Тег: SAT

Kako će funkcionirati bankrot pri ankapu?

anonimni miš Bazjenova

Tokom Adam Smith čitanja, prenosila sam pojedinačne teze nastupa na Tviteru, i posebno sam istakla referat Artema Severskog, koji je bio posvećen fenomenu bankrota sa tačke gledišta ekonomije i normativne filozofije. Takođe, Artem je bio toliko ljubazan da je objavio tekstualnu verziju svog referata na Literu (već sam je reklamirala, to je blog posvećen libertarianskoj teoriji, pod okriljem LPR-a (onog od dva LPR-a koji je sa Fedjukinom, Bazjenovim i, zapravo, Severskim).

Ukratko, referat se svodi na sledeće. Bankrot je situacija istovremenog iznošenja legitimnih zahteva na jednu masu aktive koja nije dovoljna za njihovo zadovoljenje. Takva situacija može nastati čak i u slučaju kada su svi poslovi koji su do nje doveli bili dobrovoljni, i kada libertarianski principi nisu bili prekršeni – pa ipak postoji pravna neizvesnost: nije moguće istovremeno zadovoljiti sve zahteve, što znači da je potrebno razviti određeni red njihovog zadovoljenja.

Zatim Artem ukazuje na to da, kako red zadovoljenja takvih zahteva sam ne bi kršio libertarianske principe, on mora biti podređen određenim pravilima. Moraće se uzeti u obzir mogućnost da različiti zahtevi imaju različite prioritete, jer su nastali iz različitih pravnih odnosa. Jedna stvar je obaveza isplate duga za platu ili plaćanje isporuke opreme, a druga je računanje sa investitorom. Takođe će se morati uskladiti različite vremenske preferencije poverilaca: neki pristaju na odloženo plaćanje, ali žele da dobiju više, dok drugi žure da naplate dug što pre. Faktički, to za libertariansce znači neophodnost priznavanja zajedničke svojine, koliko god oni želeli da sve svedu samo na privatnu svojinu. Konačno, treba uzeti u obzir da legitimne zahteve na imovinu dužnika imaju ne samo oni koji su ih već podneli na naplatu, već i oni koji to još nisu učinili – međutim, ako procedura bankrota zahvati i njihove interese, to će ih takođe uvući u opšti konflikt. Tako, na primer, ako se zbog neisplaćenog kredita za razvoj preduzeća oduzme kuća, stradaće interesi ne samo dužnika, već i njegovih ukućana, i oni će imati legitimne zahteve prema poveriocima. Drugim rečima, Artem tvrdi da će libertariansci, radi izrade reda bankrota, neizbežno morati doći do koncepta pravnih lica, koliko god oni želeli da sve svedu na personalnu odgovornost bez suvišne birokratije.

Pa kako će onda bankroti funkcionisati u ankapu? Naravno, uz korišćenje svih teorijskih dostignuća stvorenih još tokom etatizma, ali uz odbacivanje onih normi koje podrazumevaju intervenciju države. Pravo bankrota se sada razlikuje od države do države, isto tako će se i u ankapu razlikovati u različitim društvima – negde će biti u upotrebi jedne nijanse, negde druge, uz očuvanje određenih opštih okvirnih principa. Ako kontragenti unapred ne dogovore koje norme primeniti, moraću da improvizuju, što će se najverovatnije svesti na to da će sudu, prilikom rešavanja konflikta, prvo biti potrebno da odredi primena kog tačno prava bankrota će biti najkomfornija za sve učesnike u procesu, kao i za sudijina shvatanja pravde.

Naravno, u ankapu bi u pojedinim zajednicama mogle opstati norme koje krše libertarianske principe. Na primer, u selu Tatarkovo može biti prihvaćeno da dužnik odgovara za dug, bez obzira na to koji je, celokupnom svojom imovinom, pa čak i sopstvenim telom kao delom imovine. Ovu okolnost će potencijalni kontragenti stanovnika sela Tatarkovo jednostavno morati imati na umu. Možemo samo pretpostaviti da će, kako se u društvu uspostavlja veće poverenje i kako se smanjuju vremenske preferencije, poslovne prakse, uključujući i takve konfliktne situacije kao što su bankroti, evoluirati u pravcu veće popustljivosti, barem prema savesnim preduzetnicima koji su pogrešno procenili rizike.

Novi video Libertarian Band-a – o obrazovanju

Tim Libertarian Band objavio je novi video – o privatnom obrazovanju.

Video je kvalitetan, čak i pomalo zamoran: sa istorijskim pregledom, demonstracijom neumešanosti države u pojavljivanje većine obrazovnih praksi i nabrajanjem osnovnih ideja o izbacivanju države iz ove sfere.

