Тег: finansije

Nastavak upoznavanja sa MEREXP-om

Materijal je pripremljen za donaciju u iznosu od 30 USDC.

17.05.2024. objavila sam pregled telegram kanala MEREXP analytics. Za razliku od mnoštva drugih kanala sa analizom tržišta kriptovaluta, ovde je, prvo, kripto posmatran jednostavno kao još jedna vrsta valuta, i analiziran je uglavnom uticaj globalne likvidnosti na njega – a drugo, korišćene su sopstvene metrike zasnovane na ekonomskoj teoriji, što je, paradoksalno, nimalo jednostavno sprovesti u okvirima berzanske analize. Uglavnom, kanal mi se dopao. Zato, kada je kompanija koja vodi ovaj kanal pristupila meni sa predlogom za intervju, nisam morala dugo da razmišljam, naročito što sam u okviru pregleda imala upravo pitanja koja nisu našla odgovor. I evo šta smo dobili:

Ankap-tjan: Tokom pregleda kanala Merexp, za mene je ostalo nejasno u čemu sastoji vaš biznis. Nazvali ste se investicionim fondom, ali iz objavljenih materijala je potpuno nejasno kako i u šta investirate. Čitalac vidi samo analitiku, ali ne može da razume koliko vi sami nju kompetentno koristite, a samim tim ne može da se orijentiše da li vredi da vam poveri svoj novac. Možda ste jednostavno još u procesu formiranja, i kasnije će poslovni model postati očigledan. Dakle, na čemu tačno Merexp planira da zarađuje?

MEREXP Analytics: Da, ranije smo govorili o investicionom proizvodu fonda, ali u ovoj fazi nismo spremni da prihvatimo aktivu na upravljanje od masovnih klijenata. I to uopšte nije povezano sa našim trgovinskim strategijama i analitikom. Strategije i analitika su se odlično pokazale, što se lako može proveriti analizirajući našu raniju analitiku na istorijskim podacima. Štaviše, konstantno unapređujemo i dopunjujemo svoju analitiku i trgovinske strategije novim sopstvenim razvojem, kao što je na primer AI Swallow. Naše trenutno odustajanje od investicionog proizvoda fonda više je povezano sa pravnom stranom; odlično razumemo teret odgovornosti za sredstva klijenata i nismo spremni da preuzmemo aktivu na upravljanje bez sigurnosti da su sredstva klijenata bezbedna i da je sve pravno ispravno regulisano. Ali ovaj problem rešavamo, i čim rešimo pravne momente, naši klijenti će videti investicione proizvode u tarifama fonda. Što se tiče zarade, plan prodaje investicionih proizvoda nije nestao, ali pored toga planiramo da prodajemo i analitiku i druge proizvode, kao što je AI Swallow, jer mogućnosti fonda ne završavaju samo na investicijama. Takođe bismo želeli da pokažemo kvalitet naših modela i našeg pristupa pre nego što ponudimo investicione proizvode.

Ankap-tjan: Znači, radite u nekoliko pravaca odjednom: težite ka mogućnosti prihvatanja investicija, pripremate svoju analitiku za prodaju, a takođe nastavljate da je usavršavate. Želela bih da razgovaramo o tome odakle ova analitika dolazi. Obična analitika izgleda ovako: evo grafikona cene, a evo našeg nagađanja po grafikonu kuda će ona dalje ići. Ili: očekuje se određeni događaj, on bi trebalo da utiče na kurs na određeni način. Kod vas metrike izgledaju potpuno drugačije: evo balansa ponude i potražnje, evo odnosa bikova i medveda, i tako dalje. A odakle nabavljate primarne podatke? Da li su oni uopšte dostupni javnosti? Čak i ako negde postoje, vi ne pratite sve berze, već samo neke. Zar to ne uvodi izobličenja?

