Тег: trgovina

Igre sa proizvodima MEREXP-a

Objava je praćena donacijom u iznosu od 30 USDC

31. avgusta objavila sam intervju sa predstavnicima kompanije MEREXP, u kojem sam pokušala da razumem na koji način se može zaraditi na trgovini kriptovalutama koristeći metrike koje se ne zasnivaju samo na matematičkoj magiji, već i na ekonomskoj teoriji. I pored intervjua, ostao sam sa osećajem određene nedoumice oko toga kako teorija prelazi u praksu, pa smo odlučili da nastavimo sa istraživanjem ponuđenog proizvoda.

Za početak sam se registrovala na sajtu merexp.com. Ovde, treba reći, proces mi se učinio prilično nesigurnim: lozinka je jednostavno poslata na mejl, a kasnije u ličnom kabinetu nisam uspela da pronađem nikakvu mogućnost da je promenim. U svakom slučaju, dok servis samo nudi plaćenu pretplatu na određene indikatore, a ne uzima novac na upravljanje, to nije toliko kritično.

U perspektivi, predstavnici kompanije obećavaju veliki set analitičkih alata, ali za sada je u prodaji samo Swallow. To je AI koji „gutaju“ vesti koje se odnose na bitkoin (i posebno na ostale kriptovalute) i izbacuje ocenu: koliko se pozitivnih, a koliko negativnih vesti pojavilo tokom dana. Zatim se informacija prikazuje u vidu jednostavnog streličastog indikatora koji pokazuje kakav je novinski ambijent upravo sada, u trenutku.

Za one koji žele da razumeju dinamiku novinskog ambijenta, predviđeni su grafici koji izgledaju otprilike ovako:

Mesečna pretplata za pristup indikatoru iznosi 17 dolara. Meni je za prvi mesec obezbeđena besplatno, kako bih mogla da ga isprobam i napišem ovu recenziju. Za one koji se registruju preko mog referalnog linka https://merexp.com/?ref=ankap_tyan, cena pretplate će biti 12 dolara mesečno (ako se plaća mesečno, dok postoje dodatni popusti za kvartalno ili godišnje plaćanje). Plaćanje se vrši preko eksternog servisa cryptocloud.plus u USDT ili USDC, po izboru.

Nameće se prirodno pitanje: koliko je smisleno kupiti pristup samo jednom indikatoru. Čak su i autori servisa uvereni da nije naročito smisleno, pa zato kao bonus uz njega idu nedeljni pregledi u kojima se analiza vrši pomoću dodatnog seta metrika (same te metrike još uvek nisu spremni da prodaju).

Dakle, imam mogućnost trenutnog monitoringa novinskog ambijenta i detaljne preglede koji, međutim, izlaze samo jednom nedeljno. Postavila sam sebi zadatak da utvrdim da li je to dovoljno da bih se osećala sigurno tokom trgovine. Od prodaje DOGS tokena dobijenih na airdrop-u, imala sam na berzanskom računu 0,00123149 BTC (oko 65 dolara), i upravo oni su korišćeni za probnu trgovinu uz pomoć ponuđenih analitičkih alata, s obzirom na to da je to definitivno bio novac koji mi nije žao izgubiti.

4. septembra MEREXP je objavio novi pregled: „Bitkoin: Vreme neizvesnosti i skrivenih mogućnosti“. Sadržaj pregleda se svodio na sledeće teze: na tržištu raste pritisak prodavaca, dok aktivnost kupaca ostaje stabilno niska. Novinski ambijent je stabilno pozitivan, stoga su padovi plitki i nakon nekog vremena kurs se vraća na svoje mesto. Ali čim novinski ambijent postane negativan, sve, očekujte kolaps. Na taj način, stvorila se idealna situacija za testiranje upravo novinskog indikatora, pošto je cena trebalo da zavisi prvenstveno od njega.

Tada, 4. septembra, otvorila sam poziciju, long sa polugom 5, po ceni 58071, na četvrtinu depozita. Kurs je skoro odmah počeo da pada. Dnevni monitoring novinskog ambijenta pokazivao je da on ostaje pozitivan, ponekad se pomerajući ka žutoj zoni. Verujući onome što je napisano u pregledu, tumačila sam to kao signal „pad je kratkotrajan, može se prosekirati, uskoro idemo gore“. I prosekirala sam. Otprilike ovako izgleda moja trgovina na grafikonu sa dnevnim svećama:

Pozicija je zatvorena 10. septembra sa neznačajnim plusom. 11. septembra je ponovo otvorena po nižem kursu i konačno zatvorena 13. septembra po ceni 58454, jer sam već morala da počnem da pišem ovaj izveštaj. Uzimajući u obzir sva prosekiranja, polugu i trgovinske provizije, neto profit je iznosio 0,00009351 BTC (oko 5 dolara), što u relativnim vrednostima znači 7,6% za 9 dana. S obzirom na svesno izabran nepovoljan trenutak za ulazak, eksperiment smatram uspešnim. Naravno, da sam pošteno kupila indikator preko sopstvenog referalnog linka za 12 dolara, kupovina se za tako kratko vreme ne bi isplatila. Međutim, da u igri nije bio igrački depozit, već barem hiljadu, indikator bi se više nego isplatio, i ostalo bi još za vino.

Jasno je da jedan uspeh ne garantuje buduće profitove. Međutim, znate, biti u ozbiljnom padu je veliki test za nerve, kada morate da nagađate: da li je kurs spreman da uruši, pa se mora hitno zatvarati u minusu kako bi se izbegla likvidacija – ili je spreman da odskoči, pa treba dokupovati na dnu. Indikator novinskog ambijenta upravo odgovara na to pitanje. Bez pristupa njemu, ne bih rizikovala trgovinu sa polugom, a na spot trgovini se ne može ostvariti ozbiljan profit.

Šta bih mogla da posavetujem kompaniji MEREXP za kraj. Pokušajte takođe da otvorite testni depozit i ilustrujte svoje nedeljno preglede demonstracijom kako trgujete u svetlu sopstvene analitike. Tada će, prvo, potencijalni kupci Swallow-a ili drugih budućih indikatora postepeno dobijati sve jasniju predstavu o tome kako koristiti takve stvari. A drugo, do momenta kada rešite pravna pitanja i budete spremni da primate novac na poverenje, imaćete potvrđenu istoriju uspeha. Ne treba prikazivati trgovinu u realnom vremenu, kako ljudi ne bi besplatno kopirali transakcije, ali izveštavanje u nedeljnom režimu izgleda kao sasvim dobra reklamna strategija.

Čime je osigurano funkcionisanje NAP-a i zaštita privatnog vlasništva?

Anonimno pitanje

Na kraju moje knjige o ankapu pažljivo su sakupljene definicije pojmova iz libertarianskog leksikona koji se razmatraju u knjizi. Uzimam odatle one potrebne:

Princip neagresije – niko nema pravo na nekažnjenu inicijaciju nasilja.

Pravo vlasništva – od strane drugih priznat zahtev za ekskluzivnim ili preferencijalnim korišćenjem objekta.

NAP poštuju ljudi od najdubljih drevnosti i zasnovan je na pojmu pravde. Podsetiću vas kako je ja definišem:

Pravda – osećaj srazmernosti nanete štete i vrednosti predmeta konflikta.

Osećaj pravde smo uopšte nasledili od predaka pre ljudi, barem je njegovo postojanje eksperimentalno potvrđeno kod majmuna.

Tako možemo prilično sigurno tvrditi da je princip neagresije implicitno utkan u ljudsku prirodu tokom evolucije. Druga stvar je što je istorijski broj onih na koje se princip neagresije primenjivao, i čije je privatno vlasništvo poštovano, bio ograničen na bliski krug. Što se osoba više oseća kao tuđa, to manje okolina brine o njenim zahtevima, a samim tim i o njenim pravima.

Svaki lopov zna da je kradja od svojih poslednja stvar koju treba uraditi. Šta ga zaustavlja? Sigurno ne poštovanje privatnog vlasništva, on je već lopov. I ne strah od odmazde, koji uspešno prevazilazi idući na rizične zločine protiv imovine stranaca. Zaustavlja ga upravo osećaj zajedništva. To su svoji. Ne diraj. Sramota je. Ukratko, etika sa moralom (znate gde da pogledate definicije).

Šta je onda nateralo ljude da počnu da poštuju prava potpuno nepoznatih lica? Pre svega – razvoj globalne trgovine.

Istorijski se trgovina dugo smatrala prezrenim zanimanjem, jer je trgovac doživljavan pre svega kao prevarant i iznuđivač. Tajno sazna gde je jeftinije, pohvali robu ljudima, proda je skuplje – prevarant. Ili kupi dok robe bude u izobilju, a zatim proda skupo kada roba postane deficitarna – iznuđivač. Zato je trgovcu uvek psihološki prijatnije prodavati ne lokalnu potrošnu robu, već prezake čudnovate stvari. Za njih niko ne zna nabavnu cenu, tj. ne može ga razotkriti kao prevaranta, i oni su uvek u deficitu, ljudi nemaju sećanja na to da se ista roba nekada prodavala primetno jeftinije, pa trgovac nije doživljen ni kao iznuđivač. To je jednostavno skupa roba, premijum segment.

