Рубрика: Prijevodi

Konferencija slobodnih gradova 2026, dan 2

Po uzoru prethodne objave izlažem glavne teze drugog dana Free Cities Conference 2026.

1. Panel o sistidingu (Seasteading Panel)

  • Govornici: Joe Quirk (moderator), O’Shane Balloon, Jorge Schmidt (pravnici za pomorsko pravo), Chad i Nadja Elvartovski (prvi sistideri).
  • Tema: Pravne realnosti, dobijanje zastava i bezbednost sistidinga u međunarodnim vodama.
  • Ključne teze:
    • Iskustvo Čeda i Nadje: Izgradivši prvi prototip plivajuće kuće u priležnoj zoni Tajlanda (na 14 nautičkih milja od obale), suočili su se sa oštrom reakcijom tajlandske vojske, koja ih je optužila za ugrožavanje suvereniteta (što je pretilo doživotnim zatvorom ili smrtnom kaznom).
    • Uloga zastave: Nalazjenje u priležnoj zoni (od 12 do 24 milja) omogućava primorskim državama da vrše carinsku i imigracionu kontrolu. Registracija broda pod zastavom (na primer, Paname) ne daje punu ekstrateritorijalnost, ali prebacuje sistidera iz statusa „piratskog“ ili nedokumentovanog broda pod zaštitu međunarodno priznatog registra. Bez zastave, svaka država ima pravo, u okviru univerzalne jurisdikcije, da pregleda brod.
    • Porezi i državljanstvo: Zastava Paname ne daje automatsko državljanstvo ili pravo na boravak na kopnu. Sa tačke gledišta poreza, Panama koristi teritorijalni princip (porezi se plaćaju samo na prihode unutar zemlje). Ipak, O’Shane Balloon je podsetio da građani SAD plaćaju porez na prihode iz celog sveta, i da je čak i rad u Antarktiku oporeziv, jer to nije teritorija strane „države“.
    • Bezbednost od pirata: Bezbednost je prvi korak u blank-slate (čistom) upravljanju na vodi. Zastave nekih zemalja (na primer, Mongolije) direktno dozvoljavaju prisustvo oružja na brodu, što omogućava legalno angažovanje privatnih obezbednih firmi.

2. Debate o intelektualnoj svojini (IP Debate)

  • Govornici: Aleks Voss (moderator), Stefan Kinsela (patentni zastupnik, protivnik IP) i Brajan O’Hirn (pravnik, zagovornik IP).
  • Tema: Da li slobodni gradovi treba da štite intelektualnu svojinu?.
  • Ključne teze:
    • Stefan Kinsela (protiv IP):
      • Patenti i autorska prava su državne privilegije i monopoli koji su proistekli iz kraljevskih ukaza, a ne prirodna prava. Prava svojine su potrebna samo za rešavanje konflikata oko retkih (fizički ograničenih) resursa. Ideje nisu fizički ograničene i mogu se slobodno kopirati, što istorijski čini čovečanstvo bogatijim.
      • Velike korporacije koriste patente ne za zaštitu izumitelja, već za stvaranje kartela. Slobodni gradovi treba da svedu zaštitu IP na minimum (isključe softver, uklone krivične kazne, skrate rokove), ne plašeći se sankcija, jer je patentno pravo strogo nacionalnog karaktera i ne sprečava rezidente da patentiraju svoje izume direktno u SAD ili EU.
    • Brajan O’Hirn (za IP):
      • IP je jedna od poslednjih linija odbrane čoveka i njegovog intelekta od korporativnih monopola koji su srasli sa centralnim bankama. Bez zaštite autorskih prava, velike korporacije će besplatno preuzimati sve razvojne projekte.
      • IP prava su simetrična (svako ima pravo da zaštiti svoj izum). Brajan je predložio segmentaciju patentnog sistema po oblastima (na primer, davanje dugih patenata skupoj farmaceutičkoj industriji i kratkih ili nulih softveru). Kao primer je naveo Dž. K. Rouling, koja nikada ne bi postala milijarder iz pozicije samohrane majke bez zaštite autorskih prava.

3. Per Bilund (Per Bylund, ekonomista)

  • Tema: Kako učiniti slobodne gradove preduzetničkim supersilama.
  • Ključne teze:
    • Suština preduzetništva: To je stvaranje subjektivne vrednosti za potrošača, a ne samo zadovoljavanje „nezadovoljene potražnje“ (potražnja se formira tek kada je ponuda stvorena).
    • Izum vs Inovacija: Izum je stvaranje nove stvari koja sama po sebi možda nema vrednost. Inovacija je iznošenje proizvoda na tržište i stvaranje stvarne koristi za potrošača (na primer, Pet Rock 1975. godine nije bio izum kamena, već je bio uspešna inovacija).
    • Saveti za slobodne gradove:
      • Ne subvencionisati preduzetništvo veštački (kritika modela Klausa Švaba i Mariane Macukato, koji preusmeravaju resurse na opsluživanje države umesto potrošača).
      • Obezbediti jasna i jednostavna prava svojine (isključujući IP) i učiniti troškove poslovanja dijametralno suprotnim onome što radi Poreska služba SAD (IRS).
      • Posmatrati slobodan grad kao „platformu za razmenu“ (po tipu Sears kataloga).
      • Fokusirati se na B2B klijente, a ne B2C, jer su potrošači ćudljivi, dok se biznis orijentiše na objektivni profit, i upravo B2B čini osnovu austrijskog ekonomskog modela.
      • Ne planirati industrijske klastere odgore — oni moraju nastati organski putem konkurencije i selekcije samih preduzetnika.

4. Panel o institucionalnim investicijama (Institutional Investment)

  • Govornici: Aleks Vos (moderator), Trej Gof (Prospera), Lada Moberg (makroinvestitor), Patri Fridman (Pronomos Capital).
  • Tema: Kako slobodni gradovi mogu privući veliki institucionalni kapital.
  • Ključne teze:
    • Ventuarni kapital vs Nekretnine: Ventuarni kapital (VC) je pogodan za rane faze, kada investitori veruju u tim osnivača i priču. Sa rastom projekta (Growth faza) potrebni su realni finansijski pokazatelji i potvrđena unit-ekonomija. Veliki fondovi za nekretnine i infrastrukturu ulaze uz zalog čvrste imovine (kolaterala), koji smanjuje rizike. Nekretnine u slobodnim gradovima služe kao „sunđer“ (value soak), koji upija pozitivne eksternalije dobrog upravljanja.
    • Politički rizici: Rizik od eksproprijacije od strane države je izuzetno teško proceniti u privatnom sektoru, zbog čega je komercijalno osiguranje od političkih rizika neverovatno skupo. Takve rizike mogu efikasno osigurati samo državne strukture (na primer, Međunarodna korporacija za razvoj SAD — DFC), jer iza njih stoji diplomatska i silitna moć države.
    • Efekat mase: Investicije su proces sličan ponašanju stada. Čim se privuče barem jedan veliki „dosadan“ investitor (na primer, ista ta DFC SAD), to će poslužiti kao snažan signal sigurnosti za celo svetsko finansijsko tržište.

5. Fransisko Litvaj (Francisco Litvay)

  • Tema: Posebne ekonomske zone kao instrument teorije zastava (Flag Theory).
  • Ključne teze:
    • Teorija zastava: Raspodela ključnih sfera života (državljanstvo, rezidentstvo, kompanija, bankovni račun) po zemljama koje nude najbolje uslove.
    • Drugi pasoš: Nijedna PEZ nema pravo da izdaje sopstveno državljanstvo. Najbliži put su investicije u biznis unutar PEZ-a zemalja koje nude državljanstvo za investicije (Egipat — od 350k $, Turska — od 400k $, karipski programi — od 1,5 miliona $).
    • Poresko rezidentstvo: Madera (Portugal) daje 10 godina 0% poreza na strane prihode i nizak PDV; Prospera (Honduras) nudi status poreskog rezidenta za fiksnih 5.000 $ godišnje uz boravak na ostrvu od 7 dana; Indonezija je uvela vize na 5–10 godina za investicije od 350k $ do 700k $ u novi finansijski centar.
    • Biznis prednosti: Urugvajska Zonamerica (0% poreza na izvoz usluga); izvozne zone Paragvaja (porez od 1% na dodatu vrednost, jeftina energija); UAE (popularne frizone za dobijanje rezidentstva); ADGM/DIFC (UAE) i Cayman Enterprise City — najbolje zone za kripto projekte i finteh.

