Tema abortusa je predmet vrelih debata koje povremeno izbijaju unutar libertarijanske zajednice, pri čemu imam osećaj da uzrok tome nije oštrina problema, već to što je to pogodan skolastički trenažer koji omogućava razmatranje fenomena sa najrazličitijih pozicija, a da se pritom i dalje smatra libertarijancem.
Argumenti za abortuse
- Prema principu samovlasništva, žena ima pravo vlasništva nad svojim telom, zajedno sa embrionom koji se tamo pojavio, bez obzira na to da li se to dogodilo prvobitno po njenoj volji ili protiv nje. Embrion se pritom posmatra kao deo ženskog tela, koji ne poseduje nikakav pravni subjektivitet. Pri tome se, međutim, mogu uzeti u obzir interesi oca ili drugih lica: ako su od trenutka začeća snabdevali ženu resursima uz obećanje da će iznesti dete, a ona uradi abortus, onda su oni sada u pravu da je obavežu da isplati dogovorenu ugovornu kaznu.
- Čak i ako se embrion smatra osobom i priznaje mu se pravni subjektivitet, njegovo nalaziti unutar materice je opravdano samo uz dozvolu majke, u suprotnom on mora po prvom zahtevu napustiti organizam, inače je žena u pravu da ga silom ukloni iz organizma. Kao što se ne može ne videti, ovde se diskusija podiže na apstraktniji nivo, gde se odnos između žene i ploda u njenoj materici tumači kao odnos dva nezavisna subjekta, što se može smatrati određenom kazuitikom.
- Ako je u zajednici sa slobodnim izlazom, čija pravila žena prihvata činjenicom svog boravka u njoj u trenutku začeća, abortus zabranjen, tada će činjenica abortusa biti kršenje ugovora sa njene strane, i stoga moraju biti primenjene dogovorene sankcije. Pravni subjektivitet embriona je pri tome potpuno nebitan. Ova pozicija je, međutim, ranjiva pred izjavom žene o svom pravu da slobodno napusti zajednicu, i tek nakon toga uradi abortus, zbog čega se u debatama ne pominje često.
- Činom začeća roditelji vrše nasilje nad detetom jer, prvo, bez pitanja menjaju njegovo stanje iz nepostojanja u postojanje, a drugo, silom ga uvode u stanje bespomoćnosti. To za njih nosi obavezu da nadoknade štetu nanetu detetu, odnosno da obezbede nesmetan porođaj, a zatim da ga snabdevaju resursima sve dok ne stekne sposobnost da postoji samostalno. Ovaj stav je ranjiv pred tezom da, ako je promena stanja iz nepostojanja u postojanje nasilje, onda bi povratna promena stanja u nepostojanje bila sasvim adekvatna nadoknada; takođe, ako je začeće nasilje, onda je dužnost svakog odgovornog građanina da spreči takvo nasilje, odnosno sam čin nezaštićenog seksa već bi trebalo da se smatra pokušajem začeća i da se kažnjava po celoj strogoći zakona prema onima koji krše princip neagresije. Nije teško pogoditi da bi zajednica koja dosledno praktikuje ovakav pristup opstala tačno jednu generaciju.
Argumenti protiv abortusa
Pokušaj pomirenja strana
Ako smatrate da su abortusi agresivno nasilje nad prenatalnim decom, onda biste verovatno želeli da deca ne samo da se rode, već i da rastu u ljubavi i nežnosti. Ali nije teško pogoditi da, ako je žena želela da uradi abortus, a zaustavio ju je samo strah od vaših strogih sankcija, nije izvesno da će gajiti topla osećanja prema detetu, a kamoli da neće postojati iskušenje da primeni različite načine da izgladni plod ili ubije bebu tako da uzroci smrti izgledaju prirodno. Zato bi sa vaše strane bilo veoma etički da nesrećnoj ženi, spremnoj da se reši neorođenog deteta, ponudite novčanu pomoć i svoju garanciju da ćete preuzeti dete na staranje odmah nakon rođenja, u zamenu za čvrsto obećanje da će izroditi dete i poroditi ga. Na taj način ne samo da ćete sprečiti ono što smatrate zločinom, već ćete detetu obezbediti zaista voljenu i odgovornu porodicu.
Ako ćete pak izabrati da ostanete na poziciji da je vaš posao da zahtevate kaznu za zločine, a ne da ih sprečavate, budite spremni na to da će mnogi to smatrati nepoštenim ponašanjem, jer ako znate da je bespomoćno prenatalno dete umrlo, iako bi ga mrvica vašeg truda mogla spasiti, onda prema principu estopele ne možete zahtevati kažnjavanje druge osobe koja je takođe dopustila tu smrt, iako bi mrvica njenog truda mogla spasiti dete.