MEREXP Analytics: Tačno primećeno, naše metrike se zaista razlikuju i za to postoje opravdani razlozi. Ali za početak hajde da razjasnimo uobičajenu analitiku, gde se crta grafikon cene i, kao što ste primetili, vrši se neka vrsta „nagađanja“ kuda će cena ići. To je zaista nagađanje, jer se takva analitika zasniva na istorijskim podacima, na onome što se već desilo. Sve ostalo su samo pretpostavke i pokušaji da se trenutna situacija uporedi sa sličnim situacijama iz prošlosti. Ali čak i to je nekorektno, jer nikada ne postoje apsolutno identične situacije; uvek postoji faktor koji može promeniti ishod, čak i ako uslovi na prvi pogled deluju identično. Mi pristupamo tržištu sa druge strane. Analiziramo fundamentalne podatke ponude i potražnje, uz duboko zaranjanje. Upravo ti podaci formiraju trenutno stanje na tržištu. Naravno, koristimo i klasične metrike kao što su order book, traka i grafikon, ali nam oni služe više da razumemo kako je tržište reagovalo na događaj za koji smo već unapred znali. Ove podatke dobijamo zahvaljujući proračunima našeg analitičkog modela. Što se tiče primarnih izvora podataka, naravno, deo njih su javno dostupni izvori. Međutim, drugi deo su naši složeni proračuni, rezultat rada naših AI sistema i analitičara. Da, zaista još uvek ne obuhvatamo sve berze, ali je i to dovoljno, jer je dobro poznato gde su koncentrisani glavni obemi tržišta kriptovaluta. Zato bi bilo pogrešno reći da ograničen broj izvora izobličuje podatke. Pravilnije je reći da to stvara određenu marginu greške, ali ona je toliko mala da ne utiče na kvalitet naše analize.

Ankap-tjan: Posebno želim da saznam detalje o primeni AI. Poznato je da se AI koristi za trgovinske robote. Na primer, hrane ga grafikonima, a on izmišlja nejasne heuristike o tome kako je mogao zarađivati novac u prošlosti, pod pretpostavkom da će ista ta heuristika raditi i u budućnosti. Drugim rečima, to je napredna tehnička analiza. Vi ne koristite tehničku analizu. Pa kakvu primenu ste uspeli da pronađete za AI u analitici tržišta kriptovaluta?

MEREXP Analytics: Zapravo, imamo mnogo pravaca primene AI u analitici tržišta kriptovaluta, i mnogi od njih su u fazi razvoja. Na primer, uzmimo naše indekse ponude i potražnje. Nakon formiranja odgovarajućeg matematičkog modela, možemo koristiti neuronske mreže za predviđanje na osnovu tih indeksa, kreirajući novi proizvod zasnovan na AI. Važno je napomenuti da se ne oslanjaju svi AI modeli na učenje iz istorijskih podataka uz pretpostavku da će budućnost ponoviti prošlost. Takve pristupe smatramo previše primitivnim, naročito za naše zadatke. Naš cilj je da razvijemo analitičke modele koji će raditi ne samo juče i danas, već i sutra, bez obzira na stanje tržišta i spoljne faktore. Prvo kreiramo ispravne analitičke modele, zatim obučavamo AI na njihovoj osnovi, i tek nakon toga dobijamo finalni proizvod. Dobar primer takvog proizvoda je naš AI Swallow, koji redovno analizira vesti i procenjuje trenutno raspoloženje (sentiment) na tržištu kriptovaluta. Odlučili smo da ponudimo ovaj proizvod našim klijentima kako bi bolje razumeli kako novinski kontekst utiče na tržište. Danas su vesti jedan od najvažnijih faktora koji formiraju tržišne kretnje, ali daleko od svakoga može iz ogromnog toka informacija izdvojiti, obraditi i pravilno interpretirati potrebne podatke za svoju trgovinsku strategiju. Upravo zato nudimo AI Swallow kao idealno rešenje za trenutnu analizu vesti, što štedi mnogo vremena i minimizira greške.

Ankap-tjan: Da li za analizu koristite samo određene proverene izvore vesti, ili AI ume da povlači podatke i iz povremenih spoljnih izvora? Vaša analitika je do sada posvećivala mnogo pažnje fiatnim makroekonomskim podacima. Da li će AI takođe analizirati fiatne makroekonomske vesti, donoseći zaključke o tome kako će se to odraziti na svet kriptovaluta, ili tu analizu za vas treba da rade kripto novinske agencije?

