Nekoliko misli od autora pitanja:

Glavni izvor prihoda države su porezi, i verovatno je da će država za isplatu kamata na obveznice posegnuti za povećanjem dugovnog opterećenja. Neuspešne emisije obveznica iz perspektive države su signal da joj se ne veruje toliko koliko ona želi da privuče sredstva jeftino, i to može postati razlog za smanjenje državnih rashoda.

U isto vreme, nemogućnost zaduživanja može doprineti posezanju u džepove građana kroz poreze.
Naginjem se ka tome da je bolje ne pozajmljivati državama, ali sa egoistične pozicije takva odluka ne deluje uvek optimalno – kamate znaju biti primamljive, a rizici niski u poređenju sa drugim ponudama na tržištu.

Ali ako ne želite da imate posla sa državom i iz etičkih razloga, sa državnim korporacijama je ipak nešto komplikovanije.

Privatni bankar™

Dugo nisam mogla da odgovorim na ovo pitanje jer sam ipak slabo potkovana u oblasti finansija. Isto tako, na primer, u svom nedavnom intervjuu sa Aleksejem Markovom kaže Grigorij Baženov: to nije moja sfera, kaže, zato ovde nikome ne odgovaram, već ja sama postavljam pitanja. Naravno, meni je lakše, jer pitanje ne dotiče profitabilnost i pouzdanost određenih investicija, već etičku stranu pitanja, a etičku presudu može formulisati bilo ko.

Ali čak i da bih odgovorila iz pozicije etike, želim da budem sigurna da neću promašiti poenta. Zapravo, u čemu leže moje sumnje? Recimo, kažem da je pozajmljivanje državi „fu“, i da novac treba nositi u banku. I to se ispostavi kao glup amaterski savet, jer banke ne samo da plaćaju manje kamate, već za novac dobijen od građana kupuju baš iste one obveznice državnih kompanija. Ili navedem neku privatnu kompaniju čije obveznice nije sramota kupovati, a ispostavi se da većinskom udelom upravlja neki vampir koji aktivno sarađuje sa državom, uključujući i to da pritiska svoje konkurente.

Ali ako se uporno trudite da sačuvate čistoću svoje slike, gde da ulažete? U bitcoin? Ako je reč o tome da ostavite nešto za starost, onda – definitivno u bitcoin. Ali ako želite da živite bar delimično od pasivnog prihoda, onda već želite da birate iz instrumenata koji obezbeđuju keš flou. U nekretnine, kao što je Kiyosaki ostavio u za legacies? Može se pomisliti da su investitori u Rusiji manje vampiri od top menadžmenta državnih korporacija. Da, zapravo, ni sa bitcoinom nije uvek jasno odakle novčići dolaze. Možda pomažete zvaničniku da opere mito? Naravno, najetički bezgrebnije investicije su agoristički biznis. Ali o kakvoj pouzdanosti ovde može biti reči?

Zato dozvolite mi da odgovorim ovako. Sama želja da razmišljate o tome koje su investicije etičnije, a koje manje – prelepa je. Težnja da se kažnjavaju kompanije ili vlade zbog neetičkih postupaka odbacivanjem njihovih hartija od vrednosti je moćan reputacioni alat, vredi ga koristiti. Ali u uslovima kada je teško pronaći potpuno čiste imovinu, može se, barem, praktikovati pametno glasanje: kupovati one koji su relativno pristojni, na štetu onih koji su potpuni monstrumi. Uz sve ostale podjednake uslove – preferirati privatnike u odnosu na državne korporacije. Ako postoji izlaz na svetska berzanska tržišta, onda obratiti pažnju na hartije vlada i kompanija iz zemalja koje se ponašaju pristojnije. Ali, naravno, pritom ne zaboravljati na rizike i profit.

A bitcoin za starost ipak kupite.