Video sadrži nekoliko tvrdnji.
- Sa tačke gledišta teorije svetskog sistema, civilizacija stalno prolazi kroz iste cikluse: uspehija novi centar svetske poslovne aktivnosti, novac ide kod novca, naduvava se ogroman balon, u centru balona ubrzo bilo koja proizvodnja postaje neisplativa, i novac počinje da se pravi direktno od novca, putem prometa raznih hartija od vrednosti. Na kraju, balon pukne, i ubrzo počinje da se naduvava novi, oko novog centra. SAD će puknuti kao svetski hegemon, i Kina će izaći na scenu.
- Nikakvi pokušaji imitiranja svetskog hegemona više ne mogu biti uspešni: uzalud je pokušavati povećati sopstvenu investicionu privlačnost, otvarati tržišta, smanjivati carine i graditi institucije – iz statusa periferije u fazi naduvavanja finansijskog balona je nemoguće izaći.
- Kriptovalute su postale potpuno ista takva precenjena finansijska imovina, i kada balon pukne, one će isto tako izgubiti lavlji deo svoje vrednosti.
- Deficit grafičkih kartica, uzrokovan povećanom potražnjom sa strane rudarima, ne može se pokriti proširenjem proizvodnje, jer era globalizacije se završava, počinju trgovinski ratovi, a lokalnom kineskom tržištu nije potrebno toliko grafičkih kartica, bojte se, pošteni gejmeri, sedićete na petogodišnjoj starini.
- Koliko god to čudno zvučalo, akcije nisu samo cifre na berzanskim računima. To su investicije koje odlaze kompanijama koje su izdale akcije, a one, sa svoje strane, nipošto ne troše sve na bonuse menadžmentu i otkup akcija (buybacks) – nešto se zaista ulaže u proizvodnju – i to na periferiji, tamo gde je jeftinije. U tom trenutku, periferijskim zemljama je važno da budu privlačne za te same investicije.
- Ako je besmisleno imitirati hegemon, onda zahvaljujući čemu će se pojaviti novi hegemon? Ako teorija svetskog sistema dovoljno adekvatno odražava stvarne procese, onda neko mora pokrenuti novi ciklus sa sobom u centru. To znači da postoji mehanizam napuštanja periferije. I logično je pretpostaviti da za to zaista ne treba samo imitirati hegemonu. Ne treba imitirati hegemonu u njegovom trenutnom umirućem stanju, već se orijentisati prema onom vremenu kada je bio mlad i zdrav – ali, naravno, prilagođavajući se trenutnim tehnološkim realnostima.
- Šta znači puknuće balona? Mnogo kompanija naglo gubi na ceni i ispostavlja se da nisu u stanju da pronađu kupca za svoju robu. Potražnja je uglavnom usmerena na potrošačku robu, koja postaje skuplja u odnosu na kapitalnu. Ponosni vlasnik kriptovaluta, koji se ranije bavio rudarenjem, počinje da ulaže u krompir, prvo prodajući rudarice (koje gube na vrednosti), a zatim i samu kriptovalutu (čija cena takođe pada). Tržište postaje zasićeno jeftinim polovnim grafičkim karticama, potražnja za novim se smanjuje, njihova proizvodnja prestaje da bude isplativa, i nisu potrebni čak ni trgovinski ratovi, gejmeri ostaju sa petogodišnjom starošću. Napomenaću samo da će rudarice i kriptovalute u fazi otplinjavanja balona jeftinjeti u odnosu na uslovni krompir, ali u odnosu na uslovni dolar – to nimalo nije izvesno, on može potpuno da ode u spiralu hiperinflacije.
- Da li će se time završiti globalizacija? Za pristalice teorije svetskog sistema, čudno je raspravljati o tome. Odakle će se pojaviti novi globalni hegemon ako ne bude globalizacije? Bez nje će i hegemon biti lokalni. Dakle, pošto se kod vas sve vrti u krug, ni svetska razmena robe neće nigde nestati.
Odgovoriću kratko po tačkama.
Ovde ne pokušavam da sudim o tome koliko je sama teorija tačna. Teorija je relativno mlada, manje-više objašnjava uočene činjenice i daje proverljiva predviđanja. Kako se bude otkrivalo koja su predviđanja lažna, na nju će se ili dodavati zakrpe, ili će se taj pravac razmišljanja smatrati zastojnim i koristiće se teorija koja polazi iz potpuno drugih premisa, zašto da ne.