Dodajem još nekoliko linkova ka idejama o tome kako to samo obrazovanje organizovati. Dejvid Fridman o reformi škola, univerziteta, i o anskulingu.

A sutra prelazimo sa teorijskim razmišljanjima o privatnom obrazovanju na praksu. Čitanja Adama Smitha su ove godine zakasnila i na dan Gaja Foksa nas nisu ničim obradovali, ali sutra će se ipak održati (bez Šulman, kako ste mogli!). Jako se nadam normalnoj transmisiji na Jutjubu, u tom slučaju ću, verovatno, operativno komentarisati događaje na svom Tviteru, a zatim ću objaviti sumarne utiske i na ostalim svojim kanalima.

Čitanja Adama Smita, snimak

Dok su trajali Adama Smita čitanci, komentarisala sam ih tekstom na Telegramu i Fejsbuku, a sada su organizatori postavili finalne snimke na svoj Jutjub kanal, tako da oni koji žele mogu pogledati konkretna predavanja ciljano, umesto da gledaju neprekidni snimak prenosa.

Meni lično su bile najzanimljivije predavanja Ljudmile Petranovske o etičkim aspektima kovid diskusija, kao i Evgenija Varšavera o integraciji migranata. Pišite u komentarima šta je vama dopalo.

https://www.youtube.com/playlist?list=PLuhWCrj1ep6EW8b7AG13bqnFNMHho-Gjz

Adam Smit čitanja 2020

Nije tajna da je Mihail Svetov rasturio LPR sa jedinim ciljem: da se oslobodi teškog obavezivanja da učestvuje u organizaciji čitanja Adama Smita i da bez smetnji održi svoj strim posvećen izborima u SAD. Zato će čitanja 2020. godine održati se u čudnom formatu, kada će predavači nastupati pred džinovskom publikom od čak trideset ljudi, dok će glavni akcenat biti prebačen na onlajn prenos.

Istorijski gledano, sa prenosom su na čitanjima uvek postojali neki problemi. Evo i sada, iako počinju već sutra, linkovi za strim se još uvek ne pojavljuju. Obećano je da će biti dati sat vremena pre početka prenosa onima koji izvrše dodatnu besmislenu radnju – registraciju na Timepad događaja. Naravno, to nije potrebno da se radi – evo vam link. Uostalom, čitanja volimo ne zbog čudne politike održavanja strimova, već zbog zanimljivog programa. Videćemo šta su nam pripremili ovog puta.

Ekonomska sekcija „Bogatstvo naroda“

12:05 — 12:45 Grigorij Baženov, ekonomista, Senzorni poredak Fridriha fon Hajeka. Ranije je nastupao na IX čitanjima sa izlaganjem o tome, da li je etički neutralna ekonomska nauka moguće. Sada vodi Jutjub kanal Furydrops.
12:45 — 13:30 Valerij Kizilov, ekonomista, Ekonomija koronakrize: staro i novo. Ne znam da li je ranije nastupao na čitanjima Adama Smita, ali evo njegovog predavanja na prošlogodišnjoj konferenciji „Konstitucija slobode“.
13:30 — 14:10 Farid Husajnov, ekonomista, Železnički sektor i nevidljiva ruka tržišta. Evo primera njegovog prethodnog nastupa: Kako je država preuzela železnice – IX čitanja.

Etička sekcija „Moralna osećanja”

14:30 — 15:10 Ljudmila Petranovska, psiholog, Etički aspekti diskusija oko COVID-19. Na čitanjima navodno ranije nije nastupala, na mreži se uglavnom nalaze snimci o dečijoj psihologiji.
15:10 — 15:50 Aleksej Rakša, demograf, Istina i smrtnost u eri Kovida. Evo primera njegovog jučerašnjeg nastupa na Ehu Moskve. Sumnjam da će se ono snažno poklapati sa temom predavanja.
15:50 — 16:30 Anton Kuznjecov, filozof, Sloboda volje i nauka. Na mreži se uglavnom nalaze njegovi nastupi u vezi sa problemom svesti. Evo, na primer, prošlogodišnjeg.

