Ekaterina Shulman u svojoj emisiji uvodi razliku između vesti, odnosno onoga što privlači pažnju, i događaja, odnosno onoga što ima posledice. Na primer, kada sam najavila debatu Litreva i Milova, to je bila vest, ali debata se nije ni održala jer se Navaljni vratio u Rusiju i svima su te sitnice postale nebitne.

Nešto kasnije sam najavila duplet predavanja Alekseja Nefedova i Aleksandra Kotova u okviru uralskog libertarijanskog lektorija. Prenos predavanja na dan održavanja nije bio, i ubrzo sam ih uspešno zaboravila. Ali taj događajje imao posledice: nakon izvesnog vremena na kanalu libertarijanaca sa Urala tiho su objavili snimke predavanja, i ja sam ih konačno pogledala.

1. Aleksej Nefedov. Bitcoin i teorija novca.

U predavanju je najpre bilo razrađeno zašto se u ljudskim zajednicama uopšte pojavljuje novac, koju funkciju on nosi, koji novac dobija širu rasprostranjenost, a koji opstaje samo na državnom prisilu. Dalje je ukratko opisano kako je Bitcoin dizajniran i zašto ova konstrukcija omogućava njegovu široku rasprostranjenost i rast cene. Na kraju je objašnjeno zašto Bitcoin zapravo nije postao novac, već se umesto toga pretvorio u zaštitnu finansijsku imovinu.

Tamo gde je bilo o ekonomiji, bilo mi je dovoljno jasno i zanimljivo. Tamo gde je bilo o tehnologijama, nisam se previše upuštala, pokušavajući da se ne uplašim fraza poput „kvantna superpozicija“. Saznala sam pojedine nove detalje za mene, poput toga na koji način dolazi do promene pravila rada bitkojn mreže, ili kako je na osnovu modela stock-to-flow izgrađena prognoza cene.

Delovalo mi je da bi imalo smisla malo šire otvoriti temu altkoinova, ali Aleksej je bitkojn-maksimalista i, očigledno, smatra da će oni sami otići ako se o njima ne govori.

2. Aleksandar Kotov. Tehnološka rešenja društvenih problema.

Nadala sam se da ću u predavanju čuti gotove recepte, ali se ono ispostavilo više filozofskim nego praktičnim. Zanimljivo je da Aleksandar smatra da delovanja države nisu uzrok problema kao što je, recimo, cenzura na društvenim mrežama, već da su to čisto društveni problemi. Čini mi se da bi ipak, u odsustvu države, ovi problemi bili bar manje oštri, jer su pokušaji ućutkivanja protivnika povezani upravo sa zadatkom političke dominacije, a to je ipak državni fenomen. Ipak, u predavanju je odjeknulo nekoliko zanimljivih recepata, na primer, o moderaciji na velikim društvenim mrežama, koja bi značajno smanjila društvenu napetost – putem pretplate na agencije za rejting, koje bi delovale nezavisno od administracije društvene mreže, a pružale usluge direktno njenim klijentima.

Predavanje je bilo prilično razbuktavajuće, postalo mi je mnogo jasnije sa čim je povezana tako niska penetracija decentralizovanih društvenih mreža u masu, i sada više nisam uopšte sigurna da li sama želim da se bavim time – barem dok centralizovana rešenja obezbeđuju bar neki prostor za manevrisanje.

Pred kraj, Aleksandar je demonstrirao kako radi hardverski novčanik, to je bilo radoznalo, ali ne baš jasno, mada se vidi da je to prilično paranoičan uređaj koji teško da će dozvoliti korisniku da izgubi svoj novac na previše glup način. Ja, nažalost, nemam toliko novca da bih se toliko opčinjeno bavio bezbednošću, ali bilo je zanimljivo pogledati.