Тег: Reviews

Finalni plan milijardera — pregled

Anonim je tražio komentar na video sa kanala Netstalkers o tome kako „poznati super-bogati libertini prave libertarijanizam za sebe i državne čizme za sve ostale“.

Kanal mi je potpuno nepoznat, međutim, javnosti je očigledno poznatiji od mog sopstvenog, s obzirom na to da u trenutku objavljivanja ove objave ima 859 hiljada pratilaca. Posmatrani snimak se sasvim uklapa u tematiku kanala, gde se uglavnom govori o raznim zakulisnim svetskim mehanizmima. Pa, tema je tražena, i želim da razumem kako se ta potražnja eksploatiše u odnosu na libertarijanizam.

Ne želim da analiziram način izlaganja. Pošto to ljudi gledaju, ko sam ja da osporavam tuđe poslovne pristupe. Snimak daje sasvim korektnu faktologiju: o knjizi „Sovereign Individual“, koja je postavila mnoge trenutne trendove; o tome kako se odvijao razvoj teme autonomnih libertarijanskih teritorija, od sistidinga u Andamanskom moru do Prospera i Network School; o tome da se ovom pokretom bave uglavnom predstavnici američke tehnološke i finansijske industrije; i, konačno, o tome da ove iste osobe često pružaju poslovne usluge državi, uprkos svojoj libertarijanskoj retorici. Ah, da, dotaknuta je i tema cosplay-a Rimljanske republike, pa to u SAD-u ide još od Otaca Osnivača, čemu se tu posebno čuditi.

Finalni „punch“ je prilično zabavan: kao da je kapitalizam u svetu već izgrađen i da on onako-tako funkcioniše, ali ne, nalaze se neki buntovnici kojima je dosadno i žele akcije. Na taj način, entuzijaste privatnih čarter gradova priрівnavaju Putinu. I pravilno, dosta je već žvakanja Hitlera koji je svima dosadio, odavno je bilo vreme pronaći novog strašilo. Sada će sve biti priрівnavano Putinu iz svakog razloga, do potpunog razmyvanja predstave o tome po čemu je on zapravo loš, ali uz čvrsto utvrđivanje da je on definitivno užasan, i u to niko nema sumnju, osim ako on sam ne želi da prođe kao literalni Putin.

Snimak me je podstakao na razmišljanje o evoluciji kritike libertarijanske akcije.

Istorijski, prva platforma za kritiku svodi se na to da će libertarijanski naseljenici biti komunalno bespomoćni, da u ankapu neće biti nikoga ko će graditi puteve, i da će ovi ljudi ipak morati da mole državu ako žele normalnu infrastrukturu. O tome postoje tekstovi u vezi sa New Hampshire-om, i otprilike istu poziciju Sperry inkriminiše Cooperthwaite-u dok je uspostavljao poredak u Hong Kongu. U posmatranom snimku ova pozicija se više ne koristi, jer je zastarela.

Druga pozicija sastoji se u tome da bi ankapci, da im se dozvoli, izgradili mračni korporativni sajberpank sa nemilosrdnom eksploatacijom radnika i naplatom svakog daha. High tech low life, i sve to. To se opet ilustruje Sperry-jevim člankom o Hong Kongu, igrom BioShock, pa je ta pozicija jednostavno veoma zastupljena u masovnom diskursu. Snimak o finalnom planu milijardera nagoveštava to, ali, naravno, ne ilustruje realnim primerima.

Šta se dešava kada ankapci zaista osnuju neko naselje i počnu da uspostavljaju svoja pravila? Njima sve krene odlično. Dobije se običan miran život gde su ljudi zauzeti svojim poslovima. Ali onda obavezno dođe država i sruši sve do temelja, jer gde je sajberpank, šta nam to pokazujete, gde je ugnjetavanje, jeste li vi ovde libertarijanci ili ste izašli u šetnju? Sada ćemo vam mi pokazati ugnjetavanje.

Tako, treća zamerka čarter gradovima je to gde se ovi gubitnici uopšte guraju, ionako će doći veliki stric, srušiti taj zamak u pesku i poslati sve da rintaju u kamenolom. Baš nešto od autonomnog naselja koje ne može da se suprotstavi čak ni ratnoj mornarici. Autor snimka blago označava ovu poziciju, ali ne ulazi dublje, jer je njegov zadatak da kritikuje ne državu, već one koji žele da izbegnu njen zagrljaj.

Zato se kasnije on razmanjuje kritikujući libertarijance već iz četvrte strane: pogledajte, libertarijanci su izvukli zaključke iz svojih ranih pokušaja i sada sve češće govore sa državama iz pozicije snage. Za to oni jednostavno privlače na svoju stranu drugu državu. A da bi je privukli na svoju stranu, pružaju joj usluge u pravilnoj organizaciji ugnjetavanja. Zašto baš u toj sferi? Zato što su upravo te usluge državi potrebne, ona ih kupuje.

Dakle, sada kritika libertarijanskih autonomnih struktura ide linijom licemerja. Kao da za sebe uspostavljaju jedan poredak, a državama pomažu da uspostave sasvim drugi. Pa, dobro. Tu smo sada.

Koji bi trebalo da bude sledeći korak? Mislim da je prilično očigledan. Neko sledeće libertarijansko naselje zaista će uspeti da se odbrani bez žalbi državnim sudovima i bez obraćanja drugim državama — već jednostavno sopstvenim snagama. Šta će tada inkriminisati libertarijancima? Pa, takvu vrstu kritike prilično verodostojno opisao je Rozov u Meganezijskom ciklusu. Osnivači privatnih autonomnih naselja biće optuženi za ratne zločine, amoralnost, prećupurivanje talenata, finansiranje ekstremističkih organizacija i tako dalje. Zajedničko za ove optužbe je jedno — to je „small dick energy“. Bes iz nemoći. Sanjam da doživim tu fazu, naravno)

Pregled mesindžera Onym

Poslali su mi donaciju u iznosu od 77 EURMTL i tražili recenziju decentralizovanog mesindžera Onym. Krećem.

Na sajtu onym.app objašnjen je koncept mesindžera. Glavna ideja je da se eliminiše jedinstvena tačka otkaza i omogući korisniku da sam bira servise koji će biti odgovorni za različite komponente razmene informacija.

Pretpostavlja se da je struktura proizvoda otprilike sledeća.

