Ovo je njihov drugi snimak posvećen libertarijanskim zajednicama (prvi, objavljen krajem 2021. godine, bio je o Montellibero-u.
Scenarista koji me je zamenio radi u potpuno drugačijem stilu: tamo gde sam ja davala prednost sopstvenim, po mogućnosti originalnim razmišljanjima, on je fokusirao na mnogo bogatiju fakturu. Išlo je, po mom mišljenju, veoma zanimljivo, sjajno je što su momci još uvek aktivni i nastavljaju da pružaju osnovne činjenice.
Sada se, naravno, nameće video o Liberlandu, nadam se da neće proći ni godina dana dok ne obogate svoju plejlistu odgovarajućim izdanjem.
Studio Libertarian Band objavila je prilično sadržajan desetominutni video koji objašnjava specifičnosti mobilizacije u RF za one koji još uvek veruju da je u RF realno nešto postići po zakonu. Uzgred, to je zapravo realno, jer je „po zakonu“ u RF jedan od konkurentnih sistema pojmova, a gde postoji konkurencija, tu postoji i mogućnost da se pobedi u toj konkurenciji. Druga stvar je da je glavni instrument za to da sa tobom postupaju po zakonu glasan i prljav javni skandal ili verodostojna pretnja takvim. U videu se o tome takođe sasvim jasno govori.
Na kraju videa je usput pomenuto da će odličan način da se izbegne mobilizacija biti fizička relokacija u Crnu Goru i pridruživanje projektu Montelibero.
Mihail Svetov je održao prilično razređen šestosatni strim pod moćnim nazivom „Bežite“, gde je na kraju takođe usput pomenuo da svim srcem preporučuje beg, uključujući i u Crnu Goru, gde se po želji može pridružiti projektu Montelibero, uprkos njegovom, Mihailovom, skepticizmu u pogledu ciljeva projekta, jer sada nije vreme za luksuz.
Sa žalošću konstatujem da su preporuke oba poštovana kanala za nijansu zakasnile, i da je sada aktuelno bežati ne u Crnu Goru, već uopšte bilo gde u inostranstvo, samo da vas ne vrate na granici – a tamo se već može razmišljati kako preživeti u novim uslovima, i da li će možda uspeti dospeti i do Crne Gore, ko zna.
Ipak, i dalje deklarišemo da ćemo pomoći u smeštaju onima koji stignu u našu zagušljenu oblast, iz neke Gruzije, Jermenije, istog tog Kazahstana ili, ako đavo ne šali, čak i iz Rusije. Ako uspete – mobilizujte sve svoje mogućnosti – i hajde kod nas.
Libertarian Band je objavio video o etološkom pristupu definisanju pojmova agresije, nasilja i samoodbrane. Etologija kao nauka koja proučava ponašanje životinja, a koja takođe služi kao poveznica između bioloških i socioloških nauka u proučavanju ljudskog ponašanja, predstavlja prilično precizan instrument za rešavanje ovog problema. Etološki pristup nam može dati jasne odgovore o tome šta zapravo treba smatrati agresijom i nasiljem, kao i gde se nalaze granice samoodbrane.
Preporučujem svima da pogledaju ovaj video i podele ga sa drugima, kako bi u budućnosti bilo sve manje zabune u razgovorima o agresiji, nasilju i samoodbrani.
Sa velikim interesovanjem sam pročitala članak Latinine o temi. U nekim stvarima se preklapa sa nedavnim snimkom Libertarian Band o Metaverzumu, ali je članak mnogo detaljniji od snimka. Sa ekonomske tačke gledišta, šema sa e-karmom izgleda dobro, iako mi nije sasvim jasno kako je zaštićena od bot farmi. Ovde mi već nedostaje kvalifikacija u IT-u da bih procenila perspektivnost izložene ideje, pa bi bilo sjajno ako bi neki IT-specijalista to uradio u komentarima.
Ja u svojim mesečnim izveštajima o napretku projekta više pišem o raznim dosadnim stvarima, poput toga koliko su ankapovi izgradili puteva, a momci iz Libertarian Band-a su razmotrili ceo projekat Montelibero partindo od osnovnih ideja koje su mu legle u osnovu, i ispao je sasvim korektan analiza. Iako se, naravno, oseća da se kod njih u Rusiji materijal predstavlja u nekom svom kontekstu, kao prekor lokalnim libertarianskim političarima, sa strane ovakvo oživljavanje materijala izgleda pre zabavno.