6. Maks Medina (Max Medina, arhitekta)

  • Tema: Nevidljiva arhitektura: zašto su svi gradovi isti i kako projektovati slobodan grad.
  • Ključne teze:
    • Nevidljiva arhitektura: Oblik zgrada ne određuju arhitekte, već nevidljiva pravila, regulacije, ekonomski faktori i norme insolacije.
    • Principi projektovanja: Simbioza prirode, ljudi i tehnologije. Inspiracija treba da budu ekosistemi (koralni rif i kišna šuma) kao višeslojni, superefikasni bio-gradovi.
    • Projekti u Prosperi:
      • Pioneer Village: Modularno naselje koje može da raste tokom vremena slično koralnomC rifu.
      • Circular Factory: Fabrika za proizvodnju modularnih kuća sa krovom koji imitira planine. Uključuje pivo-baštu gde klijenti mogu piti pivo dok roboti sastavljaju njihove kuće. Robotima upravljaju lokalne Honduraske žene.
      • Beta Residences: Prototip modularnog stanovanja (sada hotel), koji omogućava proširenje površine kuće za dva puta kako porodica raste, jednostavnim pomeranjem pregrada. Trošak izgradnje se ispostavio za 60% jeftinijim od analoga na ostrvu.
    • Projektovanje za Mesec: Iskustvo rada na projektima mesečevih baza zajedno sa NASA-om i Ilonom Maskom, gde u osnovi leži trijada: preživljavanje, zajednica i cilj.

7. Džeremi Kaufman (Jeremy Kaufman)

  • Tema: Projekat „Slobodna država“ (Free State Project) u Njuhampširu.
  • Ključne teze:
    • Glavno pitanje politike: šta je važnije — pravila ili ljudi?. Projekat „Slobodna država“ je dokazao da su ljudi primarni.
    • Počevši kao assurance contract na Yahoo forumu početkom 2000-ih sa ciljem da se okupi 20 000 libertarijanaca u jednoj državi, projekat je postao najuspešniji pokret za slobodu u SAD.
    • Uspehi Njuhampšira: U državi ne postoji porez na dohodak niti porez na promet. Libertarijanski aktivisti sada kontrolišu oko 25% zakonodavnog tela države. U državi važe najbolji zakoni o oružju, postoji najniži nivo ubistava u SAD, legalizovane su leteće mašine i uveden je opšti školski sistem vaučera (school choice).
    • Strategija istiskivanja: Demokratski protivnici su toliko zastrašeni aktivnošću libertarijanaca da sami odgovaraju progresivnim levjacima preko društvenih mreža da ne sele u državu, pomažući projektu da selektuje pravu populaciju.

8. Mark Luter (Mark Lutter)

  • Tema: Prelazak čarter gradova od ideje do stvarnosti.
  • Ključne teze:
    • Pravila određuju prosperitet: Razlika između Severne Koreje i Južne Koreje (uz istu kulturu i geografiju) leži isključivo u pravilima.
    • Lekcija iz Šenžena: To nije bio samo industrijski park, već zona površine više od 320 km² sa kolosalnom samostalnošću. Ekonomske reforme otkrivaju svoj potencijal samo uz dovoljan razmer populacije.
    • Urban Expansion Company: Nova inicijativa Instituta za čarter gradove (CCI). Umesto beskonačnih i složenih pregovora sa vladama radi dobijanja suverenih koncesija (concessions), kompanija počinje da gradi fizičke satelitske gradove u Africi po biznis-modelu developera.
    • Biznis-model: Kupovina velikih površina zemljišta (prvi projekat — oko 700 ha za 40 000 stanovnika), dovođenje osnovne infrastrukture (putevi, kanalizacija, voda, struja) i prodaja placeva stanovnicima za samostalnu izgradnju. Ovo omogućava zaobilaženje regulatornih barijera u građevinarstvu i pruža srednjoj klasi pristupačnije stanovanje.

9. Patrick Lamson-Hall (Fitted Projects)

  • Tema: Kako planirati funkcionalne slobodne gradove: 5 lekcija.
  • Ključne teze:
    • Pokret odlično razume teoriju državnog upravljanja, ali je slabiji u urbanizmu, koji se poslednjih 100 godina nalazi u krizi zbog neuspeha utopijskih projekata.
    • Lekcija 1: Grad nije zgrada. Precizne specifikacije čine zgradu boljom, ali ubijaju grad. Dobar grad mora da se razvija emergentno. Strogo zoniranje lišava grad fleksibilnosti (na primer, ometa otvaranje mačijeg kafea na mestu netraženog frizerskog salona). „Dobri gradovi grade scenu, a ne pišu scenario“.
    • Lekcija 2: Estetika i funkcija su potčinjene tržištu. Ljudi dolaze u gradove zbog radnih mesta, a ne samo u lepe izolati. Svaki elitni anklav zavisi od servisnog osoblja, i ako ih ne integrišete u ekonomiju grada, gubite njihovu kupovnu moć.
    • Lekcija 3: Lokacija je najvažnija odluka. Dve kritične stvari koje se ne smeju potceniti: blizina dobrog međunarodnog aerodroma (ispravljanje ove greške košta milijarde) i blizina zrelog tržišta rada.
    • Lekcija 4: Novi urbanistički koncepti retko funkcionišu. Budite skeptični prema eko-gradovima (Songdo) ili projektima tipa „The Line“, koji optimizuju transportne sisteme umesto udobnosti ljudi i zahtevaju prisilu da bi radili.
    • Lekcija 5: Fokus na javni prostor. Developer treba da se skloni iz privatnog sektora i fokusira se na javni prostor (ulice, parkove). Mreža ulica je najtrajnije rešenje (rimska mreža Torina vidljiva je i nakon 1000 godina).

10. Maks Borders (Max Borders, Human Respect Labs)

  • Tema: Punospektralne slobodne jurisdikcije.
  • Ključne teze:
    • Petlje odgovornosti (Accountability Loops): Odnosi „građanin-klijent“ i „pružalac usluga“ moraju biti regulisani jasnim povratnim informacijama. Svi sporovi treba da se rešavaju privatnom arbitražom, a ne izborima.
    • Uloga kulture i filozofije: Sama preduzetnička inicijativa nije dovoljna, neophodno je formirati kulturu i „imperiju razuma“ (solidarnost/asabiyyah), kako bi zajednica izdržala u teškim vremenima.
    • Smer liberalizma: Govornik je podelio učesnike na „gnostike“ (puriste-teoretičare otuđene od stvarnosti) i „droide“ (čiste pragmatike koji ignorišu filozofiju). Pokretu su potrebni „usmereni liberali“ — pragmatici koji imaju kompas vrednosti, ali znaju da se kreću korak po korak od A do B.
    • Human Respect Labs: Grant program (mikrofinansiranje do 30.000 dolara) za podršku ranim projektima liberalnih inovatora i komunikatora.

11. Dušan Matuška (Dušan Matuška)

  • Tema: Lekcije iz „bitkojnizacije“ ostrva Roatan.
  • Ključne teze:
    • Lekcija 1: Poverenje zahteva vreme. Bilo je potrebno 2 godine rada da se prevaziđe negativan uticaj lokalnih „širokoformatnih“ kripto-prevaranata (na primer, pastora iz French Harbor-a koji je prodavao shitcoin-e vernicima).
    • Lekcija 2: Počnite sa finansijskom pismenošću. Besmisleno je nuditi bitkojn kao sredstvo štednje ljudima koji žive od plate do plate. Prvo ih treba naučiti kako da vode budžet.
    • Lekcija 3: Kvalitet je važniji od kvantiteta. Juriti za brojem prodajnih mesta koja prihvataju BTC je greška, jer zbog fluktuacije kadrova novi bariste često ne znaju kako da koriste novčanike. Efikasnije je učiniti same vlasnike lokala bitkojnerima, koji će potom obučiti osoblje.
    • Lekcija 4: Ne izgovarajte reč „Bitkojn“ odmah. Prevazilazeći strah direktora škola od kriptovaluta, Dušanov tim je prvo predavao istoriju novca i kolaps fijata, što je otvorilo vrata za desetonedeljne obrazovne kurseve.
    • Replaceability: Projekat mora biti održiv i nezavisan od osnivača; važno je obučiti lokalne ambasadore.