Što su obimi trgovine veći, to se trgovac manje treme oko maksimizacije profita iz svakog sitnog posla, ali sve više ceni propusnu moć svojih prodajnih mesta. I evo ga, on se više ne cjenka oko svakog svekla redačusa, već javno ističe fiksne cene za ceo asortiman. Slično tome, nabavke se vrše po sve dugoročnijim ugovorima. Čestna trgovacka reč počinje da ima vrednost u najširim krugovima, što još više smanjuje troškove trgovine i još jače širi svetsku trgovinu.

Za čoveka koji živi u zatvorenom društvu, dovoljno je poštovati moralne norme u krugu svojih, a strance doživljavati kao prirodne neprijatelje u odnosu na koje je sve dozvoljeno. Za trgovca svako postaje potencijalni klijent ili potencijalni reklamni agent. To preuređuje njihov moral. Oni koji se oslanjaju na prevaru stranaca, na duge staze gube od onih koji brinu o reputaciji.

E, a sada, nakon svih ovih razmišljanja, mogu kratko formulisati čime su osigurani poštovanje NAP-a i zaštita privatnog vlasništva. Oni su osigurani evoluciono razvijenim mehanizmima prilagođavanja čoveka životu u globalnom svetu.

U vezi sa tim, nije iznenađujuće što oni koji danas raspaljuju ratove, to čine upravo pod zastavom borbe protiv globalizma.

Prevarant i iznuđivač, pokretač progresa

Blic-4

Neki likovi sa Reddita su kupili gomilu akcija mrtvih kompanija i uništili „pohlepne“ hedge fondove zbog njihovog shortovanja tih kompanija. Ko je više u pravu u ovoj situaciji?

Analni mađioničar

Više su u pravu oni koji napuštaju kazino i idu da igraju šah.

Već sam jednom analizirala temu o manipulaciji tržištem i još konkretnije, o šemi pump and dump. Razmišljanja su se svodila na to da, ako se time bave trejderi, to je podjednako rizična strategija kao i bilo koja druga. A pokušaji da se to reguliše su upravo ista vrsta manipulacije tržištem. Dakle, ako trgovinska platforma u principu predviđa mogućnost zatvaranja trgovine kako bi se nekome onemogućila dobit, onda na takvim platformama nema šta da se radi. Nije iznenađujuće što su likovi sa Reddita na kraju izbacili akcije i otišli da trguju kriptovalutama. Vremenom će najpametniji od njih čak shvatiti koja kriptovaluta je bolja za kupovinu i držanje, a koja je tek za spekulacije. Ali na kripto berzama im, barem, neće oduzeti igračku, čak i ako se pojavi opasnost da će pomoću nje nekoga razočarati.

Čitam prevod Mehanike slobode. Veoma je interesantno, hvala. Sam engleski poznajem na nivou čitanja englesko-ruskog rečnika, pa ovo neće biti kritika, već pre pitanje. Na kraju poglavlja Retki – znači iscrpljivi pominje se problem obilja. Kako sam samo zbog toga eksplodirao. Obilje je najbolje čemu čovečanstvo može da se nada, i nazvati ga problemom je svetogrđe.

Posle sam se setio da postoje lažni prijatelji prevodioca, i značenje reči problem je mnogo šire nego kod problema – to je i zadatak i pitanje i čak i situacija.

I dalje me prži. Želim da razumem, da li je to samo nepreciznost u prevodu, ili autor zaista misli da obilje ima neke probleme?

Dnari

Prema tekstu mi se činilo prilično očiglednim da autor ironizuje levičare koji tvrde da će pojava obilja izazvati probleme za postojanje privatne svojine. Da, zaista, mnogo toga što je nekada bilo plaćeno postaće besplatno, i to znači samo prelazak na druge šeme monetizacije, kao što vidimo, recimo, na primeru kopija tekstova. Svojina kao koncept neće nigde nestati. Upravo konkurencija u proizvodnji robe i usluga spušta njihovu cenu toliko da ona može postati i nula. Ali da bi se uopšte pojavio problem kako dobiti novac za nešto što je jeftino i lako dostupno, upravo je potreban kapitalizam. Taj paradoks je, zapravo, tema poglavlja.

Zabraniti ili ne zabraniti abortuse?

