Тег: mesindžer

Pregled mesindžera Onym

Poslali su mi donaciju u iznosu od 77 EURMTL i tražili recenziju decentralizovanog mesindžera Onym. Krećem.

Na sajtu onym.app objašnjen je koncept mesindžera. Glavna ideja je da se eliminiše jedinstvena tačka otkaza i omogući korisniku da sam bira servise koji će biti odgovorni za različite komponente razmene informacija.

Pretpostavlja se da je struktura proizvoda otprilike sledeća.

  1. Autori nude klijent mesindžera sa otvorenim izvornim kodom koji se instalira na telefone korisnika. Svatko ko želi može napisati sopstveni klijent, i on će moći da radi u okviru istog ovog protokola.
  2. Za registraciju novog korisnika nije potreban unos bilo kakvih podataka, ključevi se generišu na telefonu korisnika i vezuju za njega. Međutim, pošto svako može napisati sopstveni klijent, ništa ne sprečava nekoga da registruje korisnike čak i uz potpuno prolazak kroz KYC, ako smisli kako da ih ubedi da instaliraju baš njegov klijent.
  3. Prenos podataka se vrši preko Nostr releja. Po defaultu, klijent koristi jedini relej koji podržavaju autori projekta, ali ga je moguće zameniti sopstvenim ili bilo kojim javnim. Relej je običan mehanizam za prosleđivanje: on prima podatke korisnika šifrovane privatnim ključem i stavlja ih u javni pristup, odakle ih može preuzeti svako ko želi. Releji nisu obavezni da dugo čuvaju korisnički sadržaj, stoga su na kraju svi podaci strogo vezani za krajnji uređaj na kojem je instaliran klijent mesindžera.
  4. Najneobičniji deo arhitekture odnosi se na grupne četove. Informacije o tome ko je administrator, ko može pozvati nove učesnike i ko uopšte čini deo grupe, zapisuju se u pametne ugovore na Stellar blokčejnu. Zahvaljujući tome, upravljanje grupama ne zavisi od bilo kog jednog servera. Međutim, krajnji korisnik ne mora da brine o novcu na računu za zapise u blokčejn, to za njega radi takozvani relayer. Cena transakcija na Stellaru je zanemarljiva, ali je to ipak tačka otkaza. Zlonamernik može organizovati registraciju mnoštva fiktivnih naloga, kreirajući novi identitet u svom klijentu i odmah ga brišući. Registracija svakog takvog identiteta zahtevaće transakciju u blokčejnu, koju će relayer morati da plati. Trenutno projekat radi u testnoj verziji blokčejna, ali pri prelasku u mainnet troškovi će postati stvarni.

Na sajtu se takođe nalazi stranica na engleskom jeziku sa opisom modela pretnji u okviru kojeg mesindžer radi, i na osnovu kojeg treba doneti odluku o tome koliko je bezbedno koristiti ga. Tvrdi se da mesindžer ne može da se suprotstavi tako očiglednim pretnjama kao što su krt u četu, kompromitacija uređaja i fizička prisila, hipotetskim pretnjama kao što je kvantni hakovanje, i tako resursno zahtevnim pretnjama kao što je pristrasan Stellar validator ili sistemi poput ruskog SORM-a. Ovi poslednji, uostalom, omogućavaju samo približavanje otkrivanju anonimnosti učesnika četa, ali ne i čitanje poruka u njemu.

Sada malo o ličnim utiscima o radu sa mesindžerom Onym. Ovo je rana alfa verzija, što znači da je, naravno, užasno sirova, i to treba uzeti u obzir, ocenjujući ne toliko funkcionalnost koja već postoji, već onu koja je predviđena. Mesindžer omogućava kreiranje grupa, pozivanje proizvoljnog broja ljudi u njih i komunikaciju u tim grupama. U principu, to umeju i mnogi drugi Nostr klijenti, jer je takva funkcionalnost deo protokola. Ali tamo četovi imaju neki nerazumljivi polujavni status, dok Onym, zahvaljujući dodatnom Stellar sloju, obezbeđuje zatvorenost četa bez korišćenja zatvorenih releja. U suštini, upravo je ova simpatična osobina predviđena da postane „killer-feature“ mesindžera: obični Nostr klijenti nisu dovoljno privatni, a privatni mesindžeri vezani za uređaj poput Briara zahtevaju potpuno poverenje u klijenta mesindžera. Ovde se poverenje raspoređuje između nekoliko slojeva, u kojima se u svakom može birati konkretna implementacija, uključujući i sopstvenu.