  1. Autori nude klijent mesindžera sa otvorenim izvornim kodom koji se instalira na telefone korisnika. Svatko ko želi može napisati sopstveni klijent, i on će moći da radi u okviru istog ovog protokola.
  2. Za registraciju novog korisnika nije potreban unos bilo kakvih podataka, ključevi se generišu na telefonu korisnika i vezuju za njega. Međutim, pošto svako može napisati sopstveni klijent, ništa ne sprečava nekoga da registruje korisnike čak i uz potpuno prolazak kroz KYC, ako smisli kako da ih ubedi da instaliraju baš njegov klijent.
  3. Prenos podataka se vrši preko Nostr releja. Po defaultu, klijent koristi jedini relej koji podržavaju autori projekta, ali ga je moguće zameniti sopstvenim ili bilo kojim javnim. Relej je običan mehanizam za prosleđivanje: on prima podatke korisnika šifrovane privatnim ključem i stavlja ih u javni pristup, odakle ih može preuzeti svako ko želi. Releji nisu obavezni da dugo čuvaju korisnički sadržaj, stoga su na kraju svi podaci strogo vezani za krajnji uređaj na kojem je instaliran klijent mesindžera.
  4. Najneobičniji deo arhitekture odnosi se na grupne četove. Informacije o tome ko je administrator, ko može pozvati nove učesnike i ko uopšte čini deo grupe, zapisuju se u pametne ugovore na Stellar blokčejnu. Zahvaljujući tome, upravljanje grupama ne zavisi od bilo kog jednog servera. Međutim, krajnji korisnik ne mora da brine o novcu na računu za zapise u blokčejn, to za njega radi takozvani relayer. Cena transakcija na Stellaru je zanemarljiva, ali je to ipak tačka otkaza. Zlonamernik može organizovati registraciju mnoštva fiktivnih naloga, kreirajući novi identitet u svom klijentu i odmah ga brišući. Registracija svakog takvog identiteta zahtevaće transakciju u blokčejnu, koju će relayer morati da plati. Trenutno projekat radi u testnoj verziji blokčejna, ali pri prelasku u mainnet troškovi će postati stvarni.

Na sajtu se takođe nalazi stranica na engleskom jeziku sa opisom modela pretnji u okviru kojeg mesindžer radi, i na osnovu kojeg treba doneti odluku o tome koliko je bezbedno koristiti ga. Tvrdi se da mesindžer ne može da se suprotstavi tako očiglednim pretnjama kao što su krt u četu, kompromitacija uređaja i fizička prisila, hipotetskim pretnjama kao što je kvantni hakovanje, i tako resursno zahtevnim pretnjama kao što je pristrasan Stellar validator ili sistemi poput ruskog SORM-a. Ovi poslednji, uostalom, omogućavaju samo približavanje otkrivanju anonimnosti učesnika četa, ali ne i čitanje poruka u njemu.

Sada malo o ličnim utiscima o radu sa mesindžerom Onym. Ovo je rana alfa verzija, što znači da je, naravno, užasno sirova, i to treba uzeti u obzir, ocenjujući ne toliko funkcionalnost koja već postoji, već onu koja je predviđena. Mesindžer omogućava kreiranje grupa, pozivanje proizvoljnog broja ljudi u njih i komunikaciju u tim grupama. U principu, to umeju i mnogi drugi Nostr klijenti, jer je takva funkcionalnost deo protokola. Ali tamo četovi imaju neki nerazumljivi polujavni status, dok Onym, zahvaljujući dodatnom Stellar sloju, obezbeđuje zatvorenost četa bez korišćenja zatvorenih releja. U suštini, upravo je ova simpatična osobina predviđena da postane „killer-feature“ mesindžera: obični Nostr klijenti nisu dovoljno privatni, a privatni mesindžeri vezani za uređaj poput Briara zahtevaju potpuno poverenje u klijenta mesindžera. Ovde se poverenje raspoređuje između nekoliko slojeva, u kojima se u svakom može birati konkretna implementacija, uključujući i sopstvenu.

Danas mesindžer izgleda kao jednostavan demonstrator koncepta, i stoga je u suštini namenjen IT stručnjacima. Običnom korisniku izgleda pomalo „sirovo“, previše ga puta nude neka uputstva za podešavanje Docker-a i slične specijalističke materije. Mislim da glavni zadatak autora ideje danas treba da bude povećanje broja kontributora na GitHub-u projekta i pojavljivanje interesovanja među Nostr entuzijastima. Po GitHub-u se vidi da je projekat startovao početkom maja, zatim je dugo ćutao, a pre nekoliko nedelja su skinuli prašinu sa njega i nastavili sa razvojem. Ali da je projekat formirao makar malo jezgro korisnika koji bi redovno slali svoje „issues“, autori izvorne ideje bi definitivno imali više motivacije da rade brže.

Moje preporuke autorima mesindžera, po opadajućem redu hitnosti:

  1. Doraditi minimalnu funkcionalnost koja omogućava korišćenje mesindžera: administracija grupa (brisanje korisnika/poruka), push obaveštenja, prikaz statusa korisnika, makar samo jednostavno onlajn/oflajn. Obavezno dovršiti najavljenu, ali još uvek nerealizovanu mogućnost eksporta i importa naloga.
  2. Navikavati korisnike na distribuiranu arhitekturu. Klijent bi trebalo da nudi listu nezavisnih releja i Blossom servera sa monitoringom njihovog statusa. Kako se pojavljuju alternativni relejeri i implementacije pametnih ugovora za upravljanje grupama, sličan izbor bi trebalo da se pojavi i za njih. Bez ponude eksternih servisa, nepripremljen korisnik će se ograničiti na default podešavanja, što će stvoriti jedinstvenu tačku otkaza.
  3. Razmisliti o desktop aplikaciji i mogućnosti istovremenog pokretanja mesindžera sa više uređaja. Vezivanje celog identiteta za uređaj, a ne za ključ, jednostavno neće dozvoliti mesindžeru da stekne bilo kakvu masovnost.
  4. Uvesti audio i video pozive, takvu funkcionalnost Nostr protokol već omogućava.
  5. Uvesti funkcionalnost kanala, uključujući i funkciju striminga, što se takođe može realizovati preko Nostr protokola, a povezivanje pametnih ugovora na Stellaru omogućilo bi da se pritom ne otkrije identitet u listi pretplatnika kanala.