Politička sekcija „Politička retorika”

16:50 — 17:30 Aleksandar Filipov, sociolog, Renesansa Leviatana kao izazov i problem. Evo primera njegovog izlaganja u okviru projekta Otvoreni univerzitet, o smislu države.
17:30 — 18:10 Danil Cigankov, sociolog, autor Telegram kanala Komisija za regulativu, Ruski frontijer: rođenje političke sfere iz regulatornog pritiska države? Kao primer njegovih nastupa mogu ponuditi intervju sa Cigankovom na kanalu SVTV – iz onih vremena kada je Mihail Svetov umeo da sarađuje sa Sergejem Bojkom.
18:10 — 18:50 Evgenij Varšaver, sociolog, Integracija migranata u Rusiji: teorija i praksa. Evo primera njegovog izlaganja na Postnauci – baš o integraciji migranata.

Uglavnom, ako vam postane malo dosadno tokom izborne noći na Svetovom strimu (ili na konkurentskom strimu Leonida Volkova), imaćete priliku da se unapred upoznate sa predavačima predstojećih čitanja Adama Smita. Ja ću komentarisati čitanja u tekstualnom formatu na svom Telegram kanalu (moguće su opaske na Tviteru tokom vremena, iako Tviter ne znam baš najbolje da koristim).

https://youtu.be/2THFHEq0aoA

Monopolije-2, pregled

4. novembra mi je bilo veoma tužno. Navikla sam da svake godine gledam prenos čitanja Adama Smitha koje se održava u Moskvi, ali su me ovogodišnji organizatori po prvi put lišili te mogućnosti, pa im želim što pre smenu i zamenu. Koliko ja razumem, iako se formalno time bavi Adam Smith centar, u praksi je organizacija poverena istoj onoj ekipi koja je organizovala letnje debate između Šulman i Solovja, kao i predavanje Hansa-Hermanna Hoppea. Ti ljudi uvek muljaju sa prenosom i insistiraju na tome da niko drugi ne sme da ga vodi. Monopolisti, e pa da. Monopol je skup i loš. Uvek. Čak i ako je to monopol na libertarijanstvo ili na organizaciju libertarijanskih konferencija. (Update: kako mi je rečeno, tim je ipak drugačiji. Ipak, odustajanje od direktnog prenosa ostaje, po mom mišljenju, pogrešan korak)

Srećom, Adam Smith centar nema monopol na organizaciju libertarijanskih konferencija. 10. novembra u Moskvi je održana već druga konferencija u TED Talks formatu, posvećena monopolima. Konferenciju održava moskovska grana Čajnog kluba. Poznato je da LPR ima prilično napete odnose sa Čajnim klubom, ali upravo zahvaljujući njihovoj konkurenciji imamo više visokokvalitetnog edukativnog sadržaja na mreži, tako da njihovo takmičenje možemo samo pozdraviti.

Nažalost, ni Čajni klub nije uspeo sa prenosom, ali je zato već 16. novembra počeo da objavljuje snimke nastupa, a 27. novembra je završio. Snimci su prikupljeni u plejlistu, danas sam ih odjednom pogledala i, po tradiciji, ukratko ću proći kroz sve.

  1. Dmitrij Kornijenko. Kako država predaje istoriju. Govori se konkretno o iskustvu ruske države, bez angažovanja stranih primera. Pominje se važna razlika između sovjetskog obrazovanja i modernog ruskog: nestao je monopol na znanje, iako je zadržan monopol na obrazovanje. Možeš lagati, ali učenici će znati da lažeš i nemaju razloga da to prećutkuju. Tako su zadaci formiranja jedinstvenog predstavljanja o istoriji postali složeniji i, u suštini, državni monopol više ne može da se nosi sa njima.
  2. Igor Drandin. Monopolija na diskurs. Igor ima bogato iskustvo neprijatnog posla kao liberalni mete za udaranje na federalnim televizijskim kanalima, deli tajne ove netrivijalne profesije, govori o prednostima i manama pojavljivanja na televiziji. Najteži argument od onih koje je naveo Igor je da su televizijske debate veoma tvrda škola debata, i glupo je odricati se takvog treninga ako se neprijatelji svakodnevno vežbaju u tome. Tako je Navaljni izgubio u debatama Girkinu, Svetovu, Kagarlickom i Rojzmanu – nema veštine, vođenje bloga i predavanja navikava na nešto sasvim drugo. U međuvremenu, u javnoj politici veština debata je podjednako korisna kao i veština nastupanja na mitinzima. Napomenem, međutim, da za sticanje takvih veština sam televizor nije neophodan, i bilo bi sjajno kada bi isti Drandin pronašao mogućnost da prenese stečene veštine onim političarima koji nisu učestvovali u televizijskim debatama.
  3. Vjačeslav Širinkin. Monopolija na omiljenu grupu. Ne svi procesi monopolizacije su povezani sa državom. Vjačeslav govori o različitim psihološkim momentima povezanim sa ljubavlju ljudi prema ekskluzivi, kao i o tome kako se probiti na tržištu sa visokim pragom pristupa.
  4. Vadim Novikov. Biti ili ne biti antitraustu u Rusiji? Nažalost, snimak je pokvaren, veoma je loše čujno. Glavna teza izlaganja: nema smisla uzimati se u ruke teške slučajeve dok se ne rešimo jednostavnih. Prvo pobedite protekcionizam u spoljnoj politici, a zatim pokušajte da ga pobedite na domaćem tržištu.
  5. Roman Juneman. Elektoralna monopolija. Kandidat koji je pobedio na izborima u Moskovsku gradsku dumu detaljno pokazuje koliko taj alat, pomoću kojeg su mu oduzeli pobedu, ne liči na mehanizam poštenih izbora, i zašto je sada važno ne samo osporiti na sudu rezultate izbora u konkretnom okrugu, već i ne dozvoliti da se štetna praksa elektronskog glasanja proširi na celu zemlju. Izlaganje je posebno korisno slavioce tehnološkog progresa radi nekog razbijanja iluzija: ako je cilj suprotstavljanje falsifikacijama, onda su jednostavni mehanizmi bolji od složenih.