Nadam se da za pripremu sledećeg snimka posvećenog našem projektu više neće ograničiti na otvaranje novčanika i upoznavanje sa tokenomikom, već da pošalju i filmsku ekipu na lice mesta. A mi ćemo do tog trenutka, nadam se, već uspeti nešto da izgradimo, tako da će u našem naselju moći da se živi. Uostalom, niste obavezni da čekate dok ne izađe novi film, ništa vam ne sprečava da nam dođete u goste već sutra, upoznate učesnike projekta koji su se već preselili u zemlju i pogledate sve svojim očima.
Video je kvalitetan, čak i pomalo zamoran: sa istorijskim pregledom, demonstracijom neumešanosti države u pojavljivanje većine obrazovnih praksi i nabrajanjem osnovnih ideja o izbacivanju države iz ove sfere.
Dodajem još nekoliko linkova ka idejama o tome kako to samo obrazovanje organizovati. Dejvid Fridman o reformi škola, univerziteta, i o anskulingu.
A sutra prelazimo sa teorijskim razmišljanjima o privatnom obrazovanju na praksu. Čitanja Adama Smitha su ove godine zakasnila i na dan Gaja Foksa nas nisu ničim obradovali, ali sutra će se ipak održati (bez Šulman, kako ste mogli!). Jako se nadam normalnoj transmisiji na Jutjubu, u tom slučaju ću, verovatno, operativno komentarisati događaje na svom Tviteru, a zatim ću objaviti sumarne utiske i na ostalim svojim kanalima.
Pronašla sam vremena da pogledam novi snimak tima čijim aktivnostima i dalje pratim. Bila sam prijatno iznenađena. Kao što je obično slučaj u njihovim poslednjim video snimcima, tu je predstavljena prilično čvrsta analiza proučavanog pojma – u ovom slučaju reč je o legitimnosti. Ali, pored toga, ovog puta je data i zanimljiva prognoza o tome da će sticanje legitimnosti od strane različitih nedržavnih formacija (svakojake slobodni gradovi i druge ugovorne jurisdikcije) u očima tradicionalnih država teći otprilike tako, kako se sada učvršćuje legitimnost talibanskog režima.
Kapeljušnikov – dobra uvodna lekcija koja upoznaje slušaoce sa Hayekom i njegovim glavnim dostignućima.
Nureev – uvod u problematiku implementacije Hayekove ideje o uvođenju određenih apstraktnih univerzalnih pravila pravičnog ponašanja (zar sam uzalud prevodila knjigu Erika Maka o libertarijanizmu – tamo postoji glava o svemu tome).
Sazonov – sličan izlaganje sa prezentacijom preduzetničke teorije vlasništva koje je već ranije držao u Sankt Peterburgu, ja sam ga ukratko prepričavala, čak se i pitanja slušalaca delimično poklapaju. Tada sam razmišljala da li da uključim elemente izložene teorije u svoju knjigu – i na kraju nisam. Ne zato što se ne slažem sa autorom, već zato što u knjizi jednostavno ne kopam toliko duboko u filozofske osnove prava vlasništva.
Bystrov – troling libertarijanaca od strane republikanaca, zabavno, ali ne previše sadržajno.
Baženov – troling ankapova i agorista od strane minarhiste, plus izlaganje onih istih Hayekovih principa o tome da su za efikasan rad slobodnog tržišta neophodne jedinstvene univerzalne pravne norme. Takođe, određeni ekskurs u klasifikaciju dobara prema otuđivosti i iscrpljivosti.
Travin – priča prvenstveno o predmetu istorijske sociologije, kao i objašnjenje zašto čak i u ovoj oblasti postoji gde primeniti Hayeka.
Zemcov – priča o tome da se svuda pomalo različito razume šta je demokratija i različito se ceni, pri čemu postoji jasna obrnuta korelacija između razvijenosti demokratije i njene deklarisane vrednosti, za šta politologija ne daje jednoznačno objašnjenje, tako da nam je ponuđeno da izaberemo između šest različitih objašnjenja.
