Тег: aborti

Blic-4

Neki likovi sa Reddita su kupili gomilu akcija mrtvih kompanija i uništili „pohlepne“ hedge fondove zbog njihovog shortovanja tih kompanija. Ko je više u pravu u ovoj situaciji?

Analni mađioničar

Više su u pravu oni koji napuštaju kazino i idu da igraju šah.

Već sam jednom analizirala temu o manipulaciji tržištem i još konkretnije, o šemi pump and dump. Razmišljanja su se svodila na to da, ako se time bave trejderi, to je podjednako rizična strategija kao i bilo koja druga. A pokušaji da se to reguliše su upravo ista vrsta manipulacije tržištem. Dakle, ako trgovinska platforma u principu predviđa mogućnost zatvaranja trgovine kako bi se nekome onemogućila dobit, onda na takvim platformama nema šta da se radi. Nije iznenađujuće što su likovi sa Reddita na kraju izbacili akcije i otišli da trguju kriptovalutama. Vremenom će najpametniji od njih čak shvatiti koja kriptovaluta je bolja za kupovinu i držanje, a koja je tek za spekulacije. Ali na kripto berzama im, barem, neće oduzeti igračku, čak i ako se pojavi opasnost da će pomoću nje nekoga razočarati.

Čitam prevod Mehanike slobode. Veoma je interesantno, hvala. Sam engleski poznajem na nivou čitanja englesko-ruskog rečnika, pa ovo neće biti kritika, već pre pitanje. Na kraju poglavlja Retki – znači iscrpljivi pominje se problem obilja. Kako sam samo zbog toga eksplodirao. Obilje je najbolje čemu čovečanstvo može da se nada, i nazvati ga problemom je svetogrđe.

Posle sam se setio da postoje lažni prijatelji prevodioca, i značenje reči problem je mnogo šire nego kod problema – to je i zadatak i pitanje i čak i situacija.

I dalje me prži. Želim da razumem, da li je to samo nepreciznost u prevodu, ili autor zaista misli da obilje ima neke probleme?

Dnari

Prema tekstu mi se činilo prilično očiglednim da autor ironizuje levičare koji tvrde da će pojava obilja izazvati probleme za postojanje privatne svojine. Da, zaista, mnogo toga što je nekada bilo plaćeno postaće besplatno, i to znači samo prelazak na druge šeme monetizacije, kao što vidimo, recimo, na primeru kopija tekstova. Svojina kao koncept neće nigde nestati. Upravo konkurencija u proizvodnji robe i usluga spušta njihovu cenu toliko da ona može postati i nula. Ali da bi se uopšte pojavio problem kako dobiti novac za nešto što je jeftino i lako dostupno, upravo je potreban kapitalizam. Taj paradoks je, zapravo, tema poglavlja.

Zabraniti ili ne zabraniti abortuse?

Razmatrala sam ovu temu – jednom i dva. Mogu samo dodati na prethodno izloženo da je pitanje o tome da li treba raditi abortuse podjednako neprijatno kao pitanje da li treba raditi anesteziju udarcem čekićem u potiljak. Sve dok nemamo dostupne metode anestezije koje ne izazivaju potres mozga kao nuspojavu, postoji ogroman broj situacija u kojima bi takva varvarska metoda bila bolja od njenog odsustva. Ali kada nauka već zakoračila dovoljno daleko napred, anestezija čekićem može biti potrebna samo u veoma egzotičnoj situaciji. Tako je i sa sprečavanjem rođenja deteta. Da li treba zabraniti njegovo hirurško uklanjanje iz organizma bez šanse za opstanak ploda? Sve dok pod rukom nema manje varvarskih metoda, postoji ogroman broj situacija u kojima je bolje tako. Ali kada nam nauka pruža širok izbor sredstava za kontracepciju, hirurški abort postaje mnogo ređa procedura nego što bi mogla biti.

Kako se odnositi prema onima koji iz principa primoravaju da se ne zaštite i da rađaju? Predložite im lečenje upaljenog slepog creva bez anestezije.

Novi video Libertarian Band – o abortusima

Dugi ciklus video snimaka o libertarijanstvu na kanalu Libertarian Band, za koje sam pisala scenarije, dobio je prilično zamućen kraj. Ciklus se sastojao od delova u kojima su se – tako se baš poklopilo – smestilo po pet video snimaka. U prvom delu bio je prikaz libertarijanstva uopšte, o različitim pristupima izgradnji libertarijanističkog društva i o ankapu kao cilju pokreta. U drugom su obrađivani osnovni pojmovi kojima libertarijanstvo manipuliše i njihova međusobna povezanost. U trećem se govorilo o mehanizmima koji deluju u društvu bez države. Nakon što sam analizirala pravo i moral, želela sam da na kraju pokažem kako se oni prepliću u odnosu na tako klizavu temu kao što su deca. Planirano je da se time završi sa ankapom i pređe na agorizam.