Danas mesindžer izgleda kao jednostavan demonstrator koncepta, i stoga je u suštini namenjen IT stručnjacima. Običnom korisniku izgleda pomalo „sirovo“, previše ga puta nude neka uputstva za podešavanje Docker-a i slične specijalističke materije. Mislim da glavni zadatak autora ideje danas treba da bude povećanje broja kontributora na GitHub-u projekta i pojavljivanje interesovanja među Nostr entuzijastima. Po GitHub-u se vidi da je projekat startovao početkom maja, zatim je dugo ćutao, a pre nekoliko nedelja su skinuli prašinu sa njega i nastavili sa razvojem. Ali da je projekat formirao makar malo jezgro korisnika koji bi redovno slali svoje „issues“, autori izvorne ideje bi definitivno imali više motivacije da rade brže.

Moje preporuke autorima mesindžera, po opadajućem redu hitnosti:

  1. Doraditi minimalnu funkcionalnost koja omogućava korišćenje mesindžera: administracija grupa (brisanje korisnika/poruka), push obaveštenja, prikaz statusa korisnika, makar samo jednostavno onlajn/oflajn. Obavezno dovršiti najavljenu, ali još uvek nerealizovanu mogućnost eksporta i importa naloga.
  2. Navikavati korisnike na distribuiranu arhitekturu. Klijent bi trebalo da nudi listu nezavisnih releja i Blossom servera sa monitoringom njihovog statusa. Kako se pojavljuju alternativni relejeri i implementacije pametnih ugovora za upravljanje grupama, sličan izbor bi trebalo da se pojavi i za njih. Bez ponude eksternih servisa, nepripremljen korisnik će se ograničiti na default podešavanja, što će stvoriti jedinstvenu tačku otkaza.
  3. Razmisliti o desktop aplikaciji i mogućnosti istovremenog pokretanja mesindžera sa više uređaja. Vezivanje celog identiteta za uređaj, a ne za ključ, jednostavno neće dozvoliti mesindžeru da stekne bilo kakvu masovnost.
  4. Uvesti audio i video pozive, takvu funkcionalnost Nostr protokol već omogućava.
  5. Uvesti funkcionalnost kanala, uključujući i funkciju striminga, što se takođe može realizovati preko Nostr protokola, a povezivanje pametnih ugovora na Stellaru omogućilo bi da se pritom ne otkrije identitet u listi pretplatnika kanala.

Projekat ima još jedan sajt, opym.foundation, gde je opisan fond koji bi trebalo da upravlja infrastrukturom. Sajt fonda govori o tome zašto fondu treba novac i kako će biti upravljan. Priča o novcu je lišena proračuna, što ozbiljno kvari utisak potencijalnih investitora. Uz to, ideja o upravljačkom organu donekle protivreči zamisli prema kojoj bi svaki korisnik trebalo lako da pokrene sopstveni servis za održavanje određenog aspekta razmene poruka. Čini mi se da ideja sa fondom neće uspeti, čak i ako sama konceptualizacija Nostr mesindžera sa Stellar ugovorima bude toplo prihvaćena od strane javnosti. Zbog toga ne planiram detaljno da analiziram predloge za upravljanje fondom, ali oni koji se ne slažu sa mnom mogu lako sami to istražiti na sajtu fonda.

U celini, ideja mi deluje moćno, ali da bi osvojila tržište, biće potrebno veoma mnogo truda.

Vaš nalog više ne pripada vama: šta stoji iza blokade SMS-a u Rusiji

Nedavni slučaj iz Rusije: državne vlasti počele su masovno filtrirati dolazne SMS poruke sa kodovima za autorizaciju popularnih mesindžera kao što su Telegram i WhatsApp. To zapravo znači da, ako želite da se registrujete ili jednostavno ponovo prijavite na svoj nalog, SMS sa kodom vam neće stići. Zašto je to tako?