Na kanalu Libertarian Band izašao je video Inhibicija nasilja. On potpuno ponavlja brojne materijale na istu temu koje Bitarh objavljuje na mom kanalu, konkretno, evo bukvalno jučerašnjeg. Tako da ga se sasvim može preporučiti kao kratka eksplikacija ideja koje Bitarh zastupa, a ujedno je i prilika da sedivuje zanimljiv print na voditelju.
Konkurentski prevod knjige Davida Friedmana pod nazivom Mehanizmi slobode konačno je stavljen u otvoreni pristup, iako samo u pdf formatu koji nije najzgodniji za čitanje. Preletela sam ga i mogu reći da je, osim stihova, sasvim dobar. Da sam perfekcionističkija, to bi bio povod da ponovo prođem kroz svoj prevod i utegnem pojedine delove, ali će mi verovatno biti prikladnije potrošiti vreme na aktuelnije zadatke.
Iz navike nastavljam da gledam nove snimke svog bivšeg tima, ali zaboravljam da ih reklamiram kod sebe, što je neuredno, pa ispravljam to.
U snimku, koji je ovoga puta posvećen propagandi, kao i obično, postoji opsežan istorijski uvod koji, takođe kao i obično, ostaje pomalo nedorečen, jer iz njega ne proizilaze određene misli na kojima bi se oslanjao glavni deo snimka. Zatim sledi podjednako opsežna analiza toga kako ona funkcioniše i koje metode primenjuje, a u zaključku se kaže da propaganda sama po sebi nije nimalo loša, jer se može koristiti i u plemenite svrhe. Na primer, propagandisanje vakcinacije protiv neke moderne bolesti i drugi blagotvorni metodi državne brige o stanovništvu — šta bi libertarijanci još mogli navesti kao pozitivan primer? Ne Svetova sa njegovom propagandom lustracija!
Libertarian Band je pokrenula novu rubriku „Pitanje za Bitarka“, u kojoj voditelj kanala odgovara u ime Bitarka. Naravno, svi odgovori se odnose samo na temu borbe protiv nasilja koju Bitark aktivno razvija, i to je odlučnost koja zaslužuje poštovanje.
Lično ću napomenuti da mi nije naročito bliska koncept agresije prema Lorentzu, koji je tumači kao neku vrstu napetosti koja se akumulira i na kraju izbija. Ja ipak preferiram verziju da je agresija jedan od tipova reakcije na stimulans (težnja da se uništi izvor iritacije), pored bekstva (težnje da se izbegne uticaj stimulansa) i strpljenja (težnje da se prilagodi uticaju stimulansa, minimizirajući troškove). Ako polazimo od verzije o agresiji kao napetosti, onda je opšta naoružanost sposobna samo privremeno da obuzda tu napetost dok se ona ne nagomila i ne izlije u krvavi masakr, pa mi je pomalo čudno što Bitark tako nekritično prihvata ovu ideju.
Što se tiče načina iskorenjivanja nasilja, bliži mi je pristup Aleksandra Eleseva sa kanala Dobroum, koji tvrdi da će preduslova za nasilje biti mnogo manje ako ljudi nemaju iskustvo nasilja u porodici. Ne toliko da sve funkcioniše tako linearno, ali to bi bila važna komponenta uspeha. A druga komponenta uspeha u iskorenjivanju sistematskog nasilja je vaspitanje netolerancije prema njemu. Onaj ko pokušava da razdvoji one koji se tuku je uvek hrabar, i nije važno što može da nadobije udarce sa obe strane, on ima pravo na to. Ako želiš da se tučeš – okviri taj ritual pravilima, sprovedi ga u prisustvu svedoka, odredi kriterijume pobede, priznaj poraz ako pravila to zahtevaju, i poštuj uslove koje si se obavezao da ispuniš u slučaju poraza. Ako nisi spreman na takve komplikacije – ne traži tuču.
Razumem da ove teze izgledaju veoma sirovo, ali to nije moja stručna oblast. Drago mi je što Bitark nastavlja da sistematizuje svoje ideje, dobijajući povratne informacije od čitalaca. Možda ću od njega dobiti neki odgovor na gore izložena razmišljanja.