Razmatrala sam ovu temu – jednom i dva. Mogu samo dodati na prethodno izloženo da je pitanje o tome da li treba raditi abortuse podjednako neprijatno kao pitanje da li treba raditi anesteziju udarcem čekićem u potiljak. Sve dok nemamo dostupne metode anestezije koje ne izazivaju potres mozga kao nuspojavu, postoji ogroman broj situacija u kojima bi takva varvarska metoda bila bolja od njenog odsustva. Ali kada nauka već zakoračila dovoljno daleko napred, anestezija čekićem može biti potrebna samo u veoma egzotičnoj situaciji. Tako je i sa sprečavanjem rođenja deteta. Da li treba zabraniti njegovo hirurško uklanjanje iz organizma bez šanse za opstanak ploda? Sve dok pod rukom nema manje varvarskih metoda, postoji ogroman broj situacija u kojima je bolje tako. Ali kada nam nauka pruža širok izbor sredstava za kontracepciju, hirurški abort postaje mnogo ređa procedura nego što bi mogla biti.

Kako se odnositi prema onima koji iz principa primoravaju da se ne zaštite i da rađaju? Predložite im lečenje upaljenog slepog creva bez anestezije.

Da li bi ugovorne jurisdikcije, u kojima učestvuju samo pojedinci sličnih stavova, mogle dovesti do večite konzervacije svih društvenih institucija i zaustavljanja razvoja filozofske misli?

Sibirski Ekstremist

Ovo pitanje je neko vreme stajalo u redu, a setio sam se njega u vezi sa objavljivanjem recenzije Farida Husajinova o knjizi Rodiona Belkovica o istoriji američkog radikalizma. Glavna poruka recenzije (ali ne nužno i same recenzirane knjige) je da se individualnu slobodu mora braniti kako od centralne vlade, tako i od ljubitelja udobnih konzervativnih zajednica. Slažem se sa ovim opštim zaključkom, ali sada želim da razumem koliko je realna opasnost da filozofska misao u svetu zatvorenih zajednica zaustavi svoj razvoj.

Zaista, izolovane zajednice, koliko možemo suditi po onim izolovanim zajednicama koje možemo posmatrati, nisu sklone buđenju ideja. To mogu biti bilo Indijanci iz Amazonije, bilo starosedeloci Andamanских ostrva, bilo amisi koje voli Mihail Svetov. Veoma stabilna društva, sposobna da postoje vekovima bez ikakvih promena.

Prilično je pokazatan u tom smislu primer antičke Helade. Ona je predstavljala mnoštvo kompaktnih polis, odnosno teritorijalnih jurisdikcija, ujedinjenih u saveze, odnosno u ugovorne jurisdikcije višeg nivoa, a unutar polisa su postojale razne file, deme i druge heterije, koje su se ispostavile kao eksteritorijalne jurisdikcije, kako ugovorne tako i ne. Antičku Heladu znamo kao primer društva sa uzornim, burnim razvojem filozofske misli. Ali i tamo je postojalo ostrvo stabilnosti: Lakedemon.

Dobro je poznato da je Spartance čuvalo od štetnog uticaja stranaca: radikalno smanjenje spoljnih trgovinskih kontakata. Ne može se naročito trgovati kada tvoji oboli, odnosno novčane jedinice čija vrednost iznosi otprilike „jedan obrok“, predstavljaju znatne gvozdene štapove. Ostali polisi su aktivno trgovali i kroz to su bili otvoreni za međusobni kulturni uticaj. Nije teško videti da ista karakteristika postoji i kod modernih stabilnih zajednica: njihova spoljna trgovinska razmena je izuzetno niska.

Hoće li svet mnoštva EKÜ-a moći da funkcioniše bez trgovinskih odnosa između članova različitih EKÜ-a? Vrlo je upitno, osim ako to ne bude kao izuzetak. Eksteritorijalnost jurisdikcija još više olakšava različite veze sa učesnicima drugih zajednica. A gde je trgovina, tu je i potraga za profitom. Gde je potraga za profitom, tu je i preduzetništvo. Gde je preduzetništvo, tu je i stalna spremnost da se posmatraju i prilagođavaju tuđe ideje. Filozofski razvoj pri panarhiji je neizbežan, budite u to sigurne.

Filozofi u potrazi za novim idejama

O štetnosti slobodne trgovine

—

Slobodna trgovina dovodi do toga da se na domaćem tržištu pojavljuje veliki izbor robe, a ona je jeftina. To nije iznenađujuće, jer slobodna konkurencija dostiže idealno stanje. Svi imaju jednak pristup tržištu. Nema nikakvih naznaka nečije monopolije.