MEREXP Analytics: Da, koristimo ogroman broj pažljivo odabranih izvora koji ne mogu pružiti lažne informacije, čime se smanjuje mogućnost smanjenja preciznosti našeg AI-ja. Što se tiče AI analize na drugim tržištima (fiatno, berzansko, robno itd.), ovde je važno razumeti da su sva tržišta tesno međusobno povezana. Kao primer takve veze, jasno vidimo korelaciju između cene bitkoina i globalne likvidnosti, i to se veoma lako može pratiti kroz naše analitičke izveštaje. Zato ćemo, naravno, pratiti te međusobne veze. Štaviše, rad u tom pravcu se već odvija. Međutim, treba uzeti u obzir da je to veoma složen i kompleksan sistem koji se sastoji od mnoštva AI modela. Svaki njegov deo mora biti posebno razvijen i integrisan u veći zajednički model. Za poređenje može se uzeti naš AI Swallow koji analizira vesti. Takav model je samo jedan mali zupčanik u složenom sistemu. Ovaj proces nije brz, ali po našem mišljenju, upravo je takav pristup najpravilniji, jer je za analitičke instrumente najvažniji kvalitet, s obzirom na to da je reč o rizicima.

Ankap-tjan: Vaši pregledi od svih kriptovaluta odnose se samo na kurs bitkoina u odnosu na dolar. Međutim, mnogi trguju i na drugim valutnim parovima, što znači da bi mogli očekivati analitiku i za njih, naročito kada je reč o parovima „altcoin/bitcoin“. Da li vaše metode analitike rade u ovoj oblasti? Planirate li da proširite analitiku u tom pravcu?

MEREXP Analytics: Danas možemo sa sigurnošću reći da je značajan udeo tržišta kriptovaluta koncentrisan upravo u bitkoinu, i to samo po sebi je pokazatelj toga da podaci o bitkoinu imaju ogroman uticaj na tržište u celini. Upravo zato smo počeli sa analizom bitkoina i njegovih najlikvidnijih parova, kao što su BTC/USD i BTC/USDT. Svakako planiramo da proširimo našu analitiku i pratimo druga tržišta, uključujući parove sa altkoinima. Infrastruktura našeg softvera je već spremna za rad sa ovim podacima. Prvenstveno planiramo da dodamo analitiku parova „altkoin/stejkoin“. Što se tiče efikasnosti naših metoda, mi analiziramo fundamentalne tržišne zakone, kao što su ponuda i potražnja. To su analitički modeli koji će raditi na bilo kom tržištu, jer je svaki pomak posledica promena u ponudi i potražnji. Na taj način, naš model je primenljiv ne samo na bitkoin, već i na druge kriptovalute, kao i na različita finansijska tržišta uopšte, jer zakon ponude i potražnje radi svuda

Ankap-tjan: Zanimljivo se razvija. Prvo je berzanski analitičar Karl Menger u 19. veku izveo subjektivnu teoriju vrednosti, razumevajući da su teorije koje su do tada dominirale potpuno neprimenljive na berzansko trgovanje. Iz toga je izrasla cela austrijska ekonomska škola. Zatim se čovečanstvo, radi objašnjavanja ekonomskih pojava, zapalilo za matematičke modele koji su imali sve manje veze sa stvarnim svetom. A sada vi, na novom nivou matematičkih mogućnosti, ponovo donosite u berzansku analizu upravo taj zakon ponude i potražnje, koji je prvobitno i formulisan na osnovu berzanske analize. Tipičan spiralni razvoj.

Dakle, stojite na čvrstoj teorijskoj bazi, ali praktične instrumente pravite bukvalno u hodu. Nametnuo se zaključak o dobrom popustu za rane kupce, pošto im je zapravo dodeljena i uloga testera novog proizvoda koji će nastaviti da se ozbiljno unapređuje. Kakva uopšte predviđena cenovna politika vašeg servisa? Hoćete li prodavati svaki instrument pojedinačno ili ceo set u jednom paketu?

MEREXP Analytics: Spoljnom posmatraču može izgledati da „pravimo instrumente u hodu“, ali zapravo, pre nego što ponudimo proizvod klijentima, obavljamo dug i mukotrpan posao. Svaki instrument prolazi kroz detaljnu proveru i testiranje u različitim tržišnim uslovima. Na primer, Swallow je razvijen još u jesen 2023. godine, a indeksi ponude i potražnje u proleće iste godine. Posvećujemo ogromnu pažnju kvalitetu naših proizvoda i pridržavamo se strogih, višestepenih kriterijuma provere pre izlaska na tržište. Važno je naglasiti da naši klijenti ni u kom slučaju ne nastupaju u ulozi testera. Naprotiv, odbacujemo mnoštvo instrumenata u različitim fazama razvoja ako ne odgovaraju našim visokim standardima. To je deo normalnog radnog procesa koji nam omogućava da budemo sigurni da naši proizvodi zaista rade i odgovaraju deklarisanom kvalitetu. Što se tiče cenovne politike, razumemo potrebe tržišta i znamo da korisnici žele prvo da isprobaju proizvod pre nego što se odluče za kupovinu. Zbog toga smo spremni da ponudimo akcije, besplatne probne periode, demo verzije, kao i da pripremimo edukativne materijale za naše proizvode. U našim tarifnim planovima će biti kako pojedinačnih proizvoda, tako i paketnih ponuda, kako bi svaki klijent mogao da odabere optimalan set instrumenata i ne plaća više za one koje ne planira da koristi.