Projekat ima još jedan sajt, opym.foundation, gde je opisan fond koji bi trebalo da upravlja infrastrukturom. Sajt fonda govori o tome zašto fondu treba novac i kako će biti upravljan. Priča o novcu je lišena proračuna, što ozbiljno kvari utisak potencijalnih investitora. Uz to, ideja o upravljačkom organu donekle protivreči zamisli prema kojoj bi svaki korisnik trebalo lako da pokrene sopstveni servis za održavanje određenog aspekta razmene poruka. Čini mi se da ideja sa fondom neće uspeti, čak i ako sama konceptualizacija Nostr mesindžera sa Stellar ugovorima bude toplo prihvaćena od strane javnosti. Zbog toga ne planiram detaljno da analiziram predloge za upravljanje fondom, ali oni koji se ne slažu sa mnom mogu lako sami to istražiti na sajtu fonda.

U celini, ideja mi deluje moćno, ali da bi osvojila tržište, biće potrebno veoma mnogo truda.

Građanin samozvanac

U daljem tekstu pretpostavljam da su svi već pogledali film i formirali neko svoje mišljenje, a ako nisu, nije toliko važno da li ćete ga pogledati pre ili posle čitanja ovog teksta.

U recenzijama film često nazivaju agitacijom, pamfletom ili političkim manifestom. To nije tačno. Pred nama je film-instrukcija. On ne kritikuje postojeće stanje stvari. On daje uputstvo kako postupiti i šta je za to potrebno. Evo narativa koji treba prenositi: ako si vidilant; ako si u vestima video prilog o vidilantu; ako si voditelj koji govori o vidilantu; ako si svedok kojeg policija ispituje o vidilantu. Ne daje se nikakav širok spektar mišljenja — samo jasni, ispravni odgovori, gledalac ne sme biti zbunjen, potrebna mu je jasna instrukcija. Ključna poruka je: gledaj, pokazujem ti kako se to radi. Potom ćeš i sam raditi. To je jedina teza koja se u filmu ponavlja nekoliko puta, uključujući i sam kraj.

Uspešnom vidilantu je potrebno: imati borbene veštine, stabilan izvor prihoda, sposobnost da artikuliše svoj stav, preciznost i pažnju prema detaljima, pokazivati poslovnu poštenost, ne ostavljati režimu taoce u vidu članova porodice, zadovoljavajući se površnim vezama; običnim izvršiocima na strani protivnika uvek nuditi povlačenje i pucati samo u slučaju odbijanja. Od ostalih se traži: da izraze jasan društveni zahtev, tipa, super je što postoje takvi ljudi, oni su nam veoma potrebni i u našoj zemlji. Novinari treba: da bombarduju javnost i establišment pitanjem, kao što je, da li naš sistem treba da štiti žrtve nasilja ili kriminalce? A ako se loše nosi sa kriminalcima, zašto ometać one koji se nose bolje? Ili ste za to da bude više kriminala? Svedoci treba: pokazujući spremnost na saradnju, da sabotiraju policijske akcije za hvatanje vidilanta.

Posebno je prikazan važan mehanizam povratne informacije, neophodan vidilantu kako bi ostao u okvirima društvenog zahteva, a ne da ga zamenjuje lišnim predstavama o moralu. Glavni junak uvek pita žrtvu da li je zadovoljna već sprovedenim procedurama vraćanja pravde. I tek kada žrtva izjavi da nije zadovoljna, ona daje vidilantu sankciju za delovanje. Međutim, vidilant može, naravno, tražiti i direktno opaženu nepravdu kako bi je odmah ispravio. Za to mu je samo potrebno da se po gradu ne kreće betmobilom, već da ponekad koristi javni prevoz, hoda pešice, svraća u barove i tako dalje. Ukratko, da ne bude odvojen od života.

Ovde završavam sa opštim zaključcima i prelazim na razne simpatične detalje.

Radnja filma se odvija u nekoj prosečnoj Evropi, međutim po slici je očigledno da je to Hrvatska. Jasno je zašto je baš tako. Prvo, Hrvatska je praktično lišena onih nedostataka protiv kojih se bori glavni junak: to je gotovo monoetnično i prilično rasističko društvo, bez utisnute bolne poslušnosti građana. Ukratko, Uve Bol koristi sveto pravo sovjetskog građanina da viče na Crvenom trgu kako je Regan idiot. Drugo, ciljna publika filma uopšte nisu Amerikanci, a za njih su sve evropske zemlje otprilike iste. Treće, oni koji su malo upoznati sa regionalnim specifičnostima mogu se dodatno našmejati na račun toga.

Tako, na primer, upravo u svetlu hrvatskih specifičnosti dodatni smisao dobija epizoda u kući za prostituciju. Devojka ne zna zašto se po zidovima pojavljuje buđ, što znači da joj je ovo prva zima na Jadranu. Očigledno je da u njenoj rodnoj Ukrajini taj problem ne postoji. A za nas je to jasan signal: autor pokazuje da nisu svi migranti podjednako štetni, postoje korisni, vredni, spremni na prihvatanje lokalnih kulturnih vrednosti, njima treba delikatno pojasniti lokalne specifičnosti i pošteno platiti za pošten rad.

Sigurno postoje i drugi zanimljivi momenti, ali ostaviću vam da ih otkrijete sami. Glavno što sam želeo da kažem, rečeno je na samom početku. Pred vama je instrukcija. Zabeležite i primenjujte kreativno.

Šta je tamo sa Montelibero?

Savetovali su mi da u poslednje vreme uopšte ne pričam o Monteliberu. To nije sasvim tačno, jednostavno obično pišem o nekim konkretnim problemima, ali opštih pregleda stanja u projektu zaista dugo nije bilo. Ispravljam se.

Pregled

Vizit karta projekta dugo je bio MTL-Siti. To ga je i izložilo. Jednom se pojavio lokalni novinar koji je od pojedinih, slabo povezanih činjenica izveo zaključak da je Montelibero Putinov projekat, stvoren radi još jednog pokušaja državnog udara u Crnoj Gori, slično onom koji se dogodio 2016. godine. Kao rezultat toga, država je, primivši takvu javnu dojavu, zainteresovala se baš za aktivnosti DOO Montelibero, pravnog lica u čije ime je kupljeno zemljište u Sitiju. Pokrenut je krivični postupak za nezakonu gradnju, pa je u krajnjim posledicama izgradnja svih kapitalnih objekata zamrznuta na vreme istrage. Pa dobro, sada se tamo skupljaju samo modularne kućice koje, budući da su privremeni objekti, ne zahtevaju nikakve dozvole za postavljanje. Međutim, nedovršena gradnja ne izgleda baš lepo, a da ne govorimo o novcu koji je bačen u prazno.