Ipak, scenario je odbio ostatak tima i potpuno je prepisan, uz suženje teme samo na abortuse. Dalje, očigledno, umesto agorizma biće razvijen ceo ciklus o NAP-u, ali već sa drugim scenaristom. A vi mi ovde pričate o nekom raskolu u LPR. Koga uopšte može da zanima raskol u nekoj LPR?

Video snimak je ispao dobar, obuhvatan, sa bogatom fakturama, ali izgleda otprilike kao posthumno dopisivanje knjige od strane naslednika pokojnika. Ali pošto ipak nisam umrla, sada imam divnu priliku da vam predstavim ovaj video.

Odgovornost za začeće

Nedavno je Svetov na jednom strimu nepromišljeno izjavio da žena ima pravo da raspolaže svojim telom i oslobodi se embriona koji joj uzrokuje nelagodu, ali zar u slučaju dobrovoljnog i svesnog seksualnog čina odgovornost za začeće i za to što dete dolazi u takav zavisni položaj ne leži na roditeljima?

Margo

Kao što sam već pisala povodom druge teme, pravo je zahtev koji se toleriše. Prenatalno dete ne iznosi zahteve, stoga su „prava prenatalne dece“ zahtev sa strane trećih lica, koji roditelji takve dece ili priznaju ili ne. Svaka od strana može iznositi svoje argumente.

Evo primera argumenata od strane koja napada:

  • abortus je ubistvo
  • porod je koristan za organizam
  • porod je koristan za demografiju

    • A evo, radi poređenja, primera argumenata od strane koja se brani:

    • moje telo – moja stvar
    • embrion krši NAP
    • nema sredstava za život
    • brak se raspao, pa je projekat „dete“ postao neaktuelan

      • U suštini, slične argumente ljudi su skloni iznositi i roditeljima čije je dete već uspeło da se rodi, ali koje oni, prema mišljenju kritičara, vaspitavaju na neprikladan način.

      Svetovi argumenti se svode na to da se rešavanje ovakvih konflikata u svakom slučaju ne sme poveriti državi. Ali državi se ne može poveriti čak ni iznošenje kanti za smeće, zato hajde odmah zamislimo da države odavno nema, a međusobni zahtevi ljudi u vezi sa postupanjem prema deci, rođenim ili nerođenim, su ostali, i da ih treba nekako rešavati privatno.

      Dakle, neko treće lice se pojavljuje na putu žene i zahteva od nje da ne radi ono što smatra svojim pravom. Ona se, naravno, pita kakve to uopšte ima veze sa njim. Svi argumenti u duhu „ti snosiš odgovornost za začeće“ odbijaju se protivargumentom „da, nosim, ali ne pred tobom“. Pokušaji prisilnog izvršenja nas na jedan ili drugi način dovode do slike sudskog postupka, gde tužilac mora da dokaže zašto je njegovo mišljenje, kao stranca, u pitanju abortusa o tome šta žena treba da radi sa svojim telom, uopšte bilo kakvo validno.

      Jedini argument protiv abortusa koji će u društvu slobodnog tržišta zvučati ubedljivo jeste „ako ubiješ dete, neću moći da ga kupim od tebe“. Tek nakon takvog odgovora na pitanje „šta je tvoja stvar?“, žena može da udahne, skloni prst sa okidača i počne da pregovara. Na kraju se vrši prenos roditeljskih prava uz sastavljanje ugovora o pružanju usluga trudnoće, a sve ostalo je već stvar tehnike. Žena menja mogućnost trenutnog izlaska iz stanja trudnoće za nagradu, a moralista stiče obaveze starateljstva nad detetom i onu istu odgovornost za njegovo dalje vaspitanje.

      Naravno, moralisti je bolje da krije svoju težnju da otkupi prenatalno dete po svaku cenu, inače će trudnoća i nailazak na njegov put sa brošurom klinike koja vrši abortuse ispasti primamljivo profitabilan posao – efekat kobre niko nije ukinuo. Tako da je verovatnije da će različite dobrotvorne organizacije uglavnom računati na nematerijalnu motivaciju, tipa „ne činite greh, rodite Božije dete i predajte ga na vaspitanje crkvi svedoka zapovesti Plodite se i razmnožavajte“.

