Kao što znate, pristalice voluntarizma i ideja nenasilja aktivno se zalažu za nesilne mere za nadoknadu štete, kao i za kažnjavanje kršilaca dogovora i kriminalaca, kao što su ostracizam, finansijske sankcije, kaucije, osiguranje transakcija itd. Primena sile je dozvoljena samo u svrhu samoodbrane od neposrednog napada, u drugim slučajevima nasilje je apsolutno nedozvoljeno. Postoji mnogo razloga zašto je takav model ponašanja najoptimalniji, već sam mnogo toga rekao u svojim prethodnim materijalima. Sada ćemo razmotriti jedan veoma uobičajen argument, usmeren na diskreditaciju nesilnih mera.
Evo šta ja govorim o reputacionim institucijama i o ostracizmu, o tome da se osoba koja krši dogovore ili koja je u prošlosti počinila čin nasilja može uvrstiti na crne liste i da joj se odbijaju buduće transakcije. I znate kakav argument često sledi za tim? To liči na socijalni rejting u Kini, vi ste zapravo nečovečni totalitarijci! To je ipak „kultura otkazivanja“ koja se sada praktikuje na Zapadu, vi samo želite da surovo mučite ljude i lišite ih prava na normalan život!
Sada želim da postavim pitanje onima koji iznose takvu kritiku. A koju ćete vi alternativu ponuditi? Dozvolite mi da pogodim, zar svakoga ko prekrši treba tući štapovima, vući u lisicama po sudovima, ili čak na mnogo godina zatvoriti iza rešetaka? Drugo ionako nećete moći da ponudite, alternativa našim nematerijalnim merama je samo jedna – mere sile. I šta tako ispada, mi smo sa našim ostrakizmom i finansijskim sankcijama nehumanitarni totalitarijasti, a vaši štapovi i zatvor – humanitarni i krajnje ljudski instrumenti? Ako neko tako misli, onda je on jednostavno potpuni idiot!
I, inače, mi ne nudimo doživotnu „otkaznicu“ počinitelju prekršaja, o čemu neki takođe govore. Zapravo, može se proći i sasvim bez toga; ako osoba odmah prizna svoju krivicu i spremnost da nadoknadi štetu, onda joj ni ostrakizam ni crne liste ne prete. Na kraju krajeva, svima će biti bolje ako će krivac, u tempu koji mu odgovara i u uslovima koji mu odgovaraju, u kojima može da radi sa maksimalnim učinkom, nadoknađivati štetu koju je nanio. Takođe, da biste nekoga bacili iza rešetaka, morali biste nasilno oduzeti mirnim ljudima deo njihovih sredstava (tj. prinudno ih oporezivati) za održavanje zatvorske infrastrukture i samog zatvorenika. Naravno, ako neko nema ništa protiv toga da plaća za to – neka plaća, i neka zločincima predlaže svoju meru za ukidanje ostrakizma u vidu dobrovoljnog zatvaranja. A ja ne želim da plaćam za to. Šta ćete uraditi, i mene ćete izbiti štapom? Onda ste nasilnik, apsolutno ništa bolji od ostalih nasilnika!
Pored toga, ne treba govoriti da nematerijalne mere neće funkcionisati, jer kriminalac može zaobići njih jednostavno vršeći dalja nasilja i kradši radi sopstvenog obezbeđivanja. Čak i u tom slučaju, njegov život će biti izuzetno neprijatan, pošto čitav niz dobara i usluga ne može se jednostavno ukrasti, a ako se kriminalac odluči na napad, može ga se zaustaviti sredstvima samoodbrane. Ne zaboravite da mi zapravo zastupamo opšte naoružanje i da nemamo ništa protiv samoodbrane u slučaju neposrednog napada!