Ipak, u Sitiju žive ljudi, petkom se održavaju javni doručci – za one koji žele da se upoznaju sa učesnicima projekta – plus se dešavaju neki kreativni večeri i drugi kulturni događaji. Međutim, ljudima koji su tek stigli u Crnu Goru i žele da se „naselimo u tu vašu komunu“, savetujem da ne skaču na tu ideju bez detaljnog prethodnog upoznavanja. U Sitiju odnos troškova i komfora nije previše optimalan, a izbor smeštaja je praktično nikakav. Ova situacija će se poboljšavati kako se budu puštali u rad novi modularni domovi za iznajmljivanje – ali ne previše brzo.

Glavna monteliberska zajednica, kao i ranije, boravi u gradu Baru, prilično ravnomerno raseljavajući se po gradu, neko u iznajmljenom smeštaju, a neko već u kupljenom. Oni imaju mogućnost da se okupljaju u Prvom klubu Montelibero (u proleće su izbačeni iz prostorija, ali se nedavno otvorio na novom mestu), u Tihom Omutu (leti su izbačeni iz prostorija, ali se skoro odmah otvorio na novom mestu), kao i u nekoliko nemonteliberskih ruskih barova, gde se najprirodnije odvija presecanje monteliberaca sa ostatkom ruske dijaspore. U Budvi je monteliberska aktivnost praktično utihnula, a u drugim gradovima nije ni počela.

Tokenomika se u lokalnoj monteliberskoj zajednici koristi već bez entuzijazma neofita, već jednostavno kao razumljiv i odavno poznat alat. EURMTL i EUROMUT se primenjuju za bezgotovinske uplate. USDM uglavnom služi kao pomoćni token za valutne razmene (ja, na primer, povlačim dolare sa kripto berze u USDM, a zatim ih menjam za mulke). Neki biznisi fiksiraju dugove u sopstvenim tokenima. Blockchain Social Network i dalje nema zgodan pregledač i editor, pa ostaje duboko marginalna. Stellar novčanici koje razvijaju članovi zajednice, Montelibero Wallet i posebno Sunce, postepeno postaju praktičniji. Fond MTL je naglo smanjio svoju javnu aktivnost i zapravo je sada zanimljiv samo svojim akcionarima, i to ne svim. Asocijacija Montelibero de facto je postala glasnogovornik projekta u celini, pa o njoj malo detaljnije.

Naravno, strepnje paranojika da je Asocijacija stvorena samo da bi se liste članova organizovane kriminalne zajednice predale „drugu majoru“, imaju približno isti odnos prema stvarnosti kao i razmišljanja onog crnogorskog novinara o tome da je Montelibero izmislio Putin kako bi uništio crnogorsku demokratiju. Sve je mnogo dosadnije. Aktivisti projekta su samo prerasložili nameštaj u sobi. Nadam se da im je postalo udobnije. Asocijacija podrazumeva likvidnu demokratiju, sekretarijat i mali budžet za svoje redovne troškove. Ova „unutrašnja kuhinja“ malo utiče na život okoline (što je dobro), ali odvlači neke resurse na sebe (što je loše).

Srećom, aktivisti Asocijacije se takođe bave i periodičnim kontaktima sa spoljnim svetom, što je potencijalno najkorisnije za uklapanje Montelibera u svetski libertarianski pokret. Nažalost, retko imam snage da to pratim. Tako, poslednjih meseci održani su javni pozivi i privatni pregovori sa predstavnicima Cosmos blockchain ekosistema (oni imaju svoja bogata iskustva sa DAO), sa projektom MetaState (stvaraju sistem nedržavnih elektronskih pasoša), sa projektom za lobiranje olakšanog viznog i preduzetničkog režima za relokante u Albaniju, sa volontarskim vatrogasnim organizacijama u Crnoj Gori, fondom slobodnih privatnih gradova, i sigurno sa još nekim, gde ih sve možeš spomenuti.

U Asocijaciju ulaze i korporativni članovi, među kojima su već pomenuti MTL-fond i Prvi klub. Pored njih, manje-više je primetan Green Zyland, proizvođač modularnih kućica za iznajmljivanje (imali su biznis još u Rusiji, a sada se šire na još tri zemlje). U novembru planiraju da održe festival u Gruziji, od crnogorskih monteliberaca će otići nekoliko ljudi, ja finansijski ne mogu. Drugi aktivni učesnik je grupa MTL Alert. Oni se pripremaju za zombi apokalipsu, to je zabavan hobi, ali mi je iz nekog razloga teško da ga shvatim ozbiljno.

Asocijacija se deli na frakcije, ali manje-više javno je aktivna samo frakcija panarhista. Dva njena člana, Stas i Ved, oboje vode veoma korisne tematske kanale.

Ranije najavljeno preusmeravanje napora Montelibera na Argentinu još uvek nije dovelo do formiranja tamo ruskojezike libertarianske zajednice koja je u kontaktu sa ostatkom projekta. Jedina vest iz tih krajeva je da je delegat iz Montelibera nastupio na nekoj argentinskoj libertarianskoj konferenciji i predao pismo Mileju. Šta je bilo u tom pismu i kakav je efekat izazvalo, istorija ćuti.

Zaključci i prognoze

Na početku su učesnici Montelibera delovali strašno neracionalno i napravili mnoštvo grešaka. Kako se toga moglo izbeći? Na primer, sačekavši sa početkom gradnje i ostalim glasnim aktivnostima, kako bi umesto toga pažljivije istražili situaciju, i tek onda odlučili šta i kako raditi. Da li je bilo realno delovati po racionalnijem scenariju? Ne. Montelibero je pokret, a ne organizacija. Upravo je taj drive pionira i njihovo entuzijastično pravljenje grešaka privuklo u projekat mnoštvo novih učesnika. Bez svega toga, prilično jaka libertarianska zajednica u Crnoj Gori možda uopšte ne bi sastavljena, kao što se nije sastavila u Srbiji, Gruziji, Tajlandu ili čak Argentini. Tako da još jednom konstatujem: centralizovano planiranje gubi, tržište odlučuje.