12. Panel „Život na okeanu sa različitim budžetima“ (Ocean Living on a Budget)

  • Govornici: Ched Elvartovski (Ocean Builders), Mejson (Atlas Yachts), Micel Satner (Arcpad).
  • Tema: Šta se može kupiti na vodi za 3k, 30k i 600k dolara.
  • Ključne teze:
    • Budžet 3,000 – 30,000 dolara: Za 3,000 dolara može se iznajmiti luksuzna plutajuća vila na nedelju dana (Maldivi/Filipini), a za 30,000 dolara izgraditi najjednostavniju plutajuću kuću od šperploče i staklenih vlakana sopstvenim rukama po metodi True North Yachts za zatvorene lagune. Za 500 dolara na Filipinima može se kupiti udeo od 0,75% u Reef Resort-u sa isplatom dividendi u kriptovalutama.
    • Budžet 300,000 – 600,000 dolara: Sa ovim budžetom može se nabaviti Arcpad D (deep-sea seastead) u vrednosti od 300k dolara, sa trajanjem od 80–95 godina (verzija C je uspešno izdržala četiri tajfuna 2024. godine na Filipinima bez ikakvih oštećenja). Kod Mejsona (Atlas Yachts) za 275k dolara može se kupiti plutajući kondominijum od 42 metra (katamaran-studio), a za 375k–650k dolara — potpuno opremljene porodične plutajuće kuće na solarnu energiju i desalinizatore.
    • Troškovi eksploatacije: Ravni su praktično nuli. Aluminijumski korpusi Atlas Yachts ne zahtevaju održavanje, a na stacionarnim platformama Arcpad pušta se slaba struja kako bi se sprečila korozija i nakupljanje biomase, koja dodatno štiti metal i privlači ribu. Otpad se prerađuje putem incineratorskih toaleta (ostaje samo pepeo). Jedina redovna taksa je godišnji trošak registracije zastave plovila (oko par stotina dolara).

13. Džo Mekini (Joe McKinney)

  • Tema: Suverene plemenske vlade i SEZ u SAD-u.
  • Ključne teze:
    • Čisto ugovorne slobodne zone često propadnu pri promeni vlasti, jer konstitucije moraju postati „žive“ kroz prevazilaženje neizbežnih konflikata (slično braku ili Linkolnovom ponovnom uspostavljanju SAD-a nakon Građanskog rata).
    • Suverenitet indijanskih plemena: To je najmoćniji, vekovima proveren pravni instrument decentralizacije u SAD-u. Plemena poseduju unutrašnji suverenitet koji je stariji od samih SAD-a i fiksiran je u Ustavu. Ona mogu kreirati sopstvene sudove, komercijalne kodekse i zone.
    • Kejs Catawba Digital Economic Zone: Prva digitalna SEZ, kreirana zajedno sa plemenom Catawba, koja omogućava registraciju fintek kompanija zaobilazeći jurisdikciju država. Poništenje Chevron doktrine u sudovima SAD-a dodatno je ojačalo pozicije plemena pred federalnim agencijama.

14. Tim Alen (Timothy Allen)

  • Tema: Rezultati 200 sati razgovora u podkastu „Free Cities Podcast“.
  • Ključne teze:
    • Top 3 luda državna regulisanja:
      1. Licenca za kolica u Liberlandu: Hrvatska policija je kaznila liberlendere zbog vožnje motorizovanih građevinskih kolica bez vozačke dozvole.
      2. Panamski paradoks Veritas Villages: Pravila udruženja stanara odobrena od strane vlade kreirala su birokratsku petlju, što je zakomplikovalo sve jednostavne svakodnevne promene unutar zajednice.
      3. Tunel za slepe miševa od 114 miliona funti u Velikoj Britaniji: U okviru projekta brzog puta HS2, radi zaštite 50 slepih miševa izgrađen je zaštitni tunel, što je koštalo više od 2,2 miliona funti po jednom mišu.
    • Top 3 libertarianska fail-a:
      1. Samouništenje libertarianskog centra u New Hampshire-u: Nakon što su glasanjem proterali dva problemna stanara, zajednica se zapalila u beskonačnim ideološkim „čišćenjima“ i inkviziciji, sve dok u centru nije ostalo niko.
      2. Idealan hak Massima Mazzonea: U Ciudad Morazán (izgrađenom na 100% libertarianskim principima) žive i rade obični honduraski radnici koji ne raspravljaju o Hayeku i Misesu, zahvaljujući čemu društvo napreduje — zagarantovan uspeh u odsustvu libertarijanaca.
      3. Štetne ideje Joe Quirka: Joe-ova knjiga „Seasteading“ tera bogate ljude da napuste komforan život, troše milione i skoro dva puta umru na baržama.
    • Top 3 otmica u SEZ:
      1. Taoci u Bir Tawil-u: Christoph Hoyermann je proglasio slobodan grad u Bir Tawil-u. Lokalni beduini sa Kaljnikovim automatima uzeli su ih kao taoce na 20 sati zato što je neko u šali postavio zastavu sa slikom penisa.
      2. Prevrat u Sealand-u (1978): Osnivači Sealand-a su namamljeni u Austriju, a na platformu je desantiran odred iz helikoptera, koji je zarobio 26-godišnjeg sina princa i poslao ga traulerom u Holandiju.
      3. James Bond u Sealand-u: Sin princa Michael je angažovao kaskadera iz James Bondovih filmova, doleteli su helikopterom bez vrata i sa sačevkama, vratili Sealand i zaključali izdajnika u lokalni zatvor.
    • Zaključak: 2026. godina je bila prelomna — prešli smo sa apstraktne teorije na Booking.com, stvarne šolje kafe i igrališta za decu u slobodnim zonama.

15. Titus Gebel (Titus Gebel, zatvaranje konferencije)

  • Tema: Završna reč, tajnost i budućnost.
  • Ključne teze:
    • Na konferenciji je prisustvovao rekordan broj učesnika — 260 osoba. Održavanje događaja unutar stvarnog slobodnog grada Prospera (a ne u Pragu ili Švajcarskoj) dokazalo je da se pokret materijalizovao.
    • Tajnost pajplajna: Odgovarajući na pitanja učesnika, Titus je objasnio zašto fond ne otkriva listu budućih projekata: to je politički previše ranjivo, opozicija u zemljama domaćinima trenutno pokreće populistički narativ o „izdaji domovine“ i krivi za sve Pitera Thila.
    • Primer Šenžena: Reforme Deng Sjaopinga bile su uspešan pokušaj dekriminalizacije tržišta u komunističkoj Kini po uzoru na slobodan Hong Kong. Čak i ako države pokušavaju da zatvore kapitalizam u okvirima malih zona, ovaj trend se više ne može zaustaviti.

Konferencija slobodnih gradova 2026, dan 1

U Prosperi se održava Free Cities Conference 2026.

Počela sam da slušam transmisiju prvog dana, ali sam brzo postala umorna od percepcije toliko engleskog govora sluhom, pa sam sačekala kraj transmisije i učitala ceo prvi dan u gemini notebook. Zatim sam tražila da mi izvuče glavne teze iz govora. Evo šta je ispalo:

1. Piter Jang (voditelj, uvodna reč)

  • Tema izlaganja: Uvod u koncept „slobodnih gradova“ i program konferencije.
  • Ključne teze:
    • Koncept slobodnog grada zasniva se na dva elementa: de-facto ili pravna autonomija (specijalna zona koja razvija ideju SEZ) i zaštita individualnih prava (život, sloboda, vlasništvo), što omogućava ljudima da slobodno grade biznise i partnerstva.
    • Na konferenciji su predstavljena 4 tipa projekata: razumni zajednice (Veritas Villages), sistiding (Arcpad, Liber Arcs), migracioni pokreti (Free State Project u New Hampshire-u) i SEZ nove generacije (Morazán, Prospera).
    • Program prvog dana fokusiran je na konkretne projekte i sistiding; drugi dan je posvećen makro-problemima (uključujući debate o intelektualnoj svojini); treći dan — decentralizovani networking.
    • Decentralizovano upravljanje je budućnost, sposobna radikalno da podigne kvalitet života i pobedi siromaštvo zahvaljujući konkurenciji sistema.

2. Tit Gebel (Titus Gebel)

  • Tema izlaganja: Korak u budućnost (Stepping into the future).
  • Ključne teze:
    • Budućnost društva će odrediti tri sfere: država kao usluga (GSP) i meritokratija, bezdozvolne inovacije i lepa arhitektura.
    • Država kao usluga: provajder štiti život, slobodu i vlasništvo za fiksnu naknadu na osnovu ugovora (bez prisilnih poreza, DEI, ESG i mešanja u poslove građana), uz nezavisnu arbitražu.
    • Neophodno je poštovati suverenitet države domaćina — to oslobađa projekat brige o spoljnoj politici i odbrani, daje automatsku integraciju u bankarski sistem i omogućava izvršenje rešenja arbitraže u inostranstvu.
    • Arhitektonski principi Tibolis-a: walkability (pešačka dostupnost svih objekata u okviru 5–10 minuta za stimulisanje lične komunikacije), mešovita upotreba (mixed use) i lepota kao produktivni kapital (uključujući smanjenje vizuelnog šuma od reklama).

