U februaru sam podelila oglas za konkurs priča o slobodnim privatnim gradovima. Sama ja tako što nisam uspela da napišem priču za konkurs. Imala sam zamisao da sastavim nešto u duhu islandske sage, samo o osvajanju Marsa: živeo je čovek po imenu Elon, bio je sin X Æ A-Xii, sina Elona, sina Errola – i tako dalje. Ali umesto brige o zapletu, zagubila sam se u detaljima, poput izučavanja pitanja da li je na Marsu moguć majning bitkoina, s obzirom na konačnu brzinu svetlosti, ili će tamo biti sopstvene korporativne valute – i na kraju sam odustala. A evo da Ved Nojman, sa kanala koji sam i podelila – nije odustao. Njegova konkursna priča nedavno je objavljena, i ja sam je pročitala.

Oseća se da se autoru bolje piše u krupnijem formatu, i da bi sa zadovoljstvom razvio zaplet na otprilike duplo veću zapreminu. Uvek sam zavidela toj sposobnosti, ja sama brzo izgorim pri pisanju dugačkih tekstova, a ako to radim u delovima, onda mi za pisanje sledećeg fragmenta prvo treba da pročitam prethodne.

Iskreno govoreći, zaplet mi se učinio prilično iznuřenim, akcenat je očigledno bio na svetu, a ne na zapletu. Ipak, u zapletu postoji određena originalnost, i delo se u celini čita prilično lako. Svet izgleda kao neka dobra verzija sajberpanka, gde takođe aktivne korporacije obavljaju neke svoje poslove koji su neshvatljivi običnim smrtnicima, ali bez mračnog brutalizma. Uglavnom, vredi pročitati.