Ipak, veoma mnogi poduhvati u okviru Montelibera su uspešno utihnuli, a mnogi ranije aktivni učesnici projekta su u najboljem slučaju umerili ili potpuno izgubili interes za njega, a u najgorem slučaju prešli u otvorenu opoziciju, smatrajući projekat besmislenim „info-ciganstvom“.

Posebno ću morati reći i o ekonomskom delu projekta. Ovde se proračun pokazao fatalnim. Jedna stvar je kada od deset startapa devet propadne, a jedan poleti. To se dešava zahvaljujući žestokoj konkurenciji koja bira zaista najbolje. Sasvim druga stvar je kada od deset startapa devet propadne, a deseti balansira na ivici nulte tačke. To se dešava zahvaljujući odvratnom investicionom klimatu, u kojem uopšte ne treba ulagati ozbiljan tržišni kapital, baš kao što ga ne treba ulagati u neki Donbas. Čak i ako nešto poleti, to neće biti zahvaljujući visokoj korisnosti za klijente, već na primer zahvaljujući vezama sa vlašću. A libertarijancima je obično ipak sramota da na tome zarađuju novac.

Zato se sada o Monteliberu može dati sledeća prognoza. Ovaj projekat neće učiniti Evropu ili bar samo Crnu Goru slobodnim. Ali on je omogućio onima koji su u njega poverovali da stvore slobodno društvo oko sebe, kao i da postane platforma za isprobavanje zanimljivih ideja i tehnologija pogodnih za primenu na drugim mestima.

Otkriveno kršenje poloka

Stellar-novčanik Albedo

Pregled je urađen uz donaciju od @ignatyashin (kupio 1,4 EURMTL mojih ANCAPCHAN tokena)

Cela tokenomika Montelibera funkcioniše na Stellar blockchain-u. Za operacije sa njim koristi se određeni broj eksternih alata plus sopstvena rešenja. Postoji nekoliko različitih blockchain pregledača, postoje online konstruktori transakcija, postoji par servisa za čistu monteliberovsku foru – BSN (Blockchain Social Network), ali korisnici tokenomike najviše komuniciraju putem novčanika.

Istorijski smo prvi počeli da koristimo novčanik Lobstr. Njegove prednosti su: a) mogućnost povezivanja takozvanog federation address-a sa javnim ključem, koji je praktičan jer je čitljiv ljudima; b) lista kontakata; v) pregledan prikaz „stakana“ za trgovinu na decentralizovanoj berzi integrisanoj u blockchain; g) mogućnost dopune putem fiat novca. Mane su: a) podržava samo jedan nalog; b) uzima proviziju za swap.

Zatim je zajednica obratila pažnju na open-source novčanik Solar. On je podržavao više naloga, nije pravio probleme sa novcem korisnika, ali trgovanje preko njega nije bilo naročito praktično, a ubrzo su programeri prestali da ga podržavaju. Sada su ga naši forkovali, i na njegovoj bazi je kreiran novčanik Sunce. On već ume da radi sa multi-potpisivanjem i opremljen je listom kontakata, ali trgovanje je i dalje nepraktično.

Glavni novčanik za Montelibero ostaje sopstveno razvijeni novčanik u obliku Telegram bota @MyMTLWalletBot. Prednosti: podržava više naloga, multi-potpisivanje, swap, adresnu knjigu i još neke specifične monteliberovske funkcije. Mane: nikada ne znate u kom trenutku će Durov odlučiti potpuno da zabrani rad sa bilo kojim blockchain-om u Telegramu, osim TON-a.

I evo što su mi podmetnuli još jedan novčanik za pregled, Albedo. Hajde da vidimo šta on može zanimljivo ponuditi.

Ovo je open-source novčanik koji, sudeći po njegovom nalogu na GitHub-u, petoro programera polako razvija već pet godina. Pričaga je da tim ima određenu vezu sa blockchain pregledačem stellar.expert. Novčanik je napisan u JavaScript-u, što podrazumeva njegovo korišćenje preko veb-interfejsa. Štaviše, teoretski ga je moguće ugraditi na sopstveni sajt, na primer u obliku velikog zlatnog dugmeta „doniraj“, koje bi odmah generisalo platnu transakciju i ponudilo njeno potpisivanje. Istina je da mojih mozaka nije bilo dovoljno da napravim takvo dugme, ali svako ima svoje. Obično se uvek našao neki ljubazni pretplatnik koji bi pomogao da se implementira neka ili druga korisna stvar u WordPress.

Ako za sada ostavimo po strani ideju o implementaciji funkcionalnosti novčanika kod sebe i otvorimo sajt samog novčanika, prva stvar koja se, naravno, nudi je kreiranje novog naloga.

Preskačemo uobičajeno bla-bla

Zatim nam se nudi da zaštitimo nalog lozinkom (kojom će biti lokalno šifrovani naši ključevi), nakon čega možemo ili kreirati novi nalog, ili ući u prethodno kreiran, ili importovati onaj kreiran negde drugde.

Ako kreirate nalog, generiše se par javnog i privatnog ključa, ali je novčanik potpuno prazan, pa stoga za blockchain ovaj nalog još uvek ne postoji.

Možete kliknuti na frazu „public network“ i izabrati „test network“. Otvoriće se „peskovnik“ za isprobavanje. Tamo ćete imati 10.000 testnih lumena (XLM, nativni token Stellar blockchain-a), mogućnost otvaranja linija poverenja prema određenim testnim tokenima sa zadate liste, mogućnost da ih menjate jedan za drugog i sve to. Alternativa je da, ostajući u „public network“, negde nabavite pet lumena i prebacite ih na svoj novi nalog, za šta se koristi dugme „Receive“.

Ja sam jednostavno odmah importovala svoj glavni nalog u novi novčanik i dobila pristup svim svojim tokenima. Praktično je to što novčanik importuje i korisničke ikone tokena. Recimo, Lobstr ne vidi ikonu mog ANCAPCHAN tokena, što je pomalo žao, a ovde je sve u redu.

U svojstvima naloga možete postaviti svoje ime, popuniti adresnu knjigu i povezati još naloga sa novčanikom, ako je potrebno.