3. Erik Briman (Eric Brimman)

  • Tema izlaganja: Razvoj Prospera modela za stvaranje prosperiteta.
  • Ključne teze:
    • Legitimnost libertarijanskih ideja u praksi dokazuje se samo time koliko one stvarno poboljšavaju život i blagostanje konkretnih ljudi.
    • Koncept MAYA (Most Advanced Yet Acceptable / Najnaprednije, ali prihvatljivo): inovacije moraju ostati u granicama mogućeg u postojećem svetu (u okvirima suvereniteta države domaćina), inače će nagomilavanje prevelikog broja noviteta dovesti do automatskog neuspeha.
    • Političke lekcije: projekti neizbežno postoje u političkom polju. Prospera je napravila grešku što nije radila u ranim fazama na osvajanju političke i socijalne legitimnosti na svim nivoima društva države domaćina. Papirni sporazumi sami po sebi ne funkcionišu bez društvene licence, iako zahtevaju čvrst pravni temelj.
    • St. John’s Bay: novi poluprivatni grad na bazi Prospera-e za mlade porodice preduzetnika. Njega će dopuniti kontinentalni industrijski park Satu po uspešnom modelu „Hong Kong — Šenžen“ (ostrvo kao hab talenata i finansija, kontinent kao baza za jeftinu proizvodnju).
    • Su-kreiranje: odustajanje od centralizovanog planiranja u korist su-investitora koji dobijaju stvarno pravo vlasništva nad zemljištem i akcije.

4. Patrik Hebert (Patrick Hebert)

  • Tema izlaganja: Izgradnja samoodrživih zajednica Veritas Villages u Latinskoj Americi.
  • Ključne teze:
    • Filozofija FIRST: Freedom (sloboda), Independence (nezavisnost), Resiliency (otpornost), Sustainability (održivost), Transparency (transparentnost).
    • Dok Kanada i Evropa klize u autoritarizam i visoke poreze, Latinska Amerika postepeno odlazi od socijalizma u pravcu tržišta.
    • Apsolutna autonomija: 100% off-grid premium kuće na solarnu energiju. U Panami su lobirali za zakon o „Zelenim gradovima“, koji dozvoljava kućama da se ne povezuju na državnu električnu mrežu. Sopstvena voda bez hlora iz dubokih bunara, sopstvene farme, bašte i ribnjaci.
    • Bitcoin integracija: do 20% zemlje kupuje se za BTC. Korporativne rezerve čuvaju se u bitkoinima, zaposleni primaju deo plate u njima. Stanovnici rudare BTC koristeći višak solarne energije kako bi potpuno pokrili troškove zajednice i smanjili troškove života na nulu.
    • Upravljanje: Zajednica potpuno funkcioniše na blokčejnu koristeći kvadratično glasanje (quadratic voting) za beskonfliktno rešavanje sporova.

5. Mikael Torup (Mikuel Thorup)

  • Tema izlaganja: Stogodišnji mentalitet i tisućletna porodica.
  • Ključne teze:
    • Nemoguće je detaljno planirati život 1000 godina unapred, ali je moguće odgajiti porodicu sposobnu da se prilagodi promenama zakona, jezika i država. Potreban je stogodišnji mentalitet, koji obuhvata tri generacije.
    • Prenos bogatstva još uvek nije nasleđe. Imovina predata nepripremljenim naslednicima bez razvoja osećaja odgovornosti dovodi do brze likvidacije kapitala.
    • Porodica treba da razvija 8 vrsta kapitala: ekonomski, fizički, intelektualni, socijalni, reputacioni, emocionalni, kulturni i duhovni.
    • Pronatalizam i vaspitanje: važno je stvarati velike porodice i uliti deci želju da imaju svoju decu. Vaspitanje se odvija kroz lični primer (modeling): Mikaelova deca sedе sa njim na stvarnim sastancima upravnih odbora i poslovnim sastancima.
    • Porodični ofis (Family office) je ključni institucionalni sistem za koordinaciju imovine, jurisdikcija i pripremu nove generacije.

6. Deni Hatler (Danny Hatler)

  • Tema izlaganja: Prezentacija Los Freedom Ranking 2026.
  • Ključne teze:
    • Tradicionalni indeksi slobode (Heritage, Cato) ocenjuju samo priznate države i naglašeno su nagnuti ka razvijenosti državne regulacije.
    • Novi Los rangiranje uključuje 235 teritorija (uključujući privatne gradove, prekomorske teritorije, pojedinačne savezne države SAD, kantone Švajcarske i slobodne ekonomske zone).
    • Sloboda je definisana klasično: „pravo čoveka da ga ostave na miru“, sve dok ne šteti drugima. Ocena se vrši po 6 kategorija: porezi, novac, ekonomija, svojina, ličnost i prostor.
    • U rangiranju Prospera zauzima 1. mesto sa ocenom 9.313, dok se kontinentalni Honduras nalazi na 189. mestu sa ocenom 2.13. Rangiranje je potpuno interaktivno i prilagođava se individualnim vrednostima korisnika.

7. Džo Kvirk (Joe Quirk)

  • Tema izlaganja: Legalizacija i pravni arbitraž u sistidingu.
  • Ključne teze:
    • Istorijsko dostignuće: pravnik Džordž Šmit dobio je prvu zastavu Paname za sisted u međunarodnim vodama, što otvara 2/3 planete za jurisdikcionu slobodu.
    • Prvi profitabilni sisted — plutajući rizort Reef Resort Mitčela Satnera na Filipinima (hotel na vodi + visokotehnološka samoočišćavajuća ribnjača koja proizvodi 10 puta više hrane nego što troši).
    • Mobilnost kao zaštita od korupcije: kada je obalska straža počela da iznuđuje mite od Reef Resort-a, rizort je jednostavno podigao sidro i prešao ka ostrvu sa prijateljskijim gradonačelnikom. U budućnosti će države početi da se takmiče za plutajuće gradove, nudeći im povoljne regulatorne pakete pod svojim zastavama.
    • Sloboda za bioteh: plutajuće platforme van zone kontrole FDA predstavljaju tržište od triliona dolara za ubrzano testiranje revolucionarnih lekova i tehnologija za produžetak života.

8. Jan Bertram (Yan Bertram)

  • Tema izlaganja: Baza znanja Free Cities Foundation i novi portal.
  • Ključne teze:
    • Pokrenut je Knowledge Hub — jedinstvena međusobno povezana digitalna baza svih materijala fondacije (članci, podkasti, izlaganja, profili projekata i govornika) iz poslednjih 8 godina.
    • Borba za digitalni narativ: Govornik je pozvao projekte da optimizuju svoje sajtove za AI krolere (LLM), kako bi se algoritmi obučavali na tačnim podacima o alternativnom upravljanju, a ne na izobličenim člancima mejnstrim medija.
    • Otvoren je donatorski portal (dostupan uz mikro-donaciju od 5$) sa ekskluzivnim sadržajem i mogućnošću dodavanja događaja u zajednički kalendar zajednice.

9. Nikolas Ancinger (Nicholas Anzinger)

  • Tema izlaganja: Petogodišnja retrospektiva razvoja Prospera i biotehnološko ubrzanje.
  • Ključne teze:
    • Počevši od organizacije Build Prospera Summit-a 2022. godine, Nikolas je osnovao venture fond Infinita VC, koji je investirao u 34 startapa (od kojih 4 direktno rade sa Prospera-om, koristeći njenu fleksibilnu regulativu).
    • Kreiranje privremenog pop-up grada Vitalia (2024. godina) privuklo je više od 500 ljudi, uključujući Baladžija Šrinivasanu, Navala Ravikanta i Brajana Džonsona, i učinilo Prospera-u globalni centar dugovečnosti.
    • U Vitalii su bioteh-startapi dobili mogućnost da sprovedu brza klinička ispitivanja (na primer, gensku terapiju Unlimited Bio).
    • Iskustvo Prospera-e preneto je u SAD: Nikolasov tim pomogao je u izradi zakona SB535 u Montani, koji dozvoljava privatne nadzorne savete za sprovođenje eksperimentalnog lečenja (prošireno pravo na pokušaj lečenja — right-to-try).

10. Mičel Satner (Mitchell Sutner)

  • Tema izlaganja: Beskonačna budućnost plivajućih gradova i Arcpad tehnologija.
  • Ključne teze:
    • Prednosti sistidinga u odnosu na kopnene gradove: odsustvo potrebe za dozvolama (potrebna je samo zastava, a ne usaglašavanje zakona sa zemljom domaćinom); mobilnost; modularnost (troškovi proširenja opadaju zbog efekta razmere, za razliku od sve skuplje zemlje na kopnu); visoka gustina proizvodnje hrane.
    • Jurisdictional quilting (jurisdikciono zakrpljeno ćebe): stanovnici modularnog plivajućeg grada mogu fizički prelaziti iz kuće pod zastavom Paname (za biznis) u kuću pod zastavom Holandije ili SAD, birajući zakone koji im najviše odgovaraju.
    • Arcpad D: završena modularna konstrukcija od staklenih vlakana i nerđajućeg čelika sa životnim vekom od 80–95 godina. Ona se rastavlja i isporučuje u standardnom morskom kontejneru, a sklapa se na licu mesta prema uputstvu (po principu IKEA nameštaja). Dobijeno je zvanično odobrenje pomorske administracije Paname.