Ankap-tjan: Pa, mislim da smo za preliminary upoznavanje razgovarali dovoljno. Dozvoliću sebi da ukratko rezimiram:

  • U perspektivi Merexp treba da postane investicioni fond, odnosno da prima novac od klijenata i uvećava ga. Međutim, pre toga vam je preostalo da rešite niz pravnih poteškoća.
  • Da biste vršili uspešne investicije, kreirali ste i nastavljate da unapređujete sopstveni analitički instrumentarijum. U trenutnoj fazi planirate da zarađujete tako što ćete klijentima pružiti ove instrumente, pomoću kojih će oni sami moći uspešno da investiraju.
  • U osnovi ovih instrumenata leže one osnovne postavke ekonomske teorije koje do sada nije bilo moguće u potpunosti primeniti u berzansku analizu, što proizvod čini jedinstvenim, barem u ovom trenutku. To je pre svega analiza ponude i potražnje, kao i automatska analiza novinskog konteksta pomoću AI.
  • Planirate da ponudite klijentima fleksibilnu mrežu tarifa u zavisnosti od toga koje instrumente oni realno planiraju da koriste.
  • U perspektivi Merexp treba da postane investicioni fond, odnosno da prima novac od klijenata i uvećava ga. Međutim, pre toga vam je preostalo da rešite niz pravnih poteškoća.
  • Da biste vršili uspešne investicije, kreirali ste i nastavljate da unapređujete sopstveni analitički instrumentarijum. U trenutnoj fazi planirate da zarađujete tako što ćete klijentima pružiti ove instrumente, pomoću kojih će oni sami moći uspešno da investiraju.
  • U osnovi ovih instrumenata leže one osnovne postavke ekonomske teorije koje do sada nije bilo moguće u potpunosti primeniti u berzansku analizu, što proizvod čini jedinstvenim, barem u ovom trenutku. To je pre svega analiza ponude i potražnje, kao i automatska analiza novinskog konteksta pomoću AI.
  • Planirate da ponudite klijentima fleksibilnu mrežu tarifa u zavisnosti od toga koje instrumente oni realno planiraju da koriste.

    • Mislim da bi trebalo takođe dati čitaocima ključne linkove: ka vašem sajtu i drugim platformama preko kojih planirate da objavljujete svoje materijale. Postoje li još neki važni momenti koje smo propustili u prethodnom razgovoru, a koje bi trebalo pomenuti?

    MEREXP Analytics: Verovatno vredi dodati da smo bukvalno upravo pokrenuli naš sajt. A AI Swallow, kojeg smo danas više puta pominjali, biće pokrenut 1. septembra. I oni koji stignu da do 15. septembra kupe pretplatu na Swallow, platiće za prvi mesec pretplate 5 dolara umesto 15.

    Ankap-tjan: To je lepa tradicija – nuditi poklone za one koji su pročitali do kraja. Hvala vam na detaljnim odgovorima. Obavezno ću pronaći vremena da prošetam vašim sajtom i isprobam taj AI – a zatim ću se sigurno javiti sa utiscima.

    Partneri i ja smo osnovali investicioni fond MEREXP i delimo deo naše analitike u telegram kanalu. Možeš li da oceniš kanal?

    Lisoz Tech (pitanje je praćeno donacijom u iznosu od 15 USDC)

    Evo linka do kanala: https://t.me/merexp_analytics

    Počeo je da se puni tek nedavno, od 2. maja, i za sada to radi u dnevnom režimu (nekada je i u mom bila podjednako blagotvorna slika). Materijale može se okvirno podeliti u dve kategorije: pregledi konkretnih tržišta i članci koji objašnjavaju prednosti Merexp Analytics.