Ako se poigrate dugmadom na dnu, možete otkriti da novčanik omogućava i prilično napredne operacije koje nisu toliko često potrebne. Prilikom swapa zadaje se dozvoljeni procenat proklizavanja (slippage). Prilikom slanja može se uraditi slanje sa konverzijom ili poslati tokeni za koje primalac nema liniju poverenja, tako da će on dobiti obaveštenje i ili prihvatiti tokene ili ih odbiti. Zanimljiva opcija – možete odmah generisati link za primanje tačno određene količine konkretnih tokena; to je praktično ako, na primer, sipate pivo kupcu, a zatim mu na ovaj način ispostavite račun. Naši monteliberovski novčanici to ne umeju, korisna je fora. Ako već imate Stellar nalog, možete skenirati kod i uveriti se da će vam biti ponuđeno da mi pošaljete 10 EURMTL.

Verovatno neki funkcionalnosti nisam razmotrila, recimo, nisam istraživala kako stvari stoje sa multi-potpisivanjem. Međutim, samo mogućnost izstavljanja fiksnih računa već čini ovaj novčanik vrednim pažnje.

Takođe, novčanik se može instalirati na telefon kao veb-aplikacija. Otvorite sajt albedo.link u Chrome-u, kliknite na tri tačke u desnom uglu i u meniju koji se otvori izaberite „Dodaj na početni ekran“. To je sve, pojaviću se prečica preko koje će se ovaj veb-novčanik odmah otvoriti.

Autor zahteva za pregled novčanika moli takođe da se navede kanal za podršku korisnicima, ako nešto ostane nejasno pri radu sa novčanikom. Moguće je da ću iskoristiti taj kanal kako bih saznala kako da organizujem „stelarizaciju“ svog sajta.

Molim te, uradi recenziju ovog video snimka Aleksandra Tatarkova

Zahtev je praćen donacijom u iznosu od 0.00003084 ₿

Odavno nisam slušala ovog autora. On je i dalje jednako opširan i i dalje ne pravi tajmkodove, ali čini se da sam postala malo tolerantnija prema ovakvom žanru, pa sam se ponovo prijavila na Aleksandrov kanal. U slobodno vreme ću poslušati šta je uspeo da ispriča u poslednje tri godine. Ako ste prijavljeni na njegov kanal i možete preporučiti neke konkretne epizode, šaljite linkove u komentare, poželjno sa kratkim uvodom.

U suštini, dva sata Aleksandar objašnjava jednu jedinu tezu, da Putinov režim izgleda kao nespretni kosplej Hitlerovog. Kao primeri navode se stilistika propagande, frajkori, koncepti lebensrauma i lebensborna, resentiman, borba protiv sekte, istopolnih odnosa i migranata.

Nema nikakve posebne morale, samo jednostavna konstatacija da postoji još jedna potvrda heuristike o tome kako farsa teži da ponovi tragediju.

Uglavnom volim kolekcije istorijskih anegdota, ali Tatarkovim mislima je uvek veoma prostrano, pa nema smisla slušati sporije nego na brzini od jedan i po.

Igre sa proizvodima MEREXP-a

Objava je praćena donacijom u iznosu od 30 USDC

31. avgusta objavila sam intervju sa predstavnicima kompanije MEREXP, u kojem sam pokušala da razumem na koji način se može zaraditi na trgovini kriptovalutama koristeći metrike koje se ne zasnivaju samo na matematičkoj magiji, već i na ekonomskoj teoriji. I pored intervjua, ostao sam sa osećajem određene nedoumice oko toga kako teorija prelazi u praksu, pa smo odlučili da nastavimo sa istraživanjem ponuđenog proizvoda.

Za početak sam se registrovala na sajtu merexp.com. Ovde, treba reći, proces mi se učinio prilično nesigurnim: lozinka je jednostavno poslata na mejl, a kasnije u ličnom kabinetu nisam uspela da pronađem nikakvu mogućnost da je promenim. U svakom slučaju, dok servis samo nudi plaćenu pretplatu na određene indikatore, a ne uzima novac na upravljanje, to nije toliko kritično.

U perspektivi, predstavnici kompanije obećavaju veliki set analitičkih alata, ali za sada je u prodaji samo Swallow. To je AI koji „gutaju“ vesti koje se odnose na bitkoin (i posebno na ostale kriptovalute) i izbacuje ocenu: koliko se pozitivnih, a koliko negativnih vesti pojavilo tokom dana. Zatim se informacija prikazuje u vidu jednostavnog streličastog indikatora koji pokazuje kakav je novinski ambijent upravo sada, u trenutku.

Za one koji žele da razumeju dinamiku novinskog ambijenta, predviđeni su grafici koji izgledaju otprilike ovako:

Mesečna pretplata za pristup indikatoru iznosi 17 dolara. Meni je za prvi mesec obezbeđena besplatno, kako bih mogla da ga isprobam i napišem ovu recenziju. Za one koji se registruju preko mog referalnog linka https://merexp.com/?ref=ankap_tyan, cena pretplate će biti 12 dolara mesečno (ako se plaća mesečno, dok postoje dodatni popusti za kvartalno ili godišnje plaćanje). Plaćanje se vrši preko eksternog servisa cryptocloud.plus u USDT ili USDC, po izboru.

Nameće se prirodno pitanje: koliko je smisleno kupiti pristup samo jednom indikatoru. Čak su i autori servisa uvereni da nije naročito smisleno, pa zato kao bonus uz njega idu nedeljni pregledi u kojima se analiza vrši pomoću dodatnog seta metrika (same te metrike još uvek nisu spremni da prodaju).

Dakle, imam mogućnost trenutnog monitoringa novinskog ambijenta i detaljne preglede koji, međutim, izlaze samo jednom nedeljno. Postavila sam sebi zadatak da utvrdim da li je to dovoljno da bih se osećala sigurno tokom trgovine. Od prodaje DOGS tokena dobijenih na airdrop-u, imala sam na berzanskom računu 0,00123149 BTC (oko 65 dolara), i upravo oni su korišćeni za probnu trgovinu uz pomoć ponuđenih analitičkih alata, s obzirom na to da je to definitivno bio novac koji mi nije žao izgubiti.