11. Tim Stern (Tim Stern)

  • Tema izlaganja: Smena vlasti u Venezueli i projekat Crypto City.
  • Ključne teze:
    • Iznenadni pad Madurovog režima u januaru 2026. godine i izmena naftnih zakona otvaraju kolosalan potencijal za povratak kapitala i eksplozivan rast ekonomije.
    • Crypto City na ostrvu Margarita: posebna ekonomska zona površine 40 ha sa poreskim režimom bez poreza. Izgradnja se odvija u terasama (300 kuća) kako bi svaki stanovnik imao pogled na okean.
    • Upravljanje putem DAO: stanovnici sami glasaju o prijemu novih komšija na osnovu njihovih biografija. Zajednica koristi DAO na blokčejnu za kolektivno finansiranje projekata u Venezueli (rudnik dijamanata, dom za stara osoba za roditelje ekspata, državna lutrija na Margariti).

12. Mejson (Mason)

  • Tema izlaganja: Kuća na vodi Atlas Yachts.
  • Ključne teze:
    • Mobilnost daje slobodu (kao kraljica u šahu).
    • Atlas Yacht (ranije Libra Arcs) — to je pravi „plivajući kondominijum“ na solarnu energiju za stalno stanovanje porodice, a ne statusni izletni brod.
    • Opremljen je ogromnim solarnim krovom, desalinatorom (obrnuta osmoza) i Starlinkom, što vlasnika čini potpuno nezavisnim od spoljnih električnih mreža i vodovoda.
    • Open-source model: nacrti broda su dostupni javnosti kako bi kupci mogli da ih grade u bilo kom brodogradilištu, kao i da samostalno remontuju i prilagođavaju svoj stambeni prostor.
    • Modeli se sastoje od 4 tipa plovila (od 39 do 79 stopa) po ceni običnog kondominijuma ($275k–$950k), ali bez poreza na imovinu i komunalnih troškova.

13. Patri Fridman (Patri Friedman)

  • Tema izlaganja: Pitanja i odgovori (Ask Me Anything).
  • Ključne teze:
    • Najperspektivniji projekat fonda Pronomos trenutno je holding Alpha City u Africi (rad u 7 zemalja na stvaranju specijalnih jurisdikcija: geotermalni AI-data centri, univerziteti, poljoprivreda).
    • Model usklađivanja stimulansa: država domaćina postaje manjinski akcionar projekta, ostvarujući direktnu korist od njegovog uspeha.
    • Problem „hladnog starta“: infrastruktura na novom mestu je veoma skupa, a ljude je teško privući. Afrički projekti to rešavaju putem besplatnog dodeljivanja ogromnih zemljišnih površina od strane država, što odmah jača bilans kompanije.
    • Slobodan grad je pre svega komercijalni proizvod i biznis. Sistemska sloboda je važnija od lične ideologije stanovnika, stoga nije neophodno zapošljavati samo libertarijance, već je bolje privući najbolje profesionalce (urbaniste, inžinjere).

14. Telmon (Telmon)

  • Tema izlaganja: Edge City kao inkubator društva i mrežnih gradova.
  • Ključne teze:
    • Edge City organizuje mesečne pop-up sela za naučnike, filozofe i tehnološke preduzetnike (12 000 učesnika u 3 godine).
    • Principi zajednice: zdravlje po defaultu (trening, zdrava hrana), multidisciplinarnost, ko-kretanje (95% aktivnosti kreiraju sami učesnici) i kontinuitet generacija (dečji kampovi).
    • Mesečni pop-up kampovi su „verzija 0.1“ za testiranje dugoročnih partnerstava sa stalnim pametnim gradovima i SEZ (kao što su Gelyphu Mindful City u Butanu ili Esmeralda u Kaliforniji).
    • Sprovodi se eksperiment Agent Village: svaki stanovnik dobija AI-agenta sa kontekstom celog grada, koji pomaže u koordinaciji sastanaka, sastavljanju rasporeda i upravljanju zajedničkim budžetom.

15. Billy Tetrude i Stacia Wilson

  • Tema izlaganja: Kako izgraditi „freestead“ u Teksasu.
  • Ključne teze:
    • Freestead koristi postojeće zakonodavstvo za kreiranje slobodnog grada bez potrebe da se od vlada traže posebni statusi, međunarodni ugovori ili SEZ.
    • Set alata freesteada: obavezna arbitraža (stvara alternativne sudove i pravne norme); preusmeravanje poreza (plaćanje zakupa zemljišta po georgističkom sistemu umesto poreza na imovinu); privatni putevi (omogućavaju uklanjanje automobila, sužavanje ulica i raspodelu komunalnih troškova na nivou blokova); odsustvo strogih regulativa (u neinkorporiranim okrugima); screening stanovnika (za formiranje društva sa visokim nivoom poverenja).
    • Stacia Wilson je naglasila važnost formiranja jasnih, filtrirajućih vrednosnih ograničenja (na primer, „preuzmi ličnu odgovornost za sve u životu“) još u fazi marketinga, kako bi se nepoželjne osobe same eliminisale.

16. Oliver Porter

  • Tema izlaganja: Kontraktni municipalni model grada Sandy Springs.
  • Ključne teze:
    • Stanovnici Sandy Springs-a (100 hiljada ljudi) godinama su davali ogroman udeo poreza u budžet okruga, dobijajući zauzvrat užasne municipalne usluge. Nakon što su dobili autonomiju 2005. godine, grad je primenio korporativni pristup.
    • Potpuno kontraktni grad: u administraciji Sandy Springs-a pri pokretanju bilo je samo dva zaposlena. Apsolutno sve gradske usluge (popravka puteva, čišćenje, administracija) nabavljale su se putem konkursa od privatnih korporacija.
    • Rezultati: za 10 godina porezi nisu porasli ni za cent, kvalitet usluga je ušao u top 10% u zemlji, ostvaren je suficit od 40 miliona dolara uz apsolutno nulti dugoročni dug i penzione obaveze. Po ovom modelu u Džordžiji su kasnije kreirana još 12 gradova.

17. Massimo Mazzone

  • Tema izlaganja: Filozofski koreni preduzetničkih zajednica i Ciudad Morazán.
  • Ključne teze:
    • Socijalni ugovor u tradicionalnim državama je prisilan. Alternativa su privatni propritetarni gradovi (entrepreneurial communities / entriccom), koji rade po modelu tržnih centara (jedan vlasnik zemljišta pruža usluge bezbednosti i infrastrukture za kiriju). To isključuje kolektivni izbor i političke sporove — nezadovoljni jednostavno odlaze.
    • Ciudad Morazán funkcioniše u okvirima ZEDE zakona Hondure: slobodna ekonomska zona (0% PDV-a, carina i poreza državi, osim 12% doprinosa za opštenacionalne potrebe poput vojske), jedinstveni porez na dohodak od 5%, sopstvena policija bez prava na nasilje (koja radi po ugovoru sa stanovnicima) i potpuni nedostatak jurisdikcije državnih organa u radnom i obrazovnom pravu.
    • Za razliku od Prospera, Morazán nije ciljan na bogate libertarijance, već na lokalne radnike u fabrikama (maquilas). Model zakupa nekretnina (bez njihove prodaje) osigurava projekat od pretvaranja u totalitarnu demokratiju.

18. Joyce (Джойс)

  • Tema izlaganja: Pokret „Živi i pusti druge da žive“ (Live and Let Live – 3L).
  • Ključne teze:
    • Pokret je osnovao Mark Viktor i nudi formulu za rešavanje konflikata: „Da li je pojedinac, grupa ili vlada izvršila agresiju?“. Ako zajednica ne može jednoznaczno da se složi, pitanje se rešava na najlokalnijem nivou zajednice.
    • Primena u Morazánu: privatna policija nema pravo da primeni silu, izriče kazne ili zatvara ljude u zatvore. Oni prate ugovore stanovnika. Prekršitelji pravila dobijaju upozorenja, a za teške prekršaje administracija jednostavno ne produžava zakup, i osoba odlazi bez nasilja.