    Koliko se može razumeti, prednosti sastoje u tome što kompanija koristi svoje autorske metrike. Meni je, konkretno, veoma dopao analiza rada ovih metrika na istorijskim podacima o bitkoinu. Istina je da iz materijala kanala ostaje nejasno kako se prikupljaju sirovi podaci za sve ove metrike, ali možda kompanija ove informacije deli sa svojim klijentima.

    Fond posmatra bitkoin jednostavno kao još jednu imovinu na berzi, što pregledima daje poseban šarm, jer se o tržištu bitkoina obično piše ili u kontekstu vesti iz sveta kriptovaluta, ili u kontekstu tehničke analize, dok se ovde uglavnom diskutuje o uticaju oscilacija fiducijarne likvidnosti i sličnim stvarima.

    Strogo govoreći, ovo je već najmanje drugi pokušaj pokretanja kanala fonda, prvi se desio u decembru 2023, a u februaru 2024 objave su već prestale. Tamo su objave bile mnogo manje regularne i odnosile su se isključivo na bitkoin.

    Nešto me je iznenadilo to što nigde u materijalima kanala nema linka ka sajtu investicionog fonda ili njegovog analitičkog sektora. To nije veoma praktično u pogledu prezentacije materijala (na primer, sajt bi mogao sadržati zgodan arhiv pregleda podeljen po rubrikama za pojedinačna tržišta), kao i nedostatak informacija o fondu koje je nezgodno predstavljati u formatu telegram kanala (na primer, informacije o obimu privučenih investicija i o portfoliju fonda). Umesto sajta, za sva pitanja se predlaže obraćanje botu za podršku. Ne razumem baš najbolje ovakav model prezentacije materijala i interakcije sa potencijalnim klijentima, mada je to možda jednostavno trenutni trend. Evo, ljudi čak i na Instagramu uspevaju da vode biznis.

    Bot za povratne informacije sam testirala u najnepovoljnije vreme – u petak uveče. Vreme odgovora iznosilo je 40 minuta, što je veoma dobro.

    A možda se sajt i ostali interaktivni alati upravo sada aktivno dovršavaju i uskoro će se pojaviti. Ako je tako, ovakav pristup mi čak i dopada: prvo potpuno razviti sopstvene ključne „know-how“ koji obezbeđuju prednost nad konkurentima, i tek onda obratiti pažnju na to kako ih predstaviti javnosti. To je mnogo poštenije nego prvo napraviti lepu prezentaciju i sajt, zatim privući venture investicije, i tek onda, možda, potrošiti investicije na razvoj metrika i algoritama.

    U svakom slučaju, prijavila sam se na kanal jer je sadržaj tamo prilično originalan. Kod bitkoina će čak biti moguće pratiti kako se ostvaruju prognoze, i ako se pokažu kao pouzdane, ko zna, možda počnem da tražim tačke ulaska, a ne samo da kupujem novčiće na slepo, odmah po dobijanju prihoda koji prelaze minimalni životni standard.

    Da li biste mogli da kritički ocenite Stasića Aj Kako Prosto u ovom videu?

    https://youtu.be/ymVOQpFkQSY

    Video sadrži nekoliko tvrdnji.

    1. Sa tačke gledišta teorije svetskog sistema, civilizacija stalno prolazi kroz iste cikluse: uspehija novi centar svetske poslovne aktivnosti, novac ide kod novca, naduvava se ogroman balon, u centru balona ubrzo bilo koja proizvodnja postaje neisplativa, i novac počinje da se pravi direktno od novca, putem prometa raznih hartija od vrednosti. Na kraju, balon pukne, i ubrzo počinje da se naduvava novi, oko novog centra. SAD će puknuti kao svetski hegemon, i Kina će izaći na scenu.
    2. Nikakvi pokušaji imitiranja svetskog hegemona više ne mogu biti uspešni: uzalud je pokušavati povećati sopstvenu investicionu privlačnost, otvarati tržišta, smanjivati carine i graditi institucije – iz statusa periferije u fazi naduvavanja finansijskog balona je nemoguće izaći.
    3. Kriptovalute su postale potpuno ista takva precenjena finansijska imovina, i kada balon pukne, one će isto tako izgubiti lavlji deo svoje vrednosti.
    4. Deficit grafičkih kartica, uzrokovan povećanom potražnjom sa strane rudarima, ne može se pokriti proširenjem proizvodnje, jer era globalizacije se završava, počinju trgovinski ratovi, a lokalnom kineskom tržištu nije potrebno toliko grafičkih kartica, bojte se, pošteni gejmeri, sedićete na petogodišnjoj starini.