Ovo nije borba protiv prevaranata i spama, kao što tvrde zvaničnici, već potpuno svesni pokušaj stacionarnog bandite da potpuno blokira Telegram, bez pribegavanja grubim metodama koje su već mnogo puta propale. Telegram se već godinama tehnički suprotstavlja pokušajima Roskomnadzora da ga blokira, ne sarađuje sa vlastima RF u pitanjima uklanjanja nepoželjnog sadržaja i ne otkriva im podatke svojih korisnika. Država, ne uspevši da blokira aplikaciju direktno, odlučila je da udari preko mobilnih operatera, sprečavajući slanje kodova za autorizaciju. Jednostavna i efikasna (na prvi pogled) taktika: nema koda – nema naloga. Kao rezultat toga, milioni običnih korisnika suPutting suffered. Vlasti su tradicionalno koristile argument „brige o građanima“ kako bi prikrili pravi cilj – dobijanje potpune kontrole nad komunikacijom stanovništva.

Vredi se uopšte zapitati: zašto je vezivanje za broj loše? Za vlasti je broj telefona kao pasoš, samo digitalni. Teško je nabaviti SIM karticu bez pasoša, što znači da se svaka vaša onlajn aktivnost odmah povezuje sa vama lično. Štaviše, postoji SIM-swapping: prevaranti (ili čak tajne službe) mogu ponovo izdate vašu SIM karticu i dobiti pristup svim vašim nalozima. Čak ni korišćenje servisa za anonimno iznajmljivanje brojeva za registraciju kao što je Onlinesim nije panaceja. Ovi virtuelni brojevi su često označeni od strane anti-fraud sistema i blokirani prilikom registracije, povratak pristupa nalogu je nemoguć nakon isteka zakupa broja, takođe postoji rizik od vođenja logova i njihovog prosleđivanja ili curenja tajnim službama.

Ali kako onda rešiti problem spama ako ne preko broja? Dobra vest je da postoji mnoštvo metoda, a mnoge od njih su bolje:

1) Captcha i testovi čovečnosti. Da, ponekad može biti iritantno birati slike sa autobusima, ali to je bolje nego predati svoje lične podatke stacionarnom banditi.

2) Proof-of-work. Mali tehnički trik: uređaj korisnika neprimetno rešava kratak matematički zadatak prilikom registracije koji zahteva računarsku snagu. Za jednog čoveka je to lako, a za masovne botove – pakao, što njihovu upotrebu čini neisplativom za zlonamernike.

3) Ograničenje novih naloga. Novi korisnici ne mogu odmah slati hiljade poruka, na primer, u roku od 24 sata nakon registracije. Spameri gube interes, a obični ljudi to čak i ne primete.

4) Sistem reputacije i moderacija zajednica. Ako se na neki nalog pristigne mnogo pritužbi zbog slanja spama, on bude blokiran.

5) Tehnička ograničenja (po IP adresi, identifikatoru uređaja, otisku pretraživača). Dobra platforma će lako prepoznati višestruke automatske registracije i sprečiti ih.

6) Plaćena verifikacija u kriptovalutama bez otkrivanja identiteta. Neka spameri plaćaju svoje zabave, a poštenom čoveku neće biti žao potrošiti nekoliko centi za ulazak ako to garantuje anonimnost.

Pa šta uraditi? Srećom, svet se ne svodi samo na Telegram i WhatsApp. Postoje mesindžeri koje su kreirali ljudi koji razumeju vrednost privatnosti.

Session – potpuna anonimnost bez centralizovanog servera.
Threema – švajcarska poverljivost. Aplikacija se plaća (oko $5 jednokratno), ali ne zahteva ni broj, niti e-mail.
Briar – čak i ako vam isključe internet, on će pronaći komšiju putem Bluetooth-a, što je veoma važno za učesnike protesta.

Zašto je ovo važno za sve nas? Sloboda komunikacije je osnovni uslov svake slobode. U svetu u kojem države pokušavaju digitalnim lisicama da privezu svakog čoveka za broj telefona, svaki pokušaj očuvanja anonimnosti već postaje mala revolucija. I zapamtite: ili vi kontrolišete svoje podatke i svoj identitet, ili će to država uraditi umesto vas!

Voluntarist, Bitarh