Mislim da je konferencija pružila koristan presek trenutnog stanja stvari: u kojoj meri su libertarijanci, imajući pristojne resurse i ne budući pod sankcijama, danas u stanju da napreduju u temi promovisanja čarter grada, sa kojim se teškošću suočili i kakve su zaključke izveli.

Naravno, ruskim libertarijancima, kao ljudima relativno nebogatim i snažno ograničenim u pravima — pre svega na bilo kakve inicijative za samoupravljanje širom sveta — uрядo će biti teško da reprodukuju bilo šta od toga za sebe. Za nas bi bila sreća da obezbedimo nivo interakcije u režimu „živimo među sobom relativno mirno, ne izazivamo pažnju države, uspostavili smo neko interno tržište“. Znanje o tome da ne treba juriti sve inovacije odjednom na jednom malom prostoru, za nas je pomalo suvišno, iako i zanimljivo.

Ipak, pojedinačni ruski libertarijanac sasvim može pokušati da se uklopi u neki ili drugi projekat čarter grada u privatnom redu, možda negde postoji potreba za običnim redovnim građanima, a ne samo za bogatim investitorima koji se ne smatraju povezanim sa tajnim službama.

Knjiga o ugovorima, poverenju i trgovačkim preduzećima

Zamolila sam ChatGPT da moj dugački tekst o problemu ugovora stilizuje kao arapski traktat. Možete pogledati kako je uspeo u sledećem tekstu; nisam promenila nijedno slovo, jer reče Gospod: ostavite čoveku čovekovo, a neuronskoj mreži ostavite neuronski šut.

Rasprava o tome na koji način ljudi održavaju pravdu u svojim poslovima kada nad njima nema jednog vladara

U ime Allaha Milostivog, Samilosivog.

Hvala Allahu, Koji je stvorio ljude tako da zavise jedni od drugih i učinio razmenu blaga uzrokom napretka zemalja. Mir i blagoslov Njegovom Proroku, koji je bio trgovac pre nego što je postao Poslanik, i koji je rekao:

„Pošten i pouzdan trgovac biće na Danu vaskrsenja zajedno sa prorocima, istinitim i mučenicima“.

„Pošten i pouzdan trgovac biće na Danu vaskrsenja zajedno sa prorocima, istinitim i mučenicima“.

Znaj dakle, o tražiocu znanja, da postoje društva gde ljudi željeno uglavnom stiču putem razmene, a ne putem dara ili nasilja. U takvim društvima blagostanje zavisi od trgovine, zanata i uzajamnih sporazuma. Međutim, upravo tamo nastaje i posebna teškoća: niko ne može unapred garantovati da će svaki posao biti pošten.

To je naročito primetno kada jedna osoba ispuni svoj deo sporazuma danas, a druga obeća da će svoj ispuniti tek nakon meseci ili godina.

Zato su mudri ljudi od davnina pribegavali pisanim ugovorima.

Reče Uzvišeni u suri „Krava“:

„O vi koji ste verovali! Ako zaključujete ugovor o dugu na određeni rok, zapišite ga“.

„O vi koji ste verovali! Ako zaključujete ugovor o dugu na određeni rok, zapišite ga“.

Obrati pažnju da Uzvišeni ne naređuje da se zapisuje kupovina jabuke na bazaru ili šolje šerbeta u čajhani. Jer se takvi poslovi završavaju pre nego što stigne da se javi spor. Jedan predaje robu, drugi novac, i oboje odlaze zadovoljni.

Ali drugačije je sa sporazumima čije se posledice razvlače u vremenu.

Kada gazda zaposli radnika, on ne kupuje već obavljen rad, već obećanje o radu. Kada zanatlija prihvati porudžbinu, on ne prodaje gotov proizvod, već obećanje da će ga izraditi. Kada trgovac oprema karavan, on ne kupuje robu, već nadu u budući profit.

Zato su strane primorane da detaljno opišu svoja očekivanja.

Ko obezbeđuje alat?

Ko odgovara za štetu?

Kako razlikovati marljivost od nemara?

Koje okolnosti treba smatrati opravdanim razlozima?

Bez takvih pojašnjenja, svako će kasnije pamtiti samo onaj deo razgovora koji mu je pogodan.

Međutim, ovde nastaje druga teškoća.

Jer ljudski život nije kao geometrijski crtež.

Aristotel je rekao da predmeti praktične mudrosti ne poseduju preciznost matematičkih predmeta. I zaista: ako trougao ostaje trougao danas i sutra, ljudi se neprestano menjaju.

Sluga može postati gazdin prijatelj.

Učenik može postati učiteljev partner.

Partner može postati rival.

A osoba zaposlena da mete pod može ispasti vešt kuvar ili vešt lopov.

Zato se svaki ugovor neizbežno sastavlja od strane ljudi koji poznaju budućnost gore nego što im se čini.

Ako odnosi prestanu da donose korist jednoj od strana, oni se obično mogu prekinuti uz umerne gubitke. Radnik odlazi od gazde, gazda pušta radnika, i preostale nesuglasice najčešće ispadnu nedovoljno velike da bi se zbog njih uništio život obe strane.

Ali najteži slučaj nastaje kada je reč o ulaganju kapitala.

Jer su ovde želje strana od samog početka različite.

Onaj ko daje novac želeo bi da ga jednog dana ponovo vidi, pri čemu uz profit.

Onaj pak ko prima novac, najviše bi bio zadovoljan situacijom u kojoj novac ostaje kod njega zauvek.

Zato trgovinski poduhvati zahtevaju silu koja podstiče ljude da ispunjavaju obećanja.

Međutim, i ovde je preterivanje jednako štetno kao i nedostatak.

Ako je prisila preslaba, niko neće poveriti svoja sredstva drugim ljudima.

Ako je pak prisila previše jaka, svaki neuspešni preduzetnik rizikuje da postane rob svojih kreditora.

Jer uspeh poduhvata nikada nije zagarantovan.

Brod može potonuti.

Karavan može biti opljačkan.

Radionica može izgoreti.

I zato nije svaki gubitak posledica obmane.

Sledstveno tome, napredak države ne zavisi od maksimalne strogoće niti od maksimalne blagosti, već od pravog odnosa između njih.

U ovom pitanju mudrost podseća na ono što je Aristotel nazivao sredinom između ekstremnih tačaka.

Jer postoje dve bolesti trgovine.

Prva bolest sastoji se u tome da niko nikome ništa nije dužan.

U takvom društvu trgovci brzo prestaju da veruju jedni drugima, zanatlije rade površno, a zajmoprimac tuđi novac doživljava kao dar sudbine.

Druga bolest je suprotna.

U takvom društvu svaki dužnik živi pod pretnjom propasti, svaki radnik bira samo između različitih oblika zavisnosti, a oni koji drže vlast koriste svoju moć za uništavanje konkurenata.

Obe bolesti su pogubne.

Zato razumni ljudi prema ugovorima gaze sa poštovanjem, ali ih ne pretvaraju u predmet obožavanja.

Jer ugovor postoji radi koristi ljudi, a ne ljudi radi ugovora.

Ako svako slovo svitka postaje važnije od zdravog razuma, ugovor se postepeno pretvara iz instrumenta saradnje u instrument gospodarstva.

Iz tog razloga svaka trgovina počiva na pretpostavci savesnosti.

Ljudi moraju polaziti od toga da njihov partner želi ostvariti korist ne putem uništavanja posla, već putem njegovog uspešnog završetka.

Dobar ugovor je koristan obema stranama.

Ako korist ostvaruje samo jedna strana, onda pred nama nije ugovor, već vrsta naredbe.

Međutim, samo nada u savesnost nije dovoljna.

Potrebno je razumeti koje sile čine savesnost isplativom.

U sva vremena takav zadatak rešavale su zajednice.

Trgovac nije putovao samo kao pojedinac.

Iza njega je stajao njegov grad.

Njegov rod.

Njegov ceh.

Njegova vera.

Ako su trgovci nekog grada stekli slavu prevaranata, sledeći karavan iz tog grada dočekivali su već bez prethodnog gostoprimstva.

Ako je pak neko bez razloga vređao takve trgovce, rizikovao je da privuče neprijateljstvo cele zajednice.

Zato je reputacija postajala vrsta bogatstva.

Ibn Haldun je pisao da ljudi dostižu velike ciljeve samo zahvaljujući asabiji — uzajamnoj podršci i solidarnosti.

Isto važi i za trgovinu.

Međutim, i ovde preterivanje donosi štetu.

Kada pripadnost korporaciji postane važnija od sposobnosti čoveka, tržište gubi fleksibilnost.

Tada mesto poverenja zauzima monopol.

Mesto reputacije — privilegija.

A mesto saradnje — prisila.

Zato su vremenom nastali drugi načini obezbeđivanja poverenja.