Slobodna trgovina ima snažnu negativnu posledicu. Mnogi lokalni proizvođači ne mogu da izdrže konkurenciju sa strancima, bankiraju se i odlazite sa tržišta. U kritičnim slučajevima, ovaj fenomen može postati masovni. Čitave grane privrede propadaju, a stanovništvo siromašni. Roba se prodaje jeftino, ali to nikoga ne raduje. Novca za njenu kupovinu nema. Druga negativna posledica je u tome što novac lokalnog stanovništva završava u rukama stranih prodavaca i otiče u inostranstvo.

Kako rešiti ovaj problem bez države?

Analni iluzionista

Dugo sam pokušavala da zamislim situaciju u kojoj ovaj unutrašnje protivrečni skup tvrdnji može biti ispunjen, i uspela sam!

Uzimam čamac, šator, laptop, solarnu bateriju, pušku, municiju, mrežu, štapove za pecanje, još par desetina kilograma sitnica – i odlazim na mali ostrvo kilometar udaljeno od obližnje obale, gde se na obali nalazi selo. Ostrvo je nenaseljeno, i ja ga proglašavam svojim, iako ovde često borave ribari i turisti, ali nikome još nije palo na pamet da se ovde naseli.

Zatim počinjem da vodim domaćinstvo.

Mogu uloviti ribu, to će biti dovoljno za supu, a ako izgradim dimnjaku, mogu i malo da je uskladištim. Ali u selu se riba takođe dimi, pa moja roba doneta sa ostrva nema veliku potražnju. Mogu da posadim baštu, ali je zemljište prosečno, ručni nemehanizovani rad je malo produktivan, a u selu svako ima obilje takvih proizvoda.

Mogu izaći na obalu sa puškom i zahtevati od turista novac za pravo da borave na mojoj obali, ali oni ne shvataju pretnju ozbiljno i pristali bi da plate samo ako im zauzvrat pružim neku uslugu. Kao odgovor na upozoravajuću pucnjavu u vazduh, odgovaraju mi da sam poludela i da će, naravno, otploviti, ali da će se sutra vratiti sa oružjem, jer su spremni da trpe moje prisustvo na mestu gde su navikli da se odmaraju samo dok im ne smetam. Odgovaram da sam se šalila, iznosim dimljenu ribu uz njihovo pivo, družimo se zajedno, i incident je rešen.

Na kraju dolazim do sledećeg modela vođenja domaćinstva: ulovim ribu za ličnu upotrebu, nastavljam da vodim ovaj kanal, povremeno pišem članke po porudžbini i počinjem da igram ulogu gostoljubive domaćice ostrva koja zabavlja odmornike razgovorom, a zauzvrat dobija donacije, uglavnom u hrani, a ponekad i po raspoloženju u seksu. Povremeno plivam do sela kako bih kupila sve što mi je potrebno. Roba je tamo jeftina, ne mogu da konkurišem njihovim proizvođačima ni u jednoj stavci, i moj novac polako nestaje. Na kraju shvatam da trošim previše snage i vremena na aktivnosti koje mi donose nesrazmerno mali prihod, dok za pisanje tekstova za novac ostaje premalo, a i internet je ovde polumrtav. Tako da završavam ovaj produženi odmor, pakujem stvari i vraćam se tamo gde su internet, topli tuš i ostala dobra civilizacije koja mi omogućavaju da se fokusiram na ono u čemu sam konkurentnija.

Da, uz ankap, bilo koji poslovni model može postati gubitnički. Slobodna trgovina upravo omogućava brzo uočavanje takvih stvari i prebacivanje na profitabilniju delatnost. A ako je u nekom području profitabilna delatnost sa postojećim kompetencijama u principu nemoguća – onda treba menjati mesto i ići tamo gde su kompetencije traženije.

Pri tome ću napomenuti da bih u istom onom primeru sa ostrvom, posedujući kapital i znanje, mogla da otvorim jaht-klub, ili hotel, ili školu za ronjenje, ili da organizujem masovniju industriju za ribolov i preradu ribe – i bila u profitu. Čak je i Singapur bio prljav i siromašan dok nije privukao investicije, tako da isto mesto u različitim uslovima može biti i potpuno bez perspektive, i prava zlatna rudnik.

I za kraj, odgovoriću ipak jednom rečenicom na postavljeno pitanje. Kako rešiti problem tržišne neefikasnosti bez države? Preduzetničkom inicijativom.

Ankap-tjan se pojavila da homesteaduje ostrvo