4. septembra MEREXP je objavio novi pregled: „Bitkoin: Vreme neizvesnosti i skrivenih mogućnosti“. Sadržaj pregleda se svodio na sledeće teze: na tržištu raste pritisak prodavaca, dok aktivnost kupaca ostaje stabilno niska. Novinski ambijent je stabilno pozitivan, stoga su padovi plitki i nakon nekog vremena kurs se vraća na svoje mesto. Ali čim novinski ambijent postane negativan, sve, očekujte kolaps. Na taj način, stvorila se idealna situacija za testiranje upravo novinskog indikatora, pošto je cena trebalo da zavisi prvenstveno od njega.

Tada, 4. septembra, otvorila sam poziciju, long sa polugom 5, po ceni 58071, na četvrtinu depozita. Kurs je skoro odmah počeo da pada. Dnevni monitoring novinskog ambijenta pokazivao je da on ostaje pozitivan, ponekad se pomerajući ka žutoj zoni. Verujući onome što je napisano u pregledu, tumačila sam to kao signal „pad je kratkotrajan, može se prosekirati, uskoro idemo gore“. I prosekirala sam. Otprilike ovako izgleda moja trgovina na grafikonu sa dnevnim svećama:

Pozicija je zatvorena 10. septembra sa neznačajnim plusom. 11. septembra je ponovo otvorena po nižem kursu i konačno zatvorena 13. septembra po ceni 58454, jer sam već morala da počnem da pišem ovaj izveštaj. Uzimajući u obzir sva prosekiranja, polugu i trgovinske provizije, neto profit je iznosio 0,00009351 BTC (oko 5 dolara), što u relativnim vrednostima znači 7,6% za 9 dana. S obzirom na svesno izabran nepovoljan trenutak za ulazak, eksperiment smatram uspešnim. Naravno, da sam pošteno kupila indikator preko sopstvenog referalnog linka za 12 dolara, kupovina se za tako kratko vreme ne bi isplatila. Međutim, da u igri nije bio igrački depozit, već barem hiljadu, indikator bi se više nego isplatio, i ostalo bi još za vino.

Jasno je da jedan uspeh ne garantuje buduće profitove. Međutim, znate, biti u ozbiljnom padu je veliki test za nerve, kada morate da nagađate: da li je kurs spreman da uruši, pa se mora hitno zatvarati u minusu kako bi se izbegla likvidacija – ili je spreman da odskoči, pa treba dokupovati na dnu. Indikator novinskog ambijenta upravo odgovara na to pitanje. Bez pristupa njemu, ne bih rizikovala trgovinu sa polugom, a na spot trgovini se ne može ostvariti ozbiljan profit.

Šta bih mogla da posavetujem kompaniji MEREXP za kraj. Pokušajte takođe da otvorite testni depozit i ilustrujte svoje nedeljno preglede demonstracijom kako trgujete u svetlu sopstvene analitike. Tada će, prvo, potencijalni kupci Swallow-a ili drugih budućih indikatora postepeno dobijati sve jasniju predstavu o tome kako koristiti takve stvari. A drugo, do momenta kada rešite pravna pitanja i budete spremni da primate novac na poverenje, imaćete potvrđenu istoriju uspeha. Ne treba prikazivati trgovinu u realnom vremenu, kako ljudi ne bi besplatno kopirali transakcije, ali izveštavanje u nedeljnom režimu izgleda kao sasvim dobra reklamna strategija.

Partneri i ja smo osnovali investicioni fond MEREXP i delimo deo naše analitike u telegram kanalu. Možeš li da oceniš kanal?

Lisoz Tech (pitanje je praćeno donacijom u iznosu od 15 USDC)

Evo linka do kanala: https://t.me/merexp_analytics

Počeo je da se puni tek nedavno, od 2. maja, i za sada to radi u dnevnom režimu (nekada je i u mom bila podjednako blagotvorna slika). Materijale može se okvirno podeliti u dve kategorije: pregledi konkretnih tržišta i članci koji objašnjavaju prednosti Merexp Analytics.

Koliko se može razumeti, prednosti sastoje u tome što kompanija koristi svoje autorske metrike. Meni je, konkretno, veoma dopao analiza rada ovih metrika na istorijskim podacima o bitkoinu. Istina je da iz materijala kanala ostaje nejasno kako se prikupljaju sirovi podaci za sve ove metrike, ali možda kompanija ove informacije deli sa svojim klijentima.

Fond posmatra bitkoin jednostavno kao još jednu imovinu na berzi, što pregledima daje poseban šarm, jer se o tržištu bitkoina obično piše ili u kontekstu vesti iz sveta kriptovaluta, ili u kontekstu tehničke analize, dok se ovde uglavnom diskutuje o uticaju oscilacija fiducijarne likvidnosti i sličnim stvarima.

Strogo govoreći, ovo je već najmanje drugi pokušaj pokretanja kanala fonda, prvi se desio u decembru 2023, a u februaru 2024 objave su već prestale. Tamo su objave bile mnogo manje regularne i odnosile su se isključivo na bitkoin.

Nešto me je iznenadilo to što nigde u materijalima kanala nema linka ka sajtu investicionog fonda ili njegovog analitičkog sektora. To nije veoma praktično u pogledu prezentacije materijala (na primer, sajt bi mogao sadržati zgodan arhiv pregleda podeljen po rubrikama za pojedinačna tržišta), kao i nedostatak informacija o fondu koje je nezgodno predstavljati u formatu telegram kanala (na primer, informacije o obimu privučenih investicija i o portfoliju fonda). Umesto sajta, za sva pitanja se predlaže obraćanje botu za podršku. Ne razumem baš najbolje ovakav model prezentacije materijala i interakcije sa potencijalnim klijentima, mada je to možda jednostavno trenutni trend. Evo, ljudi čak i na Instagramu uspevaju da vode biznis.

Bot za povratne informacije sam testirala u najnepovoljnije vreme – u petak uveče. Vreme odgovora iznosilo je 40 minuta, što je veoma dobro.

A možda se sajt i ostali interaktivni alati upravo sada aktivno dovršavaju i uskoro će se pojaviti. Ako je tako, ovakav pristup mi čak i dopada: prvo potpuno razviti sopstvene ključne „know-how“ koji obezbeđuju prednost nad konkurentima, i tek onda obratiti pažnju na to kako ih predstaviti javnosti. To je mnogo poštenije nego prvo napraviti lepu prezentaciju i sajt, zatim privući venture investicije, i tek onda, možda, potrošiti investicije na razvoj metrika i algoritama.