Jedan od njih postalo je osiguranje.

U takvoj shemi se pojavljuje treća strana, koja prima naknadu za spremnost da pokrije štetu od nepredviđenih okolnosti.

Ali upravo zato što osiguravač ne želi da plati više nego što treba, on pažljivo istražuje ponašanje učesnika u poslu.

Time osiguranje ne samo da raspoređuje rizike, već i podstiče transparentnost.

Međutim, ni ono nije čudo.

Osiguranje dobro štiti od nesreće, ali loše štiti od zlog namera.

Ako se prevara ispostavi kao isplativija od poštenog rada, nijedan osiguravajući fond neće moći dugo da postoji.

Zato su trgovci smislili takođe zaloge i račune uslovnog čuvanja.

U nekim slučajevima novac ostaje kod posrednika do ispunjenja obaveza.

U drugim slučajevima strane rizikuju unapred uplaćeno obezbeđenje.

Ali i ova sredstva imaju svoje granice.

Ona dobro rade tamo gde predmet posla već postoji.

Ona gore rade tamo gde predmet posla tek treba da se stvori.

Upravo zato najrizičnija vrsta trgovine ostaje ulaganje kapitala u nove poduhvate.

Kako se tržište razvijalo, sve veći broj interakcija postajao je uobičajen.

Za njih se pojavljuju pravila.

Standardi.

Posrednici.

Osiguravači.

Arbitri.

Iskustvo.

Svet trgovine postepeno postaje sličan prelepom vrtu, gde su staze popločane kamenom, opasna mesta ograđena, a pored svake raskrsnice stoji putokaz.

U takvom vrtu je udobno živeti.

Ali je teško se obogatiti.

Jer visok profit nastaje tamo gde još uvek nema staza.

Zato se najveća bogatstva ne stvaraju u vrtu, već iza njegove ograde.

Tamo gde trgovci kreću u neistražene zemlje.

Tamo gde plovidbe traže nove puteve.

Tamo gde ljudi ulažu novac ne u postojeći posao, već u samu mogućnost njegovog pojavljivanja.

Slično kao što je Sinbad Moreplovac jednom добыo dijamante iz doline do koje nije vodio nijedan bezbedan put, razumni investitor traži mogućnosti tamo gde ostali vide samo opasnost.

Da, oko takvih poduhvata uvek će se okupljati sanjari, avanturisti i prevaranti.

Ali pored njih će se pojaviti i ljudi sposobni da razlikuju sterilno ludilo od plodnog ludila.

I upravo oni će postati pioniri novih tržišta.

Ostali će doći kasnije, kada se rizik smanji, a profit postane skromniji.

I zato treba zaključiti:

Ugovori su neophodni.

Reputacija je neophodna.

Jamstvo je neophodno.

Osiguranje je korisno.

Ali nijedan od ovih instrumenata nije sposoban da potpuno oslobodi čoveka rizika.

Jer rizik je cena koju ljudi plaćaju za mogućnost da otkriju nešto novo.

A zato se najveća bogatstva rađaju ne tamo gde opasnosti uopšte nema, već tamo gde ljudi umeju da joj pogledaju u lice otvorenih očiju.

Mehanika „Slobode“

Ne razumem baš najbolje izdavanje knjiga na papiru, osim ako to nisu knjige za malu decu koje mogu fizički da se žvaću ili, u nešto starijem uzrastu, kreativno razmrljaju. Čak i ako osoba vodi ustaljen život u sopstvenom domu, čuvanje papirnih knjiga kod kuće je luksuz, jer za njih treba nabaviti tako čudan vintage predmet enterijera kao što je knjižni regal (ako knjiga u domu ima malo, bolje je odgovarala mala polica u toaletu). A ako osoba iznajmljuje stan, prinuđena je s vremena na vreme da se seli i čak ne zna u kojoj će državi biti za pola godine, tada je za nju izraz „papirna knjiga“ definitivno nešto za bogataše. Zato papirne knjige migriraju u javne prostore i češće ih možete videti u nekim tajm-kafeima pored društvenih igara. One retke papirne knjige koje su mi iz nekog razloga završavale u rukama poslednjih godina, brzo su prelazile u jedan od takvih prostora, a sada u apartmanu koji iznajmljujem stoji jedan jedini strip na srpskom o Corto Malteseu, koji je „zalutao“ sa festivala stripa.

Ipak, papirne knjige, ovaj duboko nišni proizvod, neko i dalje ne samo da kupuje, već čak proizvodi i nove primerke. Tako su se moji poznanici time bavili još u Rusiji, osnovavši izdavačku kuću „Sloboda“, potom su nastavili u Crnoj Gori, a sada i u Nemačkoj. Uostalom, oni su i dalje orijentisani na rusko tržište i prodaju se uglavnom na Ozonu. Sumnjam da će moje sopstvene knjige biti izdavane na taj način, jer su ekstremno male po obimu, što znači da bi udeo poštavnih troškova u troškovima nabavke gotovog proizvoda bio nesrazmerno veliki. Uпрочем, ako uspejem da napišem još jedan rad, onda tri knjige pod jednim koricama već imaju šanse.

Zato je „Sloboda“ izdala moj prevod Fridmanove „Mehanike slobode“, i tamo na Ozonovom sajtu postoji čak nekoliko desetina recenzija. Prevod sasvim možete pročitati potpuno besplatno u elektronskom obliku, ali ako vam je prijatno da posedujete težak suvenirni ciglić, izvolite. Koliko razumem, u linkovima koje ću ovde davati ugrađeno je pominjanje da su primljeni baš od mene. Mislim da je to za analitiku, kako bi izdavači razumeli koliko je efikasno reklamirati se na taj način. I sama nemam pojma, videćemo.

Šta tamo ima o libertarijanizmu, osim Fridmana?

2. Alja Zanoza. Priručnik za racionalni egoizam. Pa, ovde sam odmah izbacila as iz rukava, naravno. Sa Aljom ste verovatno upoznati preko njenog jutjub kanala, kojem, očigledno, sija skorije preimenovanje u „Srpsku polit-topku“. Tekst knjige nije u otvorenom pristupu, tako da je kupovina cigle od dvesta strana ne samo suvenir, već i krajnje izopačen način da se upoznate sa samim sadržajem Aljinog kreativca. Ako me autor „bombarduje“ tekstom, možda ću čak objaviti recenziju.

3. Linda i Moris Tanehili. Tržište slobode. Ovo je još jedan ekskluziv, koji ranije nije bio izdat na ruskom jeziku. Fridman i Tanehili su gotovo sigurno aktivno razmenjivali ideje (sudim po gotovo podudarnim godinama izdanja i referencama kod Fridmana, pošto nisam direktno upoznata sa stvaralaštvom Tanehilija). Recimo, čuvena ideja privatnih agencija za obezbeđenje, koje treba da zamene najtoksičniju funkciju države, puštena je u mase u 20. veku upravo od strane Tanehilija.

4. Hans-Herman Hoppe. Teorija socijalizma i kapitalizma. Ovo više nije ekskluziv izdavačke kuće „Sloboda“, već reprint izdanja novisibirske Hyde Park Library. Sudeći po anotacijama, najvredniji deo knjige uopšte nisu razmišljanja o socijalizmu i kapitalizmu, već Hoppe-ova argumentativna etika, na kojoj on, pretpostavljam, gradi sve dalje konstrukcije.

5. Ajn Rand. Kapitalizam. Apologija. Ovo je već primetno manje popularan autor, ako sudimo po broju recenzija na Ozonu. Ovde je zbirka raznovrsnih članaka u kojima Ajn Rand primenjuje instrumentarijum svog razvijenog objektivizma za razmišljanje o različitim političkim pojmovima. Možda ću i ja u starosti sastaviti zbirku dodataka za različite aspekte stvarnosti za sopstvene teorije…

6. Dejvid Berglend. Libertarijanizam u jednoj lekciji. Nekako se desilo da sam znala za ovu knjigu o osnovama libertarijanizma, ali u svoje vreme nisam stigla da je pročitam, već sam odmah prešla na Rotbarda. U rezultatu, nemam pojma koliko je ovaj direktni konkurent mog Ankapa dobar za nosioce ruske kulture. Ako je neko poredio, podelite mišljenje.

Možda ću u predvidljivoj budućnosti uraditi detaljnije recenzije ovih knjiga, kao i noviteta izdavačke kuće, ukoliko se takvi pojave.

„Praktična anarhija“ Stefana Molinjua – gotovo!