      5. Odgovoriću kratko po tačkama.

      1. Koliko god to čudno zvučalo, akcije nisu samo cifre na berzanskim računima. To su investicije koje odlaze kompanijama koje su izdale akcije, a one, sa svoje strane, nipošto ne troše sve na bonuse menadžmentu i otkup akcija (buybacks) – nešto se zaista ulaže u proizvodnju – i to na periferiji, tamo gde je jeftinije. U tom trenutku, periferijskim zemljama je važno da budu privlačne za te same investicije.
      2. Ako je besmisleno imitirati hegemon, onda zahvaljujući čemu će se pojaviti novi hegemon? Ako teorija svetskog sistema dovoljno adekvatno odražava stvarne procese, onda neko mora pokrenuti novi ciklus sa sobom u centru. To znači da postoji mehanizam napuštanja periferije. I logično je pretpostaviti da za to zaista ne treba samo imitirati hegemonu. Ne treba imitirati hegemonu u njegovom trenutnom umirućem stanju, već se orijentisati prema onom vremenu kada je bio mlad i zdrav – ali, naravno, prilagođavajući se trenutnim tehnološkim realnostima.
      3. Šta znači puknuće balona? Mnogo kompanija naglo gubi na ceni i ispostavlja se da nisu u stanju da pronađu kupca za svoju robu. Potražnja je uglavnom usmerena na potrošačku robu, koja postaje skuplja u odnosu na kapitalnu. Ponosni vlasnik kriptovaluta, koji se ranije bavio rudarenjem, počinje da ulaže u krompir, prvo prodajući rudarice (koje gube na vrednosti), a zatim i samu kriptovalutu (čija cena takođe pada). Tržište postaje zasićeno jeftinim polovnim grafičkim karticama, potražnja za novim se smanjuje, njihova proizvodnja prestaje da bude isplativa, i nisu potrebni čak ni trgovinski ratovi, gejmeri ostaju sa petogodišnjom starošću. Napomenaću samo da će rudarice i kriptovalute u fazi otplinjavanja balona jeftinjeti u odnosu na uslovni krompir, ali u odnosu na uslovni dolar – to nimalo nije izvesno, on može potpuno da ode u spiralu hiperinflacije.
      4. Da li će se time završiti globalizacija? Za pristalice teorije svetskog sistema, čudno je raspravljati o tome. Odakle će se pojaviti novi globalni hegemon ako ne bude globalizacije? Bez nje će i hegemon biti lokalni. Dakle, pošto se kod vas sve vrti u krug, ni svetska razmena robe neće nigde nestati.

        5. Ovde ne pokušavam da sudim o tome koliko je sama teorija tačna. Teorija je relativno mlada, manje-više objašnjava uočene činjenice i daje proverljiva predviđanja. Kako se bude otkrivalo koja su predviđanja lažna, na nju će se ili dodavati zakrpe, ili će se taj pravac razmišljanja smatrati zastojnim i koristiće se teorija koja polazi iz potpuno drugih premisa, zašto da ne.

    Finansijska sloboda i nasilje su nespojivi

    Zagovornici autoritarnih desničarskih (konzervativnih) ideja treba da razmisle — da li je uopšte kompatibilna ta finansijska i ekonomska sloboda koju toliko hvale sa očuvanjem fizičkog nasilja u društvu?

    Prilično veliku grešku prave oni koji smatraju da se mogu obezbediti slobodni ekonomski odnosi u društvu u kojem je dopuštena nasilna aktivnost, a još manje u društvu u kojem postoji snažan centralizovani organ nasilja. Hajde da ispravimo tu grešku.

    Odmah ćemo napomenuti da je problem mnogo širi od nasilja sa strane države, što znači da samo uništenje stacionarnog bandita nikako neće rešiti taj problem. Problem je u samom agresivnom nasilju kao takvom, bez obzira na njegov izvor. Javnost će samo nastavljati da podržava države u jačanju finansijske kontrole dokle god postoji pretnja finansiranju nasilnih aktivnosti, na primer, terorizma. Čak i u bezdržavnom društvu, ljudi će, u strahu da ne postanu žrtve nasilja, nastaviti da vrše pritisak na slobodne i nezavisne finansijske strukture kako bi i one što je više moguće kontrolisale protok finansija. Takođe, i same strukture su zainteresovane za kontrolu, jer i njima nasilje predstavlja pretnju.