      Bilo kako bilo, svako ko planira da odvrati ženu od abortusa rečima o odgovornosti prema detetu, mora biti spreman da barem tu odgovornost preuzme na sebe, a po mogućnosti i da ženi nadoknadi troškove povezane sa tim što pristaje na njegove molbe i osuđuje sebe na još nekoliko meseci trudnoće.

      Samoj sebi je očigledno, abortus je loš i ostalo bla-bla-bla, ali ovde ne raspravljamo o tuđem moralnom izgledu. Samo o odgovornosti za sopstvene odluke.

      Klip nema direktne veze sa temom posta, ali vi ipak pogledajte

Kako će stajati stvari sa abortusima uz ankap?

анонимный вопрос

Već sam odgovorila na pitanje o opravdanosti abortusa sa stanovišta libertarijanizma, ali je sada tema malo drugačija.

Uprkos tome što većina libertarijanaca ne vidi ništa osuđujuće niti što zahteva kaznu u tome što žena izvrši abortus, abortusa u društvu dominirajućeg anarho-kapitalizma bi očigledno bilo znatno manje nego sada.

Sve je veoma jednostavno. Abortus za ženu nije dobro. To je uvek neko prisilno zlo na koje žena pristaje jer smatra da je nastavak trudnoće još veće zlo. Ali u ankapu ona će imati mnogo više alternativa abortusu.

Sudite sami. Može se postaviti oglas da se nosi dete, okvirni termin porođaja tada i tada, i da je žena spremna da proda pravo na starateljstvo i svoj odricanje od roditeljskih prava. Može se, naravno, ovaj oglas formulisati pomoću različitih eufemizama, ali suština će biti otprilike ista: spremna sam da podnesem trudnoću i porođaj ako budem sigurna da će se moji problemi završiti time, iako bih volela i kompenzaciju za prenete troškove.

Naravno, ugovor o komercijalnom surogat materinstvu može se sklopiti i sada, iako je u nizu zemalja ova praksa zakonski kažnjiva. Ali čak i tamo gde je to legalno, tema je povezana sa gomilom regulacija, što značajno povećava troškove procedure, a to znači da će mnoge žene ipak preferirati abortus kao nešto sigurnije i manje naporno. Pogotovo zato što je sređivanje papira dug proces, a što se abortus brže obavi, to je manje štete organizmu žene.

Konačno, postoje i medicinski razlozi za abortus, kada trudnoća ugrožava život majke ili kada je dokazano da je dete nosilac nasledne bolesti. Uklanjanje bioetičkih barijera za istraživanja može donekle ubrzati rešavanje problema i u ovoj oblasti u poređenju sa trenutnom stvarnošću, ali to je već pogađanje.

Slika je blagoslovena, kao brošure Jehovinih svedoka. Izaberi ankap, spasi decu!

Da li je abortus zakonit sa tačke gledišta libertarijanizma?

Tema abortusa je predmet vrelih debata koje povremeno izbijaju unutar libertarijanske zajednice, pri čemu imam osećaj da uzrok tome nije oštrina problema, već to što je to pogodan skolastički trenažer koji omogućava razmatranje fenomena sa najrazličitijih pozicija, a da se pritom i dalje smatra libertarijancem.

Argumenti za abortuse

  1. Prema principu samovlasništva, žena ima pravo vlasništva nad svojim telom, zajedno sa embrionom koji se tamo pojavio, bez obzira na to da li se to dogodilo prvobitno po njenoj volji ili protiv nje. Embrion se pritom posmatra kao deo ženskog tela, koji ne poseduje nikakav pravni subjektivitet. Pri tome se, međutim, mogu uzeti u obzir interesi oca ili drugih lica: ako su od trenutka začeća snabdevali ženu resursima uz obećanje da će iznesti dete, a ona uradi abortus, onda su oni sada u pravu da je obavežu da isplati dogovorenu ugovornu kaznu.
  2. Čak i ako se embrion smatra osobom i priznaje mu se pravni subjektivitet, njegovo nalaziti unutar materice je opravdano samo uz dozvolu majke, u suprotnom on mora po prvom zahtevu napustiti organizam, inače je žena u pravu da ga silom ukloni iz organizma. Kao što se ne može ne videti, ovde se diskusija podiže na apstraktniji nivo, gde se odnos između žene i ploda u njenoj materici tumači kao odnos dva nezavisna subjekta, što se može smatrati određenom kazuitikom.