Završen je prevod poslednja dva poglavlja „Praktične anarhije„. Jedno se ticalo problema abortusa i ostavilo je na mene pozitivan utisak time što autor nije počeo da fantazira o svetloj totalitarnoj budućnosti, u kojoj svemoćna libertarianska privatna pravna društva izlažu one koji rade abortuse totalnom ostracizmu, primoravajući ove strašne kriminalce da crknu pored ograde – već je samo podsetio da državno subvencionisanje obezbeđuje prekomernu proizvodnju onoga što se subvencioniše. Iznenađujuće blago za konzervativnog moralnog filozofa.

Poslednje poglavlje se ispostavilo ne kao standardni zaključak na kraju knjige, gde se ukratko sumira ono čemu je čitalac upravo posvetio nekoliko sati svog života – već kao par potpuno odvojenih svetonazornih eseja. Jedan – o tome kako je sam Molinj imao veliku sreću što je rođen u tako divno vreme, kada može u relativnoj fizičkoj sigurnosti da „pali“ ljude rečima, i koliko bi mu bilo dosadno da živi u svetu pobedničke anarhije, gde više nikoga ne treba paliti. Drugo – kako je divno kada očistiš mozak i shvatiš da ne treba tebi da se dopadneš čitaocu, već čitalac tebi, i tada ga možeš milostivo ne banovati u komentarima. Uglavnom, tekst je veoma ličan i iskren.

U bliskoj budućnosti planiram da složim tekst u epub format, ispravljajući u procesu razne sitne greške, i, osveživši ovaj dugotrajan projekat u svojoj memoriji, iznesem već povezanu recenziju cele knjige, a ne njenih pojedinačnih poglavlja.

Stefan Molynieux, Praktična anarhija, prevod poglavlja 27 od 29

Poslednjih dana sam imao ozbiljan pad energije, tako da su se nakupili dugovi po tekstovima. Sada se vreme za prozorom primetno poboljšalo i računam da ću malo smanjiti taj red čekanja. Ali za početak objavljujem finalnu verziju prevoda 27. poglavlja „Praktične anarhije“ Stefana Molinjua, jednostavno zato što je za ovaj rad bilo potrebno manje kreativnog truda. Poglavlje je posvećeno opisu sistema stimulansa koji tržišno bezdržavno društvo može da stvori kako bi podstaklo dobro vaspitanje dece i, shodno tome, kaznilo loše.

Glavni nedostatak teksta je, naravno, u potpunom ćutanju o činjenici da deca i njihovi roditelji imaju zajednički budžet. Što su finansijske sankcije prema roditeljima veće, to tehnički manje novca može stići do deteta. U nekom trenutku na pragu problematičnog roditelja mora se pojaviti sveprisutni predstavnik ORS-a i objaviti da, pošto roditelj ne može da plati povećano osiguranje, može, naravno, potpuno odreći polise, ali tada njega i njegovo dete neće pustiti preko praga ni u jedno pristojno mesto (neću prepričavati, logika je otprilike ista kao i u 25. poglavlju o bezdržavnim zatvorima). Ali roditelj takođe može potpisati odricanje od prava na vaspitanje deteta, i evo, izvolite, ovde imamo listu željalaca koji žele da steknu ta prava, ne želite li da se upoznate sa njihovim ponudama? Ako danas ne prodate svoja prava, sutra će im vrednost biti niža, jer će u svim rejtingima vaše dete biti smatrano sve problematičnijim i problematičnijim. Razmislite. Nakon čega predstavnik ORS-a sa demonskim smehom nestaje u oblacima dima.

Naravno, ORS će biti finansijski zainteresovan za to da razni marginalci propadnu plaćajući povećane stope po ugovorima sa ORS-om, a zatim, na ovaj ili onaj način, predaju decu dobro vaspitanim i imućnim članovima društva, koji neće stvarati probleme okolini, ali, što je mnogo važnije, moći će dodatno novčano da motivišu inspektora ORS-a da obrati posebno pažljivo pažnju na konkretnu problematičnu porodicu. Što je više željalaca da se domognu deteta što ranije u uzrastu, to su veći finansijski stimulansi za ORS da uvodi što stroža pravila, čije nepoštovanje pokreće lanac koji na kraju vodi do finansijskog kraha porodice i rastanka sa detetom.

Kako se desilo da Molinju radije ne piše o iznuđivanju čiji je cilj oduzimanje dece roditeljima koji su proglašeni problematičnim? Zato što je on konzervativac, on je kategorički protiv državnog juvenalnog pravosuđa, i za njega je vaspitanje dece upravo od strane roditelja vrednost veoma visokog reda. Ali tržišna logika pljune u vrednosti konkretnog Stefana Molinjua.

Stefan Molynieu, Praktična anarhija, prevod poglavlja 26 od 29

Objavljena je finalna redakcija prevoda sledećeg poglavlja iz knjige Stefana Molinjua Praktična anarhija – o tome kako društvo bez države rešava problem izdavanja pouzdanog novca. Tekst je napisan ne dugo pre pojave Bitkoina, i stoga se ne odnosi na to kako društvo bez države može obezbediti pouzdan novac uprkos volji vlada, već samo na to kako bi sve to moglo funkcionisati u slučaju odsustva državnog protivdelovanja.

Ipak, tekst uopšte nije beskoristan. U suštini, on opisuje perspektive onoga u šta bi se mogla pretvoriti tokenomika Montelibera, kada bi stekla značajne razmere. Mi već sada imamo prilično razvijen sistem privatnih novčanih obaveza različite likvidnosti, ali je generalno naše novčano tržište još uvek presmalo da bi u njemu postojao ekonomski smisao za pojavu složenih sistema kliringa. Naš privatni novac u velikoj meri ima karakter obaveza osiguranih robama i uslugama koje nudi emitent, a emisija predstavlja oblik dobijanja kredita za pokretanje ili održavanje proizvodnje tih istih roba i usluga. Shodno tome, što je usluga traženija, to su likvidnije novčane obaveze izdate za nju.

Molinju će uskoro biti završen, i nije sigurno da ću preuzimati nove velike projekte za prevod. Prvo, ljudi ne čitaju naročito dugo tekstove. Tako, na primer, tokom celog vremena dok je na mom sajtu stajao nacrt poglavlja o novcu koji je preveo volonter, niko se nije pobunio što je tamo jednostavno izostavljena jedna stranica teksta iz sredine. Drugo, ako osoba mora da savlada tekst na stranom jeziku, sve ređe traži prevod, a sve češće veruje alatima za prevod u realnom vremenu koji su ugrađeni u pretraživač. Da, neuronske mreže prave prosečan polufabrikat, ali za jednostavne tekstove je to dovoljno, a u slučaju složenih, čitalac se obično dobro razume u predmet i razume šta je autor hteo da kaže, čak i na osnovu lošeg prevoda pojedinih teških delova.

Stefan Molynieu, Praktična anarhija, prevod poglavlja 24

Gotova je finalna verzija prevoda još jednog poglavlja Praktične anarhije autora Stefana Molinju, ovog puta o zdravstvenoj zaštiti. U principu, struktura poglavlja je već prilično uobičajena: analiza trenutne etatističke slike, a zatim opis toga kako će sve to izgledati u bezdržavnom tržišnom društvu. Za razliku od situacije sa putevima i sličnim infrastrukturnim pitanjima, ovde je već moralo biti dodato malo socijalizma u obliku dobrotvornosti, bez koje bi čisto komercijalna zdravstvena zaštita mogla pružiti ružne slike siromašaka koji umiru pored ograde. Uostalom, dobrotvornost ne treba državu, tako da to ne narušava skladnost konstrukcije.

Prevod članka o tulipomansiji

Na sajtu je novi naručeni prevod, članak „Tulipomanija: klasična priča o holandskom finansijskom mehuru je uglavnom lažna„. To je 2018. godina, medveđi ciklus bitkoina, ponovni razgovori o tome da je sva ta vaša kripto zapravo nova varijanta tulipomanije, pa i članak koji, ne pominjući ni reč o bitkoinu, umesto toga objašnjava da sa tulipanima nije bilo nimalo tako kao u popularnim ekonomskim anegdotama.

Novi prevod. Gustav de Molinari. Večeri u ulici Sen Lazar. Glava 11.

Po nalogu @mysery_tg uradio sam prevod jednog od poglavlja „Večeri u ulici Sen Lazar“ Gustava de Molinarija (1849. god.). Autor je sredinom 19. veka osmislio i popularizovao ideju koju danas poznajemo kao ankep, a u tekstu koji vam predstavljam izlaže argumente u korist ovog sistema društvenog uređenja u zamišljenom dijalogu sa konzervativcom i socijalistom.

Prevod je urađen sa engleskog prevoda Dejvida Harta iz 2009. godine. Nisam proveravao sa francuskim originalom, ali se nadam da je faktor „pokvarenog telefona“ dovoljno zanemarljiv.