    Možda ste čuli za slučajeve kada su neke evropske banke dobrovoljno blokirale račune kriptovalutnih trejdera zbog sumnje u finansiranje terorizma, iako su trejderi dostavili svu dokumentaciju propisanu zakonom u okviru AML/KYC procedure. Država nije primorala banke da to čine, ali su one, uprkos tome, ipak odlučile da se odreknu dela dobiti radi smanjenja potencijalne reputacione štete po sebe (u slučaju da je kriptovaluta zaista dobijena od džihadizma ili plaćenih ubistava i da bi to kasnije isplivalo na površinu, klijenti koji brinu o svojoj reputaciji ne bi želeli da posluju sa tim bankama, čak i ako su banke, sa stanovišta državnog zakona, sve uradile ispravno).

    Takođe, ne zaboravite da će u društvu sa nerešenim problemom nasilja finansijska kontrola neizbežno rasti sa razvojem naučno-tehničkog progresa, jer će potencijalni nasilnici imati sve više mogućnosti da nanesu značnu štetu, na primer, koristeći veoma energetske nosioce energije, nove vrste eksploziva, ili čak biološku pretnju u vidu namernog virusnog zaražavanja (DNA sintetizatori postaju sve dostupniji iz godine u godinu).

    Do čega će sve ovo na kraju dovesti? Do toga da će mnogi tržišni agenti, budući u strahu, maksimalno temeljno proveravati poreklo sredstava bilo kog subjekta koji ulazi u transakcije sa njima. Ko bi zapravo želeo da sklopi posao sa osobom koja zarađuje svoj novac prodajom eksploziva teroristima, i time stavljajući sopstveni život u opasnost?

    Kao rezultat, transakcijski troškovi će samo rasti, a bilo kakve nepreciznosti i sumnje dovešće do blokiranja bankovnih računa i oduzimanja sredstava sumnjivom licu, samo da bi se izbeglo nasilje. Mnogi mogu biti pogođeni bez razloga (problem „lažnih uzbuna“ niko nije ukinuo). To će očigledno usporiti ekonomiju, učiniti je prilično neefikasnom, što će na kraju dovesti do snažnog pada blagostanja ljudi i kočenja napretka. Čak ni korišćenje nekontrolisanih finansijskih instrumenata, kao što su kriptovalute, neće pomoći, jer one takođe neće imati smisla ako većina agenata u ekonomiji ne bude želela da ih prihvata, ponovo, strahujući od nasilnog porekla.

    Konservatori mogu prigovoriti — upravo je jaka država potrebna za suzbijanje nasilja. Oni smatraju da se, ako se ona pravilno uobliči u ustavne okvire koji ograničavaju njeno širenje, može obezbediti kako ekonomska sloboda, kako bi ljudi mogli bez prepreka da zarađuju novac i bave se preduzetničkom delatnošću, tako i nizak nivo nasilja.

    Međutim, jaka država ne može opstati bez finansijske kontrole, za svoje postojanje joj potrebna su ogromna sredstva koja se mogu dobiti samo naplaćivanjem visokih poreza od ljudi i preduzeća, kao i korišćenjem monopolskih privilegija u značajnom delu ekonomskih sfera. Jaka država je nescompatible sa slobodnom ekonomijom. I čak i slaba minimalna država takođe, jer se ona uvek izopačava u jaku državu; političare je nemoguće zaustaviti u proširenju svojih ovlašćenja, što možemo dobro posmatrati tokom čitave istorije država. Čak i države koje na prvi pogled deluju najliberalnije, kao što je na primer Švajcarska, svakim danom jačaju ekonomsku kontrolu nad svojim građanima.

    Štaviše, političari imaju interesovane grupe ljudi koje ih podržavaju, i mnogo opravdanja za jačanje kontrole – to je i širenje državnog socijalnog programa, i povećanje odbrambene sposobnosti, i navodno razvoj ekonomije. Ovo poslednje je najapsurdnije što se može zamisliti — kako to nasilno oduzimanje sredstava iz ekonomije putem oporezivanja njenih učesnika, kao i strogo ograničavanje njihovog delovanja u određenim ekonomskim sferama, može pomoći njenom razvoju? Besmislica! Ali neke interesovane grupe prate i takvu besmislicu.