Predavanja u Moskvi i regionima

U zemlji se polovično završava intenziviranje političke aktivnosti građana: izbori su prošli, rezultati su skoro svuda poznati, pa se ruski libertarijanci navično prebacuju sa politike na obrazovanje, što me, naravno, uvek raduje.

Ostalo je otprilike mesec i po dana do godišnjih Adam Smith čitanja, ali za sada na sajtu čitanja stoji prošlogodišnji program. Oni koji još uvek razmišljaju da li će tamo otići ili ne, mogu pogledati snimak čitanja iz 2018. godine. To je zaista neobičan izbor – između fizičkog prisustva u gužvi i tesnobi i gledanja snimka u komforu, ali užasnog kvaliteta.

Uopšte, mnogi organizatori javnih predavanja izgleda ulažu maksimum snaga u to da ne bude nikakvih smetnji tokom samog nastupa – a da osiguraju kvalitetan snimak ili, još bolje, prenos, snaga im više ne opstaje. Ja sam pre nedavno reklamirala predavanje Farize Rodrigez u Sankt Peterburgu, a kada se konačno pojavio snimak, dugo sam prskala od gađenja jer je gledanje nemoguće.

Mihail Svetov je odlučio da postigne rekord i organizuje veliku turneju sa predavanjima po regionima: 29 gradova za 34 dana, od 15. septembra do 18. oktobra. Raspored nastupa stoji na njegovom sajtu, možete proveriti da li je vaš grad tamo i registrovati se na istom mestu. Ne treba zanemariti registraciju, jer su već prva predavanja pokazala: za sadašnji režim Svetov odavno nije „no-name“, prate njegovo delovanje i po mogućnosti ga ometaju. Tako da vam u poslednjem trenutku može stići obaveštenje o promeni lokacije ili nečem sličnom. Naravno, ne treba očekivati da će na Svetovim predavanjima biti kvalitetan snimak, zato dođite lično.

Kao što ste mogli primetiti u Svetovom rasporedu nastupa, od 4. do 7. oktobra postoji misteriozna trodnevna pauza. Ne, to nije slobodan dan. Mihailu se činilo malo jedan izazov, pa u to isto vreme on dovodi u Moskvu Hansa-Hermana Hopea. Nastup žive klasične figure libertarijanizma očekuje se 6. oktobra, detalje kod Mihaila na kanalu.

A za one kojima je dosadno da dobijaju najave tri nedelje unapred, sačuvala sam za kraj najavu za kul event koji će se održati u Moskvi već ovog subote, 21. septembra. Organizatori nisu uspeli da odluče da li će za event pozajmiti naslov Balzakovog romana ili film Terija Gilijama, pa su uzeli i jedno i drugo. Ispalo je malo predugačko: Sjaj i beda, strah i mržnja monopolija. Ovo je puna konferencija u formatu TED Talks. Na kanalu se pominju četiri govornika, ali u stvarnosti već postoji dogovor sa petoro, i nije sigurno da ih neće biti još. O govornicima i temama predavanja možete pročitati na kanalu organizatora ili preuzeti program konferencije.

Posebno želim da napomenem da, iako je mesto održavanja Moskva, organizator konferencije je Čajni klub. Kao što znamo, nijedna mrežna organizacija u Rusiji ne može da polaga na federalni status dok ne osvoji prestonicu, što je posebno vidljivo po mrežama supermarketa ili, recimo, restorana. Tako da sa velikim interesovanjem pratim ovu hrabru prijavu kluba iz Sankt Peterburga, jer će oni tako, ko zna, stići i do moje provincije. Nadam se da će im se sada uspeti organizovati normalna prijava, a ako im malo dopunimo kroz donacije, šanse za to se povećavaju. Rekviziti za donacije su navedeni tamo gde i u objavi na kanalu kluba.