    3. Argumenti protiv abortusa

    1. Ako je u zajednici sa slobodnim izlazom, čija pravila žena prihvata činjenicom svog boravka u njoj u trenutku začeća, abortus zabranjen, tada će činjenica abortusa biti kršenje ugovora sa njene strane, i stoga moraju biti primenjene dogovorene sankcije. Pravni subjektivitet embriona je pri tome potpuno nebitan. Ova pozicija je, međutim, ranjiva pred izjavom žene o svom pravu da slobodno napusti zajednicu, i tek nakon toga uradi abortus, zbog čega se u debatama ne pominje često.
    2. Činom začeća roditelji vrše nasilje nad detetom jer, prvo, bez pitanja menjaju njegovo stanje iz nepostojanja u postojanje, a drugo, silom ga uvode u stanje bespomoćnosti. To za njih nosi obavezu da nadoknade štetu nanetu detetu, odnosno da obezbede nesmetan porođaj, a zatim da ga snabdevaju resursima sve dok ne stekne sposobnost da postoji samostalno. Ovaj stav je ranjiv pred tezom da, ako je promena stanja iz nepostojanja u postojanje nasilje, onda bi povratna promena stanja u nepostojanje bila sasvim adekvatna nadoknada; takođe, ako je začeće nasilje, onda je dužnost svakog odgovornog građanina da spreči takvo nasilje, odnosno sam čin nezaštićenog seksa već bi trebalo da se smatra pokušajem začeća i da se kažnjava po celoj strogoći zakona prema onima koji krše princip neagresije. Nije teško pogoditi da bi zajednica koja dosledno praktikuje ovakav pristup opstala tačno jednu generaciju.

      3. Pokušaj pomirenja strana

      Ako smatrate da su abortusi agresivno nasilje nad prenatalnim decom, onda biste verovatno želeli da deca ne samo da se rode, već i da rastu u ljubavi i nežnosti. Ali nije teško pogoditi da, ako je žena želela da uradi abortus, a zaustavio ju je samo strah od vaših strogih sankcija, nije izvesno da će gajiti topla osećanja prema detetu, a kamoli da neće postojati iskušenje da primeni različite načine da izgladni plod ili ubije bebu tako da uzroci smrti izgledaju prirodno. Zato bi sa vaše strane bilo veoma etički da nesrećnoj ženi, spremnoj da se reši neorođenog deteta, ponudite novčanu pomoć i svoju garanciju da ćete preuzeti dete na staranje odmah nakon rođenja, u zamenu za čvrsto obećanje da će izroditi dete i poroditi ga. Na taj način ne samo da ćete sprečiti ono što smatrate zločinom, već ćete detetu obezbediti zaista voljenu i odgovornu porodicu.

      Ako ćete pak izabrati da ostanete na poziciji da je vaš posao da zahtevate kaznu za zločine, a ne da ih sprečavate, budite spremni na to da će mnogi to smatrati nepoštenim ponašanjem, jer ako znate da je bespomoćno prenatalno dete umrlo, iako bi ga mrvica vašeg truda mogla spasiti, onda prema principu estopele ne možete zahtevati kažnjavanje druge osobe koja je takođe dopustila tu smrt, iako bi mrvica njenog truda mogla spasiti dete.

      Вы не взяли ребёнка в опёку, как вы могли!

Zašto je većini ruskojezičnih libertarijanaca, za razliku od njihovih pretodaca iz AES/SAD, većina neekonomskih teza bliska neomarksizmu: pro-choice, LGBT, hristijanofobija itd? Smatrate li to ispravnim?

zajednica @laorleans

Kao što voli da izjavljuje Mihail Svetov, koji aktivno gura sopstveni kulturni repertoar, libertarianizam sam po sebi ne nosi kulturni repertoar. Zato, ako neka lokalna libertarijanska zajednica ima svoje kulturne specifičnosti, to je samo reakcija na lokalne kulturne fenomene.

Odakle kod ruskih libertarijanaca hristanofobija? Od RPC-a (Ruske pravoslavne crkve), koji nastupa kao primarni saveznik države, postavlja tezu da je svaka vlast od Boga i pokazuje pravni nihilizam. Da je protestantizam u RF jače ukorenjen, ruski libertarijanci bi imali manje sumnjičav odnos prema religiji. Ovako, naravno, libertarijanac kaže: mi se, recimo, ravno odnosimo prema pravu čoveka da veruje, ali te bradate ljude sa krstovima u odelima, molim vas, uklonite od mene – smrde.

Odavde i odnos prema abortusima. Za libertarijansku etiku to je kontroverzna zona u kojoj postoje argumenti za obe pozicije. Ali RPC je protiv abortusa, i ta pozicija već postaje estetski odbojna.
Mislim da ne treba detaljno pisati o LGBT – isto je to. Libertarijanac može da ne voli ove manjine, ali u situaciji kada država koristi svu moć svog nasilja za njihovo progonjenje, moralno osuđivanje LGBT postaje nepristojno.