    Mislim da bi sada trebalo da bude jasno da je borba protiv nasilja kao fenomena uopšte kritično važna za postizanje finansijske slobode i svih njenih pratećih pozitivnih aspekata. A društveni modeli koji dopuštaju iniciranje nasilja, bilo da je ono državno-monopolističko i centralizovano, ili privatno i nezavisno, očigledno protivreče finansijskoj slobodi.

    Bitarh

    Šta mislite, da li vredi pozajmljivati državi u vidu kupovine državnih obveznica? A obveznica državnih korporacija?

    Nekoliko misli od autora pitanja:

    Glavni izvor prihoda države su porezi, i verovatno je da će država za isplatu kamata na obveznice posegnuti za povećanjem dugovnog opterećenja. Neuspešne emisije obveznica iz perspektive države su signal da joj se ne veruje toliko koliko ona želi da privuče sredstva jeftino, i to može postati razlog za smanjenje državnih rashoda.

    U isto vreme, nemogućnost zaduživanja može doprineti posezanju u džepove građana kroz poreze.
    Naginjem se ka tome da je bolje ne pozajmljivati državama, ali sa egoistične pozicije takva odluka ne deluje uvek optimalno – kamate znaju biti primamljive, a rizici niski u poređenju sa drugim ponudama na tržištu.

    Ali ako ne želite da imate posla sa državom i iz etičkih razloga, sa državnim korporacijama je ipak nešto komplikovanije.

    Privatni bankar™

    Dugo nisam mogla da odgovorim na ovo pitanje jer sam ipak slabo potkovana u oblasti finansija. Isto tako, na primer, u svom nedavnom intervjuu sa Aleksejem Markovom kaže Grigorij Baženov: to nije moja sfera, kaže, zato ovde nikome ne odgovaram, već ja sama postavljam pitanja. Naravno, meni je lakše, jer pitanje ne dotiče profitabilnost i pouzdanost određenih investicija, već etičku stranu pitanja, a etičku presudu može formulisati bilo ko.

    Ali čak i da bih odgovorila iz pozicije etike, želim da budem sigurna da neću promašiti poenta. Zapravo, u čemu leže moje sumnje? Recimo, kažem da je pozajmljivanje državi „fu“, i da novac treba nositi u banku. I to se ispostavi kao glup amaterski savet, jer banke ne samo da plaćaju manje kamate, već za novac dobijen od građana kupuju baš iste one obveznice državnih kompanija. Ili navedem neku privatnu kompaniju čije obveznice nije sramota kupovati, a ispostavi se da većinskom udelom upravlja neki vampir koji aktivno sarađuje sa državom, uključujući i to da pritiska svoje konkurente.

    Ali ako se uporno trudite da sačuvate čistoću svoje slike, gde da ulažete? U bitcoin? Ako je reč o tome da ostavite nešto za starost, onda – definitivno u bitcoin. Ali ako želite da živite bar delimično od pasivnog prihoda, onda već želite da birate iz instrumenata koji obezbeđuju keš flou. U nekretnine, kao što je Kiyosaki ostavio u za legacies? Može se pomisliti da su investitori u Rusiji manje vampiri od top menadžmenta državnih korporacija. Da, zapravo, ni sa bitcoinom nije uvek jasno odakle novčići dolaze. Možda pomažete zvaničniku da opere mito? Naravno, najetički bezgrebnije investicije su agoristički biznis. Ali o kakvoj pouzdanosti ovde može biti reči?

    Zato dozvolite mi da odgovorim ovako. Sama želja da razmišljate o tome koje su investicije etičnije, a koje manje – prelepa je. Težnja da se kažnjavaju kompanije ili vlade zbog neetičkih postupaka odbacivanjem njihovih hartija od vrednosti je moćan reputacioni alat, vredi ga koristiti. Ali u uslovima kada je teško pronaći potpuno čiste imovinu, može se, barem, praktikovati pametno glasanje: kupovati one koji su relativno pristojni, na štetu onih koji su potpuni monstrumi. Uz sve ostale podjednake uslove – preferirati privatnike u odnosu na državne korporacije. Ako postoji izlaz na svetska berzanska tržišta, onda obratiti pažnju na hartije vlada i kompanija iz zemalja koje se ponašaju pristojnije. Ali, naravno, pritom ne zaboravljati na rizike i profit.

    A bitcoin za starost ipak kupite.