Adam Smitova čitanja

Nadam se da se već polako pripremate za Adam Smith Čitanja, koja će se održati u Moskvi 4. novembra. Ne samo da je to najveća ruska godišnja libertarijanska konferencija, već je ove godine i obeležava svoj jubilej, svoju desetu godišnjicu, i trebalo bi da se odvija na posebno visokom nivou. Dakle, ako imate tu mogućnost, obavezno idite, nećete se pokajati. Slušaćete Ekaterinu Šulman, najbolju rusku popularizatorku politologije, Nataliju Zubarevič, koja odlično poznaje i ume da priča o situaciji u ruskim regionima, i Veru Kičanovu, naš odgovor urbanistima državnicima. I još nekoliko dobrih momaka)))

A dok Čitanja još nisu počela, obavezno se pretplatite na YouTube kanal Čitanja, gde se čuvaju ne samo snimci prethodnih Čitanja, već i neka druga, jednako zanimljiva nastup

.

Želim da vam preporučim nekoliko snimaka odatle koji su lično na mene ostavili veliki utisak i koji mi se čine veoma važnim.

Prvo, to je naravno Dmitrij Butrin, „Nekooperativne igre“, izveštaj na sedmim Čitanjima 2015. godine. Veoma osvežavajući hladan tuš za sve koji se bave politikom. Može izazvati odbacivanje, ali pokušajte da to „svarite“. Posebno relevantno za one koji su zainteresovani za izgradnju partija.

Drugo, prilično srodan po poruci vebinar Aleksandra Rakvijašvilija „Libertarijanske reforme: zašto je to tako teško“. Posebno se preporučuje onima koji su u anketi o preferiranim metodama postizanja ankapa izabrali politički put.

I treće (tri je sveti broj za Rusiju), nazvaću radi raznolikosti optimističan izveštaj Sergeja Selejeva „Garažna ekonomija u ruskim provincijama“, izlagan na osmim Čitanjima 2016. godine. Nažalost, kvalitet snimka nije dobar i prezentacija nije upala u kadar. Možete to smatrati alegorijom ankapa, koji u današnjim uslovima obično izgleda prilično nespretno.

Nadam se da vam je ovaj izbor omogućio da na okolnu stvarnost pogledate na drugačiji način, ali i da će vam reći nešto o meni.

Na kraju ću pomenuti da su potrebna sredstva za održavanje Čitanja. Kao što se lako može videti, u novčaniku za donacije još uvek nema mnogo, ukupno 6 transakcija u iznosu od 0.01429703btc. Pozivam vas da dodate još tamo, u meri u kojoj budete u mogućnosti. 

Šta je, inače, sa uspesima libertarijanskih partija u drugim zemljama? Da li pristalice iz različitih zemalja komuniciraju? Moglo bi se deliti iskustvo. I zašto u SAD nema harizmatičnog libertarijanskog lidera?

anonimno pitanje

Naravno, svi su čuli da Libertarijanska partija u SAD-u povećava svoj electoralni uspeh. Više od 3% na poslednjim predsedničkim izborima, povremeno se pojavljujući libertarijanski guverneri, senatori i kongresmeni – generalno, sasvim respektabilna i aktivno rastuća politička sila.
Zašto u SAD-u nema harizmatičnog lidera libertarijanca? A zašto nema harizmatičnog lidera republikanca? Upravo iz tog razloga – sistem je tako postavljen da harizmatični političari imaju electoralni uspeh, dok partije vode sposobni administratori.

Komuniciraju li libertarijanci iz različitih zemalja? Da, iako ne tako aktivno kao što bi se želelo. Postoje međunarodni forumi, poput Libertikona, postoje lokalne konferencije sa stranim govornicima, poput naših Adam Smith čitanja, i postoje privatni kontakti.

Ne treba i daleko ići, evo, sasvim nedavno jedan aktivista iz Kuzbasa je otišao u Poljsku, upoznao tamošnje libertarijance, a po povratku je objavio tekst sa pregledom, kako je tamo kod Poljaka.

Direktna koordinacija napora između libertarijanskih partija različitih zemalja još uvek nije primetna, tako da se oslanjamo na razmenu ideja.

Gary Johnson, kandidat za predsednika SAD 2016. godine od Libertarijanske partije