verovatno su u većoj meri moguće samo zato što je i ono zatvoreno u „države-kaveze“. Naravno, prirodno stanje stvari uopšte ne bi trebalo da bude takvo, a izraz „čovek čoveku vuk“ trebalo bi da znači prijateljstvo i kooperaciju, a ne neprijateljstvo i nasilje.