U svakom slučaju, prijavila sam se na kanal jer je sadržaj tamo prilično originalan. Kod bitkoina će čak biti moguće pratiti kako se ostvaruju prognoze, i ako se pokažu kao pouzdane, ko zna, možda počnem da tražim tačke ulaska, a ne samo da kupujem novčiće na slepo, odmah po dobijanju prihoda koji prelaze minimalni životni standard.

Bitkojneri diskutuju o Monteliberu, nastavak

Pre mesec dana momci iz projekata HypeCoinNews i Bitcorn pokušali su da pokrenu zajednički podkast Bitkom v Bitcoin, pozvavši Soza za prvu epizodu da im ispriča o Monteliberu. Došlo je do lošeg starta, pa su morali sami da diskutuju o Monteliberu. Kasnije sam ja prokomentarisala jednu od teza tog razgovora kod sebe.

I tako, juče je konačno izašao snimak razgovora sa Sozom.

Kratko su mi zamerili na nepreciznosti mog komentara: zamrzavanjem bitkoin-a u sidechain-u likvidnosti, dobijam zauzvrat LBTC novčiće, kojima kasnije mogu slobodno kupovati LMTL tokene ili bilo koje druge, a fond, prodavajući mi svoje tokene, može dalje da raspolaže dobijenim LBTC-om kako želi, uključujući i njihovu prodaju za evre. Ali pošto je likvidnost tog tržišta izuzetno mala, u suštini komentar ostaje potpuno validan: primena ovog mehanizma za akumulaciju resursa oflajn je nepraktična.

Dalje se razgovor više od sat vremena nastavio o drugim stvarima (ko može da napravi tajm-kodove – bilo bi od velike pomoći, pošaljite im u komentare). Slušala sam i zavidela: ja treba da držim predavanje o Monteliberu na predstojećem festivalu, a bolje od Soza sigurno neće biti, ma koliko se trudila(

Dodaću još nešto, verovatno, u ime Soza o siromašnima. U principu, siromašnom je dovoljno samo da dođe u zemlju i počne da zarađuje, legalizaciju može potpuno da ignoriše. Kultura plaćanja „na crno“ je ovde izuzetno razvijena. Dokumente ne traže na svakom koraku (a ako i pitaju jednom u pola godine, nema nikakvih sankcija ako kažete da su dokumenti ostali kod kuće). Poteškoće će nastati samo pri pokušaju izlaska iz zemlje. Ali ako ste siromašni, kakva vam je potreba za putovanjima po inostranstvu! Ostanite u Crnoj Gori, uživajte u njenom ogromnom, bez šale, prirodnom i kulturnom raznovrsnošću, učestvujte u aktivnostima lokalne zajednice – i uopšte se ne stresirajte. Ovde Romi čine pet procenata stanovništva, učite od njih ispravan odnos prema državi (odnos prema privatnom vlasništvu je bolje učiti od nas).

Nostr, prvi utisci

Nakon izlaska objave o redovnim automatskim plaćanjima putem Lightning mreže pomoću Nostr protokola bilo je sasvim logično pokušati razumeti šta je zapravo taj protokol, za šta se može koristiti i kakve su njegove perspektive.

Za početak sam se upoznala sa selekcijom materijala od Tonija i zvaničnim opisom na GitHub-u od autora protokola. Ukratko: Nostr je protokol za decentralizovanu razmenu kratkih tekstova (preciznije, skriptova u JSON formatu).

  • Bilo koji vlasnik servera može pokrenuti sopstveni relej (relay), koji će primati takve poruke, čuvati ih i prosleđivati.
  • Bilo koji programer može napisati sopstveni klijent koji će se povezivati na jedan ili više takvih releja, primati od njih poruke, po želji ih filtrirati i ukrašavati pre prikazivanja korisniku (na primer, učitavati medije tamo gde su u poruci bili linkovi ka njima), kao i slati korisnikove poruke na relej.
  • Bilo koji korisnik može preuzeti klijent, podesiti na koje se releje povezuje (ako klijent to omogućava) i uživati u životu.

Na GitHub-u se lako pronalaze biblioteke za Nostr za nekoliko jezika, klijenti (može se napraviti fork prilagođen Monteliberu) i releji (takođe, može se pokrenuti sopstveni relej za potrebe Montelibera).

Da biste napravili nalog na Nostru, dovoljno je generisati par privatnog i javnog ključa, nakon čega se privatni čuva, a javni može slobodno deliti (evo mog: npub1jj4xxj47j9yjthhrd2kwklx5vl9j45ruvhl0ftdfamf7v6nx799ssf45q3), baš kao što su tvorci asimetričnog šifrovanja zapovedili. Ključevi se mogu generisati direktno u određenom Nostr klijentu (ja sam generisala u pretraživačkoj ekstenziji Alby), na specijalnom servisu, ali radi bezbednosti može se koristiti i potpuno samostalni skript, ako posedujete kompetencije (ja nemam). Zauzvrat, uspela sam da povežem javni Nostr ključ sa imenom ancapchan@getalby.com (tako zvana NIP5 verifikacija), napravim sopstvenu Lightning adresu ⚡️ancapchan2018@gmail.com (iza koje stoji adresa ⚡️ancapchan@getalby.com), kao i da povežem ovu ekstenziju sa svojim sajtom, tako da sada, ako je imate instaliranu, njena ikonica na sajtu ancapchan.info menja boju iz žute u plavu, i kada kliknete na nju, videćete poziv za slanje donacije:

Uopšte, Lightning je nativno integrisan u Nostr protokol kao sredstvo za prenos vrednosti. Tako, klijenti za društvene mreže zasnovani na Nostru nude, umesto lajkova, takozvane „zaps“, koji prate slanje male količine satoshija. Pored toga, novac u sistemu može biti koristan za korišćenje plaćenih releja koji nude dodatne funkcionalnosti, poput filtera za spam.

U celini, protokol mi deluje obećavajuće. Nadam se da će uskoro razviti dovoljno pogodnu infrastrukturu, da će se pridružiti više ljudi i da će postepeno moći da preuzme primat od sadašnjih centralizovanih rešenja. Takođe se nadam da će kolektivni razum programera koji učestvuju u projektu Montelibero biti dovoljan za kreiranje sopstvenih rešenja zasnovanih na Nostru: sopstvenog releja, mosta ka Telegramu i mnogih drugih stvari koje mi trenutno čak i ne padaju na pamet.